Колбановски: НАТО гура цео Балкан у крваве сукобе

Директор руског Балканског центра за међународну сарадњу и сарадник Владимира Путина, Виктор Колбановски, упозорава да НАТО гура цео Западни Балкан у крваве сукобе. Колбановски поручује да Запад на силу, преко Македоније и Црне Горе, спроводи концепт „велике Албаније“ и да Русија мора Србију војно, политички и економски максимално да ојача!

Саопштење Виктора Колбановског преносимо у целости:

Ове године свет обележава 72. годишњицу Велике победе у најстрашнијем у историји целог човечанства – Другом светском рату. Али није ни пола века прошло када се 1991. године на Балкану заједно са распадом Југославије разбуктала нова серија ратних конфликата. НАТО агресијом и бомбардовањем Србије и Црне Горе 1999. године завршило се двадесето столеће. Али и после 18 година од тих трагичних догађаја, очигледно нису сведени рачуни крвавог распада Југославије и политика протекционизма коју на Балкану спроводе САД, НАТО и Европска Унија не обезбеђује стабилност и безбедност у региону. Чак напротив, динамика догађаја последњих дана априла потврђује да се Балкан налази на прагу опасног конфликта чије последице могу бити погубне за целу Европу.

Подсетићу да је 27. априла у Македонији проалбанска опозиција на челу са Зораном Заевом прекршила важеће процедуре и самоиницијативно за председника парламента изабрала некадашњег команданта проалбанске такозване „Народно-ослободилачке Армије“ Талата Џаферија. Истог дана француски суд ослобађа лидера косовских побуњеника Рамуша Харадинаја, оптуженог за ратне злочине, упркос упорним захтевима за његовом екстрадицијом од стране Србије. Један дан касније у Црној Гори посланици Скупштине доносе супротно вољи већине грађана земље одлуку о ступању у НАТО.

На први поглед унеколико чудно делује то да представник Стејт Департмента Хојт Ји, европски комесари Федерика Могерини и Јоханес Хан, европске дипломате уз активну подршку Сорош фондације као и западних специјалних служби координисано и циљано „даве“ дугогодишњег и преданог присталицу евроатлантске и европске оријентације Македоније Николу Груевског, који се налази на челу владајуће партије ВМРО-ДПМНЕ.

Нови фаворит Запада Зоран Заев, лидер проалбанске опозиције залаже се за реализацију такозване „тиранске платворме“. Као елемент пројекта „Велике Албаније“ та платформа предвиђа федерализацију Македоније, а у суштини поделу земље на албански и македонски сегмент, иза које следи убрзано ступање нове или нових творевина у састав НАТО. Али сами Македонци који чине основни део становништва земље категорички су против тога. Зато десетине хиљада људи излази на протесте, који се свакодневно организују у Скопљу и у другим градовима земље. И треба посебно истаћи да се они пре свега боре против насилне поделе своје земље и само зато подржавају ВМРО – ДПМНЕ, која захтева очување националног јединства. Већ је било првих сукоба у македонском парламенту, напетост расте сваким даном и постоји ризик да она пређе у потпуни конфликт.
Али зашто Запад данас отворено подржава националистички пројекат „Велике Албаније“ који прети да угрози стабилност Македоније, Србије, читавог балканског региона, па и Европе у целини?

До данашњег дана, нажалост, у Вашингтону се очигледно одиграло померање тежишта снага према ставу јастребова који се изједначавају са Сентаором Мекејном и утицајним неоконзервативним лобијем који се назива „дубока држава“ (дееп стате). Те снаге раде логиком „хладног рата“ и циљ им је формирање моноцентричног модела управљања светом који би се контролисао са Капитол Хила. Сматрам да чиновници Стејт Департмента САД, као што је Метју Палмер, који одређују балканску стратегију, као и министарство спољних послова Велике Британије задовољно констатују да „Велика Албанија“ може да постане својеврсни детонатор и окидач европске дезинтеграције.

Конфликт на Балкану, ако се узме у обзир ситуација која се ствара у Европи може да подстакне Европску унију ка процесу распада и ликвидације евра као резервне светске валуте. Индикативно је то да је још јануара месеца ове године последње две околности прогнозирао кандидат за место америчког амбасадора у ЕУ Тед Мелок.

Под таквом претпоставком развоја догађаја оно што Вашингтон предузима потпуно је објашњиво. Са више од сто година искуства стицања користи у два светска рата и читавој серији регионалних конфликата који трају до данашњег дана потпуно се може претпоставити негативни сценарио у којем САД још једном у низу планирају да на Балкану потпале буре барута целе Европе.

Који су начини за спречавање могућег жаришта конфликта на Балкану?

Основни услов – равнотежа војних снага

То је поуздани пут ка смањењу вероватноће појаве оружаног жаришта било ког регионалног конфликта. Ако говоримо о војној равнотежи на Балкану, војни потенцијал Србије треба да буде већи од укупног потенцијала земаља које су јој могући противници. За Србију су то две НАТО земље – Албанија и Хрватска, као и косовско-албанске незаконите наоружане јединице. Конфликт са Србијом мора да постане неприхватљив и немогућ због немогућности одбијања и због снаге контраудара. За стварање тих услова неопходно је у веома кратком року извршити квалитативно и квантитативно јачање одбрамбеног потенцијала Србије. Тај правац данас заузима кључно место у међудржавним односима Русије и Србије. У оквиру развоја војно-техничке сарадње на дневном реду су питања испоруке руских комплекса ПВО Србији, међу њима и С-300, модернизованих ловаца МИГ-29, тенкова и друге војне технике. Поседовање најсавременијег и снажног војног потенцијала треба да осигура Србији место водеће регионалне снаге.

Фактор други – друштвено-политичка консолидација Србије

Јачање спољних претњи од Србије захтевају да спроведе не само модернизацију оружаних снага, већ и да изврши квалитативне реформе у економији и социјалној сфери. За то је потребна консолидација грађанског друштва и власти у земљи. Председнички избори који су у Србији одржани 2. априла ове године показали су високи ниво поверења према новом председнику Србије Александру Вучићу, који је у првом кругу освојио 55% гласова. Без обзира на серију протеста са циљем да се оспори легитимитет законито изабраног председника, организованих споља, Александар Вучић и владајућа коалиција на челу са Српском напредном странком има чврсте позиције. Политичка логика развоја догађаја у Србији ако се узму у обзир спољни и унутрашњи фактори претпоставља стварање јаке председничке администрације, као и перспективу проширења председничких овлашћења. Не треба искључити такође ни могућност да се у Србији догоди постепени прелаз са парламентарног на парламентарно-председнички систем државне управе.

Трећи услов – неопходност регионалне концепције

Са тачке гледишта улоге коју је Београд имао у регионалним, европским и светским процесима, данас је формирање савремене регионалне концепције у Србији, која би одредила узајамно деловање Срба, Црногораца, Македонаца и других историјски блиских балканских народа, заснована на много разлога као што су безбедност, очување национално-историјског идентитета и традиције, економски и други фактори. У одређеном смислу основа за стварање такве стратегије данас је пројекат Б4 који подразумева пласирање ванблоковских приступа, јачање безбедности и развој економских веза на Балкану. Треба подвући да ће регионална концепција омогућити такође и Москви да поред класичног система односа са балканским земљама истовремено подржи Балканце у реализацији њихове сопствене регионалне стратегије.

Извор: Информер 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: