Кокаински ратови у Бриселу и српска веза: Сукоби између банди измичу контроли

Брисел се ових дана суочава са наглим порастом насиља. Банде су кренуле у отворени међусобни сукоб око територија за трговину дрогом, што је изазвало забринутост за јавну безбедност.

У последња три дана престоницу Белгије су задесиле четири пуцњаве, a једна се завршила смртним исходом у Андерлехту. Док истраге још увек трају, власти приписују ескалацију крвопролића ратовима између ривалских наркобанди.

„Ово није само улични криминал. Ово су банде“, рекла је белгијска комесарка за дроге Ине ван Вимерш за „Политико“ у петак.

Према њеним речима, насиље између банди у Белгији постало је много израженије на улицама од пандемије ковида 19, што је приписала дилерима дроге који су променили своје примарне „линије производа“.

„Са увођењем кокаина укључено је много више новца. И са овим новцем могу да ангажују више људи да раде за њих, али могу и да купе много оружја као што су то урадили овде“, објаснила је она, додајући да додатни новчани подстицаји чине територију опаснијом.

„Зато што на једном продајном месту, да тако кажем, зарађују око 50.000 евра дневно. Дакле, вреди се борити око тога“, додала је.

Један локални званичник је драматичну ескалацију насиља, односно пуцњаву из калашњикова због дроге на јавном месту, упоредио са епизодом америчке ТВ серије „Жица“.

Двојица маскираних мушкараца отворила су ватру из калашњикова испред станице метроа Клемансо на западу града у среду рано ујутру, а у четвртак рано ујутру десила се друга пуцњава у региону Сен Жосе у близини Европске четврти, која је праћена још једном пуцњавом у Клемансоу током ноћи.

„Прљави послови“

„Наша мисија је да подигнемо ниво борбе против организованог криминала тако што ћемо добити јасну слику онога што превазилази полицијске податке“, рекла је она.

Из безбедносних разлога, додала је, локација њене канцеларије се држи у тајности.

Борба против дроге у 2025. години има додатне изазове, од идентификације банди до покушаја да се разбије њихова заштићена комуникација. Ван Вимершова је објаснила да је глобализација знатно отежала процену идентитета и порекла криминалаца.

„Није као да можете да пратите италијански или српски или марокански ланац. Сви они раде једни за друге и на много анонимнији начин“ рекла је она.

Како је истакла, данас сви имају надимке, користе шифровану комуникацију. Они не знају много о организацији у коју су укључени. Познају свог партнера, али не морају више да се виђају.

„То је оно што видимо на улици, да се много рањивих људи регрутује да обављају прљаве послове“, објашњава.

Након инцидената, градоначелник Брисела Филип Клоуз сазвао је хитан састанак у четвртак поподне са градоначелницима различитих градских општина како би разговарали о безбедносним проблемима и координисали са канцеларијом јавног тужиоца у Бриселу.

Током састанка, сви градоначелници су одлучили да привремено доведу све одвојене полицијске снаге града и споје их како би покушали да ставе насиље под контролу.

Уложите заплењену имовину у полицију

Брисел има проблеме које хитно треба решити на логистичком и друштвеном нивоу, сматра Ван Вимершова.

„Ако видимо шта грађани траже, то је заиста да се очисте улице, врати расвета, да људи живе у добрим условима, да имају посао и да нам деца иду у школу. Овде се ради о квалитету живота“, рекла је она.

Званичница полиције тврди да иако је Брисел логистичко средиште и има многе проблеме заједничке великим градовима, чињеница да њиме управља 19 председника општина је посебно велики проблем.

„Деветнаест органа власти, 19 председника општина, то отежава координацију“, рекла је она.

Ван Вимершова је истакла да сада ради на томе да подстакне нову белгијску владу, која је именована 31. јануара, да примени нови модел поврата имовине како би новац заплењен од криминалних организација био уложен у спровођење закона.

„У овом тренутку немамо посебан систем за поврат имовине овде у Белгији“, рекла је она, додајући да новац и имовина заплењена од криминалних група сада иде у савезни буџет.

рт.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: