Командант глуме Бата

Претпостављам да се у небеској кафани организује ове године неки сабор највећих српских глумаца и легенди српског и југословенског филма, па је тим поводом пошао и један од најпрепознатљивијих, најприсутнијих, највећих, Бата Живојиновић.

А уз претпоставку бих налијепио и наду да су Батиним одласком одавде и доласком тамо, мјеста попуњена, макар за ову годину, двије, три, ма деценију… и по! И још толико! Иако знамо да их увијек можемо оживити кликом на плеј филма или серије. А у које је то филмове и серије Бата глумио? Лакше је набројати оне у које није. Ако такве уопште и постоје.

Број серија и филмова у којима је глумио је скоро пет пута већи од броја година које је напунио. А живио је дуго. Но, глумио је изгледа још дуже. Због чега ће и бити међу онима који ће трајати најдуже. Импресивно је колико је у његовим рукама „једнако добро“ стајао и штап и шмајсер, и сељачка грабуља и полицијски пендрек, и чашица ракије и дршка адвокатске ташне.

И возио је у филмовима све, од аутомобила преко аутобуса до авиона партизанске ескадриле. И возио све нас, из филма у филм, из серије у серију, невјероватном брзином трансформишући поглед строгог полицајца у благородну срдачност српског домаћина.

И директор и герилац, и инспектор и камионџија, и љекар и војвода, и отац и ђед. Шмек „старе гарде“ која се осјећала свуда, од дијалога са Којом, када је држао линију генерације ЈНА до гомиле дијалога у серијама у којима је кроз његову ријеч полемисала и живјела ријеч човјека традиције.

Био је и капетан и мајор и пуковник. а у свакој улози, са војничким чином или без њега – имао је тај дух команданта. Команданта који је побиједио све противнике.

Зато, Бата је отишао али ко не буде добар, нека се пази, „јер вратиће се Валтер и јебаће вам матер“.

„Да се не љубимо“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: