Командант Тринаестојулског устанка о коме ћути званична историја

Историчари су сагласни да се најславнији бој у Тринаестојулском устанку одиграо 15. јула 1941. на Кошћелама, на путу Ријека Црнојевића — Цетиње, али се о команданту тог боја ћути преко 70 година.

„У публикацијама можемо наћи да пише: ‘Два герилска одреда,са око 80 бораца, сачекали су у засједи други батаљон граничне страже који је на камионима упућен из Подгорице да деблокира Цетиње. Мјесто засједе је зналачки одабрано, а герилци су вјешто распоређени. У жестокој осмочасовној борби (од 1 сат по поноћи до 10 прије подне) италијански батаљон се жилаво бранио али је уништен: погинуло је 70–80 војника и старјешина, а преко 700 заробљено а међу њима 110 тешко а 150 лакше рањених. Само група од 20–30 Италијана успјела је да се извуче на Ријеку Црнојевића.’“, подсјећа Јован Маркуш, бивши градоначелник Цетиња, преко свог профила на Фејсбуку.

Командант ове битке био је Јаков Ш. Кусовац, поријеклом са Љуботиња, мајор Војске Краљевине Југославије, који је, према свједочењу савременика, видјевши партизанска недјела према неистомишљеницима, придружио четницима.

Иначе, званична историја неријетко наводи лаж да је поменутом битком командовао Пеко Дапчевић, а има и извора који упућују на то да је Дапчевић сам наредио овакво прекрајање историје. Учесници битке свједочили су о овоме након што је прије више година у Побједи о овој битци објављиван фељтон. Неки међу њима посвједочили су да Пека Дапчевића тамо није ни било.

Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је је прије двије године у манастиру Бе­шка уру­чио нај­ви­ше од­ли­ко­ва­ње по­мје­сне цр­кве – ор­ден Све­то­га Са­ве, исто­ри­ча­ру умјет­но­сти из Бе­о­гра­да Ни­ко­ли Ку­сов­цу, сину Јакова Кусовца. Том приликом, митрополит је истакао да се признање односи и на Николиног оца, те да је добро познато због чега се не помиње право име команданта битке у Тринаестојулском устанку, алудирајући на чињеницу да је Кусовац 1943, након злочина партизана над народом, приступио четницима.

„Ја­ков Ку­со­вац је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих љу­ди ко­је је у 20. ви­је­ку из­ње­дри­ла Цр­на Го­ра. Ни­је он то­ли­ко по­знат ов­дје на зе­мљи, а зна­мо због че­га ни­је по­знат. По­знат је Бо­гу и се­бе је упи­сао злат­ним сло­ви­ма у исто­ри­ју ро­да на­ше­га све­то­сав­ско­га“, ре­као је тада за Дан ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски.

Подсјећамо такође да су Павле Ђуришић и Бајо Станишић били првоборци Тринаестојулског устанка.

Јаков Кусовац упокојио се у Јоханесбургу 1959. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: