Колико знамо о ,,Првом српском буквару“?

Први српски буквар је буквар Инока Саве из 1597. године.

Стицајем околности, великан из Тршића, Вук Стефановић Караџић и реформатор српског језика, није знао да су Срби већ 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи.

Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597. године, после чега га је пратила худа судбина заборава и немара. О Сави Иноку не зна се ништа више осим да је био родом из Паштровића и јеромонах манастира Дечани.

На првој страни је штампана азбука, слиједе самогласници, потом слогови, имена свих слова (аз, буки, вједи…)

Буквар Инока Саве је настао у доба када је мало која европска земља и култура располагала сопственим училима, писменима, абецедарима, азбучницима. Буквар највише фасцинира својом методиком, јер је први пут у Европи примјењен фонетски принцип читања. Но, остао је заборављен.

Док су се злопатили учећи се писмености из туђих писменослова, Срби, на несрећу своје културе, нијесу знали да већ више од два вијека имају сопствену књигу по којој се могло учити српски читати и писати.

„Први српски буквар“, остао је потпуно непознат све до 1893. а у културну баштину српског народа биће уврштен, веома стидљиво, тридесетак година касније, када ће га Љуба Стојановић ставити у Каталог Народне библиотеке.

У неким другим земљама, са друкчијим односом према култури и културној баштини, буквар Инока Саве био би највјероватније вреднован на доличан начин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: