Колико је медаља освојила Србија, до сада?

Колико је медаља освојила Србија, до сада?

Десет медаља у Рију? (3)

У сусрет Олимпијским играма у Рију 2016, редакција ИН4С, и њен сарадник г. Бошко Радовић, покренули су серијал текстова на тему: Колико медаља Србија може освојити на том такмичењу, односно, да ли су се стекли услови да наша земља постави својеврсни рекорд у том смислу? Од сада, па до почетка Игара у августу 2016.г., свакога мјесеца ћемо имати по једну колумну која ће говорити о овој теми, и која би могла да отвори једну продуктивну навијачку дискусију о свему.

пише: Бошко Радовић

У претходном поглављу овог серијала колумни говорили смо о броју медаља које освајају поједине земље на олимпијским играма. Направили смо и подјелу на свјетске спортске велесиле првог и другог реда, као и на оне земље које можемо убројати у велике спортске нације, у односу на „остатак свијета“. Тако смо у прву групу сврстали Американце, Русе и Кинезе, који редовно освоје од 80 до 100 медаља, а за њима одмах и оне земље чији се број одличја креће од 30 до 50 ( Британија, Њемачка, Аустралија, Јапан…итд. ). Примјетили смо да постоји група држава која осваја између 10 и 20 медаља ( Холандија, Шпанија, Нови Зеланд, Куба, Украјина, Бразил… итд. ), а да се, исто тако, може уочити скуп оних спортских нација, чији је број освојених медаља између 5 и 10 ( Етиопија, Турска, Мексико, Аргентина, Индија, Колимбија, Белгија, источноевропске и скандинавске земље… итд. ).

Укратко, према овом критеријуму, свијет се може подијелити на онај мањи дио од 40-так држава које освајају преко 5 олимпијских медаља ( од 5 па до 100 ! ) и онај много већи ( 160 и више земаља ) гдје се освоји до 5 одличја, а негдје ни толико. Заиста, има велики број држава које никада нијесу освојиле ни једну медаљу ( Албанија, Ангола, Боливија, Јемен…итд. ). Рекли смо да је некадашња СФРЈ спадала у спортске силе свјетског ранга, јер је број медаља које су освајали њени спортисти ишао и преко 10 ( у Сеулу 12; у Лос Анђелесу 18; у Москви 9; у Монтреалу 8… ). Сад можемо додати да се ова прича, мање-више потврђује и на плану зимских олимпијских такмичења, и да уз мање измјене у редослиједу, ствари стоје исто или слично.

Србија и окружење

Већ смо рекли да се државе настале распадом СФРЈ, налазе на граници између овог„ горњег дома“ спортских сила ( 40 земаља које освајају више од 5 медаља ) и „остатка свијета“. Наиме од 1992., па до данас, најуспјешније земље бивше Југославије, на олимпијским такмичењима, су Хрватска и Словенија. Словенија је у Пекингу освојила 5 медаља ( једну златну ), а у Атини и Лондону по 4 медаље ( једна златна у Лондону ). Хрватска је у Пекингу и Атини освојила по 5 медаља    (једна златна у Атини ),а на протеклим Олимпијским играма у Лондону, Хрватска је освојила 6 медаља ( 3 златне ) што представља највећи успех неке државе са простора бивше Југославије на љетњим олимпијским играма. Оно што Словенију и Хрватску, по питању олимпијских успјеха, издваја у односу на цијело окружење, јесте њихов успијех и на зимским олимпијским играма. Само су Костелићи за Хрватску освојили 10 олимпијских одличја у периоду од 2002. до 2014. А само је Словенија у Сочију 2014. освојила 8 медаља ( 2 златне ).

Остале екс-ЈУ земље имају знатно скромнији олимпијски резултат. БиХ нема ни једну медаљу, а Македонија и Црна Гора имају само по једну. Србија је ту негдје између, иако сви знамо да је њен спортски потенцијал велики. Као носећа земља бивше заједнице, Србије и Црне Горе ( СР Југославије ), Србија може да се поноси са 4 медаље у Атланти 1996. , 3 медаље у Сиднеју 2000. ( по једна златна на оба такмичења ), и два сребра у Атини. Међутим, од када Србија наступа као самостална земља, њен учинак је више него скроман. Три медаље у Пекингу ( без злата ) и 4 медаље у Лондону ( злато Милица Мандић ). 

Кад се саберу сви резултати, јасно је да је успјех Хрватске на играма у Лондону поставио одређену границу за државе са ових простора и да је то „домаћи задатак“  за спортисте Србије. Не само због тога да би били бољи од Хрвата, него да би се и званично сврстали међу свјетске спортске силе, гдје им је, објетивно, и мјесто. 

Наша је намјера да писањем ових текстова прогнозирамо и најавимо реалну могућност да Србија у Рију 2016. освоји до 10 олимпијских медаља, што би био нови рекорд за земље са овог подручја и што би Србију уврстило међу 20-ак највећих спортских сила свијета.

(Наставиће се)                                                             

У наставку, број (4): Ко све може освојити медаљу за Србију?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: