Кокаинске везе – бизнис вриједан стотине милиона евра

Они су еволуирали од малих европских играча у истакнуте међународне криминалне играче у овој илегалној глобалној трговини, изграђујући трајне односе на оба краја веома уносног ланца снабдијевања, наведено је у документу.

Њихов успон је дјелимично подстакнут и срећом. Два кључна фактора су им погодовала: невиђени пораст производње кокаина у Јужној Америци и незасита потражња за дрогом у Европи, пише у извјештају.

Европски монитор трендова наркотика Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ) сугерише да након достизања рекордно високих нивоа у 2023. години и упркос паду запљена почетком 2024. године, доступност кокаина остаје стабилна, ако не и у порасту, у Европи. Заиста, рекордне запљене се документују у кључним лукама ЕУ, а агенција ЕУ за праћење дрога објавила је у марту 2023. још једно годишње повећање нивоа кокаина откривених у отпадним водама, настављајући узлазни тренд који је почео 2016. године, упозорава се.

„Али лукавство је играло подједнако важну улогу у успјеху ових група, које су искористиле експертизу за кријумчарење и паравојну обуку успостављену током етничких сукоба на Балкану и грађанских немира 1990-их. Играјући дугу игру, научили су и задобили поштовање италијанске мафије, између осталих, док су задржали агилност која им је омогућила да искористе прилике на тржишту. Ово је у великој мјери постигнуто, барем до сада, без изазивања ослабљујућих удараца ривалских играча“, наводи се у извјештају Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала (ГИ-ТОЦ). 

Један од важних индикатора који наглашава отисак балканских група јесу поновљене запљене пошиљки кокаина које су оне набављале у лукама југоисточне Европе (укључујући Западни Балкан), западне Европе и шире. Током посљедње деценије до 2022. године, власти су заплијениле више од 3,7 тона кокаина у земљама Западног Балкана.

„Највише је заплијењено у Албанији и Црној Гори, односно у Драчу и Бару, највећим лукама у региону“, пише у документу.

Запљена кокаина достигла је врхунац у региону 2021. године, када је заплијењено око 2,4 тоне у Црној Гори, Косову* и Албанији. Од овог укупног броја, власти су пресреле 1,2 тоне у Бару, 414 килограма на Косову* и 725 килограма у Драчу. Поред лука западног Балкана, ове групе се ослањају и на разне луке у југоисточној Европи, упозорава ГИ-ТОЦ.

Водеће шверцерске групе

Као значајне групе са западног Балкана које дјелују у Јужној Америци наводе се Група Америка, основана 1970-их у САД од српских држављана и брзо је постала истакнута сарадњом са ирско-америчким криминалним групама и италијанским мафијашким породицама као што су Гамбино.

„Када се Југославија распадала почетком 1990-их, кључни чланови ове групе вратили су се у Србију и, наводно уз помоћ политичких и обавјештајних служби, створили јаке криминалне везе у Јужној Америци у годинама које су услиједиле. Људи који су у овом тренутку покренули организацију су Милета Миљанић и Зоран Јакшић. Први се суочава са федералним кривичним пријавама у САД, док други служи 25-годишњу затворску казну у Перуу због међународне дроге кривична дјела трговине људима“, наглашено је у извјештају.

Ту је и група Дарка Шарића,  која је добила име по свом лидеру, црногорско-српском држављанину и својевремено кључном краљу кокаина на Балкану. Почевши од веома скромног криминалног поријекла, брзо је постао истакнут у криминалном миљеу и од око 2005. био је у могућности да испоручује тоне кокаина из Јужне Америке у Европу.

„Которски клан, криминална организација основана у Котору на црногорском приморју 2010. године, брзо се укључила у међународну трговину кокаином. Фокусирао се на транспорт кокаина из Јужне Америке до лука на Балкану и кључних локација у западној Европи, док је првенствено пословао у Црној Гори и Србији. Которски клан се 2014. године, под вођством Јована Вукотића, подијелио на два одвојена огранка позната као Шкаљари и Кавач, због неуспјеха посла са кокаином у Шпанији. Крваво ривалство између двије гране које је резултирало убило је више од 60 људи широм више европских земаља од 2015.године“, истакнуто је.

„Вјерује се да је брат Јована Вукотића, Игор, актуелни лидер Шкаљара. Он је на слободи након бјекства из затвора у Бразилу. Радоје Звицер, наводни вођа кавачког клана, је у бјекству, а за њим је расписана међународна потерница“, наводи ГИ-ТОЦ.

Недосљедни подаци о ухапшенима у Латинској Америци

Подаци латиноамеричких агенција за спровођење закона о криминалцима са Западног Балкана су ограничени и препуни недосљедности.

Колумбијски подаци о броју држављана Западног Балкана притворених због трговине дрогом склони су грешкама. Према званичним подацима, само девет држављана Западног Балкана, сви албански држављани, ухапшено је у Колумбији због трговине дрогом, занемарујући друга хапшења људи из региона, укључујући Црногорца Ивана Армуша, који је ухапшен 2021. године, наводи ГИ-ТОЦ.

Праћење података о хапшењима због трговине дрогом у Еквадору је још теже. Таква хапшења су у националној бази података Еквадора категорисана не по земљама, већ искључиво као европска хапшења, што угрожава обим за детаљне истраге од самог почетка.

Појединци са Запада Балкана који су убијени или затворени у Мексику се такође категоришу искључиво као „Европљани“.

Перу саопштава да је у посљедњих десет година осуђено 11 особа из Србије, двије из Сјеверне Македоније, двије из Босне и Херцеговине и двије из Црне Горе.

„Међутим, ово искључује људе који су тренутно у притвору до окончања правних процеса, у контексту у којем би судски процес могао трајати од двије до пет година. Недостатак чврстих база података о лицима са Западног Балкана који су ухапшени и затворени због трговине дрогом у јужноамеричким земљама омета јасније разумијевање пријетњи које долазе из овог региона“, пише у извјештају.

Кокаин купују за 1.500, а продају за 55.000 евра

Трговина кокаином је једна од највриједнијих илегалних трговина у криминалном свијету и најуноснија за организације Западног Балкана.

„Они купују кокаин од произвођача у Колумбији, Перуу и Боливији за 1.500 до 4.000 долара по килограму. Трошкови транспорта и складиштења скоро удвостручују почетне трошкове. Међутим, као велетрговци на европском тржишту кокаина, они могу да продају килограм кокаина за између 27.000 и 55.000 евра. Штавише, у земљама попут Аустралије, гдје су групе на Западном Балкану недавно почеле да раде, килограм може да добије више од 100.000 евра, што се претвара у астрономске марже профита када се избјегну запљене“, додаје се у извјештају.

Способност ових група да сваке године испоручују десетине тона кокаина из Јужне Америке доноси годишњи профит који удобно износи стотине милиона долара, наглашавају у ГИ-ТОЦ.

Пад сигурних апликација за комуникацију

Скоро деценију, организоване криминалне групе на Западном Балкану ослањале су се апликације за које се вјеровало да су сигурне за размјену порука да би координисале своје криминалне активности, посебно за међународну трговину кокаином.

„Ове групе нашироко користе апликације као што су „Sky ECC“ и „EncroChat“. Али када су се органи за спровођење закона инфилтрирали у ове платформе током периода 2019. одине – 2021. године стекли су изузетно вриједне увиде у активности ових група за трговину људима и њихове везе са моћним људима унутар легитимних институција, додаје се.

„Одвојено, амерички Федерални истражни биро (ФБИ) основао је АНОМ, сопствену компанију за шифроване уређаје, која је потом потајно продавала претплате несвјесним организованим криминалцима широм свијета. То је резултирало додатном ризницом обавјештајних података који се могу примијенити“, указано је у извјештају.