Којим путем ће кренути српска десница?

Пише: Александар Ђурђев

„Шта, дакле, да се ради, а?“ – Питање које је на почетку Барџисове „Паклене поморанџе“ самом себи поставио млади Алекс непосредно пре него што се са својим компањонима – деликвентима отиснуо у још једну ноћ испуњену ирационалним „ултра насиљем“. Слично питање се ових недеља могло чути од активиста, чланова и симпатизера странака опозиционе деснице, током постизборних зимских месеци који пролазе у ишчекивању нове власти – републичке и градске.

„Шта, дакле, да се ради, а?“ – Питање које се поставља самом себи и у себи, баш као што чини и Барџисов лик, питање којим се врло често промишља даљи партијски ангажман, када као на филму креће да се развија дотадашњи опозициони активизам и партијски стаж, борба у парламенту и мимо њега, теренски рад, уличне акције у времену док су у средишту њихових политика још увек биле теме од фундаменталног значаја за српство, теме попут Косова и Метохије, српства у Црној Гори, положаја Републике Српске, односа према нашим страдањима, итд. Сумња је почела са неким новим темама и неким новим новим партнерствима, све више се говорило о смени власти, а све мање о српству, док је део опозиције која баштини потпуно супротне вредности све чешће бивао представљан као легитимни партнер.

„Шта, дакле, да се ради, а?“ – Остаје нам да видимо ко ће се све још приклонити пробриселској опозицији, политичарима који су отишли у Стразбур где су водили активну борбу у циљу нарушавања суверенитета државе Србије. Пошто се руководство странака опозиционе деснице отуђило од својих организација верујем да ће их чланство постепено напуштати – због њихове политике која у фокус ставља долазак на власт и због одрицања од изворних вредности. И док су, пре само пар месеци, шиптарски терористи убијали српске родољубе у Бањској који су само желели да буду остављени на миру, од народа отуђено руководство опозиционе деснице је водило кампању против државе Србије и размишљало о преузимању власти. Избори нису били ни расписани а они су већ поделили ресоре и руководећа места не мислећи на оно што се дешава у Србији и на оно што нас чека.

Међутим, алтернатива отуђеној десници ипак постоји. Ових дана се све више прича о иницијативи за оснивање Покрета за народ и државу – формацији која ће у свом фокусу имати одбрану наших националних и државних интереса. У овом тренутку постоји само један политички интерес нашег народа и наше нације, а то је одбрана државе Србије, а права српског народа неће одбранити они који су освајање власти поставили на прво место. Десница у коалицији са бриселском опозицијом неће бити ништа друго до безидејног фикуса, десница у Покрет за народ и државу би била њен носилац, снага на коју би могло да се рачуна у погледу очувања националних и државних интереса.

Када се овако поставе ствари, избор се чини далеко једноставнијим. Да ли се главнина структуре опозиционе деснице проналази међу редовима клике која се свим средствима бори против државе Србије, петој и шестој колони, која иде на петоколонашка факултативна путовања у Стразбур, псеудо патриота који за мало ћара одбацују своје фундаменталне вредности, или имају вољу и жељу да постанету део борбе за очување Србије, то је нешто што ћемо ускоро знати.

Клика која се за мало ситне добити одрекла својих фундаменталних вредности, се попут малог Алекса отиснула у ноћ испуњену „ултра насиљем“, односну у тмину безидејности и борбе против државе, борбе против себе – против свега онога за шта су се до недавно залагали. Ми, за разлику од Барџисовог анти-јунака, знамо шта нам је чинити, морамо да смогнемо снаге да окупимо и ујединимо све родољубиве и патриотске снаге не би ли очували Србију. На нама је да окупимо све оне који су спремни да национални интерес ставе изнад личног и партијског интереса. Сада нам је више него икада потребан најшири могући политички фронт који ће у свом фокусу имати одбрану наших националних и државних интереса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: