Колумнисти

Пише: Славише Чуровић

Дигла се вјештачка прашина пред неким судом да се одбрани лик и дјело некаквог „колумнисте“ (којем се ПРЕКРШАЈНО суди за псовке и бљувотине изречене у истим) који је (а и који су као и мнозина његових пајтоса) најприземнијим речником у својим тзв. „колумнама“ говорио о Цркви, људима у њој, Митрополиту и Владикама, политичарима којима је СПЦ блиска, а на крају и људима који су шетали или како они кажу “ литијали“ , не би ли слободу добили за све, па и за њих такве са речником уличара, а титулама професора некаквих факултета које су сами оснивали и сами измишљали…

Народ је финансирао тај њихов факултет (за који они пишу поспрдно „нааарод“, алудирајући на правилан књижевни дугоузлазни акценат те ријечи који користи свако образован) кроз буџет који је пуњен до августа 2020-те тим истим народним парама али и шверцом дроге њихових газда и ментора.

Тада није био то проблем, нити су покушали да опозову линч који се спремао за нас “ остале “ који смо указивали на ужасе којима је Црна Гора подлегла.

Не, тад је било све потаман, а највећи проблем је било загађење ваздуха и „загађење“ тамјаном истог тог ваздуха и народа који га је удисао тих дана на протестима…Да не кажем, литијама…

О сузавцу који је гутао „нааарод“ нису написали ни словце, а о колегама који су пендречени ни ријеч! Колумнисти.

А шта сад бране? Право да се каже све? О да, али је јавна ријеч нешто друго од кафанског стола, она је неизбрисива у 21.вијеку, мада су им накане из 18-тог, овим колумнистима жељним крви и уличних борби у којима онакви нити су могли нити умјели учествовати. За то треба, петља, мајстори.

С тога сам предлагао, својевремено, да свако ко мисли да јавно говори јако, оде мало на бокс па да научи и буквално шта су то ударци, како се задају и примају, а можда и да науче да испод појаса нема ударања без казне. Ако се то преведе на јавну ријеч, онда би значило да нема “ удараца “ ријечима ван границе доброг укуса. Но, бокс и није за свакога. Нарочито не за кукавице. Мада је једна од његових девиза: “ Спутати силника у себи, побиједити кукавицу у себи“. Толико је то далеко од њих незнавених и оних што као понешто знају, да Перун може мирно по Старој вароши шетати као првак Европе, јер се неће нико такав ни родити прије а ни послије њега.

Но, да се вратим нашим задриглим колумнистима који сада глуме опозицију и браниоце цг језика и цг национализма. Такве, ниске ријечи и ниски ударци су били својствени и онда када су се медијски слагали и ћутали на то да су се сакупљали трактори не би ли се Срби из ЦГ насилно превезли преко Добракова ономад.

Бокс их није занимао, него су се, по навици слабића, крили иза онога ко их је дебело плаћао не би ли посвадјали народ и не би ли избио какав „мали рат у коме ће они бити потребни“ као Комесари ономад, претпостављам.

Они који су се полтронски скрили иза бившег режима и тако недодирљиви мислили да могу спроводити сегрегацију над својим суграђанима изгубили су полугу власти и сигурне апанаже, а највећи је проблем што се они и данас постављају и самопроглашавају за некакву елиту која је угрожена, за културну елиту која ће пропасти и за генерале јавне ријечи и исте те културе која ће без њих бити упропаштена!!!

Па мислите да се не зна да рецимо планирају да своје главне колумнисте почасте режијама у Националном театру, неке да стално запосле баш тамо убрзаном систематизацијом ( коју гурају јако и која им иде добро ) прије промјене менаџмента који је тренутно тамо, а који је ДПС-ов савјетнички кадар од 2000 и неке ( мада се бивши амбасадор и министар који је савјетован ономад пита за све и тамо и сад ) а већину осталих да распрше по осталим мјестима “ по дубини “ у култури и просвјети, прелијећући у зиму на нова мјеста, као фламингоси код Улциња што чекају прелет?

То је циљ, а не суд. То је накана, а не протест. То је мјерило ухљеба који су своје квадрате добијали од бившег режима а своје титуле куповали полтронством, разбратништвом и који су стално жељели сукоб а не мир.

Којима су подјеле биле лична карта, а промјене незамислива “ рика“ , како су називали литије…

Такви људи нису за било какав напредак, него за сталну и наново подгријану подјелу коју у својим провинцијалним тежњама виде као једини спас онога што им је остало и онда и сад – МРВИЦА са стола оних који су крађом стигли до фотеља, а шверцом дроге успјели да једну часну Црну Гору направе последњим европским рајем за битанге и сјецикесе.

Црна Гора није то. Она је Луча Његошева, она је Посланица Св. Петра Цетињског, она је искон Владике Василија и она је одбрана поштених ријечи које се бране образом.

Не полтронством и не страхом који сте наметали, не псовкама које пискарате не би ли, тако небитни дали себи на важности, драги моји КОЛУМНИСТИ бившег режима.

Које суд, још непромијењен као и ваши директоричићи, вјероватно и позива намјерно не би ли и себи и њима купио вријеме и апанажу и дао им на важности коју нити имају, нити су имали…

Али, ако неко насједне на ове њихове кукумавке , да се ова њихова псовка брани или уопште узме у обзир као било шта озбиљно, нека погледа Михиза који каже:

“ То се најбоље тјера од себе – ПРЕЗИРОМ“.

Баш тим. Презиром на ово, даме и господо.

Никако словима. Јер онај ко их троши узалуд и псује, није за слова. Он је за баш то – ПРЕЗИР.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: