Колоне и избори

Пише: Ива Бајковић

Ближе се избори. Коме до сада није било јасно, синоћ би требало да буде. Партија ништа више неће препустити случају. И опет су кренуле колоне да одбране државу, још један евива циркус. Не смета мени прослава, да се разумемо, свако нека слави шта жели.

Проблем је што то не важи за сваког.

“У држави мултиетничког склада“ –како изјави Предраг Бошковић агенцији МИНА поводом 14 година од обнове независности – више је него очигледно да се они који су уз СПЦ и њене епархије ( без обзира како се национално изјашњавали, иако је факат да су доминантно Срби ) третирају другачије.

Није им омогућено слободно окупљање као комитама, није им омогућено слободно кретање као комитама и није им омогућено слободно испољавање својих вјерских осјећања и вјерских пракси, овога пута под плаштом заштите од опаког вируса.

Не први пут, 21.мај је дан када се слави мржња према другоме. Када се дају препоруке онима који осјећају и мисле другачије да се иселе или се нагутају мишомора. Јер уколико се то не деси, десиће се нека олуја гарант. Без икаквог осећаја срамоте, комите које се куну у антифашизам иду около са паролом “За дом“, што се директно коси са агендом приступања ЕУ, која је и званичној Хрватској налупала пацке.
Бошковић, тај министар наручивања сапуна од стране НАТО је поновио већ хиљаду пута излизану фразетину како неки центри моћи желе иначе пребитну Црну Гору да зауставе на путу ЕУ интеграција.

Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина, али да се то не би догодило да поновимо и да је највећа препрека на путу ЕУ интеграција управо трансмутирани криминогени режим Мила Ђукановића, Душка Марковића и остале екипе којој и Бошковић припада.

Више пута сам поновила свој лични став да сам противник бојкота. Да је бојкот у Црној Гори празна прича показали су Никшић и Тиват. Бојкот може да успе само уколико странци дају јасан сигнал да је то пут, а ако заћуте – знајте да вас људи који заговарају бојкот позивају искључиво на апстиненцију од једине могућности да се нешто може променити.

Нада за промјенама је слаба, али ако се осврнемо на изборне циклусе од 2012 до 2018 године – резултати ми дају за право да тврдим да је могућа.

Милу&cо.sе прилично жури да капитализује консолидован имиџ који је резултат борбе са пандемијом, и нема сумње да ће бити на јесен. Осим, понављам, ако неко, ван ЦГ не каже: но, но. Али тврдим да се то неће десити.

Синоћне колоне и поруке које су послате нама који некако немамо жељу да било шта славимо, треба да буду последњи аларм опозицији да се што пре консолидује и нађе начин, ако не утопијске заједничке листе – онда да се појави са што мање колона, а ако имају намеру да заузимају пол позиције из ниског старта, нека то ураде сада и у наредних месец дана. Времена је мало, и што се више чека – пораз је све извеснији. Уколико се власт на државном нивоу не промени, бојим се да је то последња шанса да ово парче Богом дане земље заживи нормално.

Када кажем нормално – то значи да око разлика можемо и треба да разговарамо, а не да се свађамо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: