Комар: Ми, Срби у Црној Гори, смо своји на своме; чуваћемо Цркву како су то радили и наши преци
1 min read
Горан Комар
Пише: Др Горан Комар
Од партијског конгреса ДПС-а и на билбордима читамо о отпору културној асимилацији Црногораца. Као да је у питању окупација попут окупације Црне Горе од стране Италије 1941. године.
Оно што је доминантно у свим изјавама г. предсједника је теза о импорту културног и политичког утицаја на Црну Гору. Српски народ се дислоцира из његовог црногорског и бокешког историјског окриља тачно како га измјешта једна од магистралних развојних линија хрватске историографије утемељена од К. Драгановића. Овакав поглед подразумјева рушење комплетне историјске науке засноване на архивима Црне Горе и Боке и васцијелог Медитерана. Такође и гашење свијести о националној припадности народа Црне Горе.
Немам ни у примислима да се било коме ускраћује могућност и слобода националног осјећаја и опредјељења. Али, такође, не могу пристати да се таква слобода ускраћује српском народу.
Читави медитерански архив, а то је темељни архив цијелога свијета, казује о присуству народа назначеног као Срби на овим просторима барем од 9. вијека. Бројне државне хартије балканских држава доносе множину исказа о доминантном народносном одређењу овог историјског простора. Ту чињеницу познаје читави научни свијет. Са протоком времена, са снажењем присуства и притисцима црно-жуте монархије на велики дио централног Балкана, национално одређење народа ових простора је веома снажено и све отвореније саопштавано. Најјасније у књижевном стваралаштву и гробним натписима.
Црна Гора је етнички и национално снажно исказана и током 18. вијека. Тај је вијек донио исписивања посве разговјетних легитимација Црне Горе које представљају својеврстан кондензат општенародног осјећаја и политичког стремљења. Ова историјска акта донијели су зборови Црне Горе и сва су изреда упућена извањцима у тренуцима опасних угрожавања њене слободе и живота њеног становништва.
Ово што данас говоре политички представници ДПС-а, а усмјерено је на упорно и безбројно понављање тезе о импорту српског националног одређења током 19. вијека је тотална лаж. То одређење је могло бити само изазвано дубоко унутрашњим осјећајем и сазнањем Црногораца које у 18. вијеку нико није тјерао да се искажу и назначе онако како су то чинили. Не заборавите још нешто. Они су били људи вјере. Људи Православља. А оно чува одличан осјећај за универзалну, васељенску цркву. Црногорци су били дио паравославне васељене и настављачи великог културног и црквено-вјерског покрета који су омогућили Свети Кнез Лазар и његова дјеца. Они су првенствено стријемили сабрању у вјери. Жалили за пропалим царством и косовском трагедијом. Године 1722. јавно ожалили манастире Тврдош и Цетиње. Њима је српство било само најближи и најдохватљивији инструмент – платформа. Тако их је лако познао средишњи свијет и његове велесиле.
Копчу ка дубљој старини чине Балшићи и Црнојевићи. Опоручни искази. Задужбине. Све је принесено на олтар васељенске цркве. Цркве Истока.
У наше вријеме велики покрет младих Црне Горе изнио је политичку промјену у земљи. Опет првенствено покрет православне дјеце. Историјска развојна линија српског народа на простору Црне Горе ломљена је системским и програмским опредјељењем политичке формације југословенских комуниста, али је тај седамдесетогодишњи процес произвео отпор који је своја најдубља мотивска исходишта пронашао у инстинктивном, рефлексном одговору младих које нико није могао политички организовати.
Овдје се један јединствени, кохерентни политички образац поломио у замаху, удару о хридину комунистичког тоталитаризма и примитивизма свих културних силница медитеранског свијета од постања. У ту хридину је ударило средишње море. И није никакав српски свијет рушио ту зградурину, него ју је срушио стари културни свијет у коме је све почело, на чему почива хришћанска историја свијета.
Ми Срби у Црној Гори смо своји на своме. Пружамо руку свима да градимо земљу толеранције. Без подјела. Али, своју Цркву чувамо како су је чували и подржали наши стари. Увјеравам вас, јасније и званичније него било који дио нашег народа – управо Црногорци. И то најснажније током 18. вијека. То зна читави научни свијет.
Једини политички поступак (који бих и разумио да је поступак који је изњедрио политички тренутак и ксенофобија – негирања аутохтоног народа у простору Црне Горе, а не програмски, платформски став и аксиом како га уобличава ДПС), који је преостао руководству ДПС-а лежи у снази припагандног механизма хиљаду пута поновљене тезе о окупацији.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Apsolutno tačno. Srbi su stvorili Crnu Goru i ona je neotuđiv dio Srpskoga biča
Mi srbi iz Boke apsolutno podrzavamo srbe iz Crne Gore.
Изгледа Дом и његови истомишљеници су појели задње ДПС сендвиче.
„Празна глава је најбоља амбалажа. У њу можеш све да упакујеш“. На тој мантри необразовани политикант Ђукановић последњих 20 година сије обмане о „окупацији“. „посрбљавању“, „посрбицама“, „увезеном српству“ итд, представљајући себе као бранитеља ЦГ. Српска православна црква, њена Митрополија цетињског приморска и Светосавље су родоначелници Црне Горе као државе. И зато, само ЦГ у којој се чувају изворно српство и њена државност има будућност. Наравно, уз пуно уважавање и суживот (не „братство и јединство“) са свим другим који поштују ове темељне вриједности ЦГ. А“бранитеља“ ЦГ, попут М. Ђукановића и оних који га слиједе, биће увијек, као што их је било и 12.јула 1941!. Хвала вам поштовани др. Комар на изванредном тексту. И посебно на непобитним доказима о изворном присуству Србске Ћирилице и других наших цивилизацијских одтварења на Приморју у времену прије Подловћенске ЦГ!
Gorane tako je, poz. iz Katunske nahije!
Ako bi bilo tacno sto pisu novocrnogorske ustase. Ako je crnogorce u srbe 1825 pretvorio neki Sima iz Sarajeva, sam samcat, bez prebijene pare, pa onda je on novootkriveni genije propagande. On je jaci marketinski strucnjak od Gebelsa, Sesila Rodsa, veci osvajac od Franciska Pizara i Kortesa. Kakav karadjordje, kakav aleksandar. Dodje jedan covek i za desetak godina sekretarisnja unisti jednu tisucljetnu naciju. Pa onda mi srbi nismo ni znali kakve velicine smo imali. Hvala vam milogorci na ovom otkricu. To sve ima, ali samo u crtanom filmu.
Ku*čenje i crnogorčenje kao profesija. To je program montenegrina, a metod- vrćenje iste laži po hiljadu puta.
DPS po običaju kad su istorijske činjenice u pitanju lupa izvrće i ne drži se pisanih dokumenata kojim obiluje arhiv na Cetinju čime se ne dovodi u pitanje identitet naroda u Crnoj Gori.
Kako jedan put bješe rečeno
Niti smo manji Srbi od Njegoša, niti veći Crnogorci od Kralja Nikole.
Nit su Hercegovci veći Srbi od Crnogoraca niti Crnogorci veći Srbi od Šumadinaca!!!
Svi smo mi Srbi !!!
Mada doktor Komar uporno izbjegava da piše o ulozi naroda Boke i Hercegovine u prvom svjetskom ratu, gdje su bili sticajem okolnosti na različitim stranama kontra braće.
Ovo samo pišem da se ne dovodi u pitanje Srpsko porjeklo naroda Stare Crne Gore koji baštiniše Srpstvo od davnina preko Njegosa, knjaza Danila, kralja Nikole, do današnjih dana kada uspješno sacuvasmo bogomolje!!!
Srbin iz Boke porijeklom iz Stare Crne Gore !!!
Đukanović i DPS su dio dukljanskog unijatskog projekta na kojem je KPJ još od kongresa u Drezdenu marljivo radila. Stoga je još značajniji slom tih snaga u Crnoj Gori jer predstavlja kraj jedne epohe u kojoj je srpski narod u Crnoj Gori dokazao da je sposoban da se samostalno izbori sa sopstvenim izdajnicima, konvertitima svake vrste, ali i da odbaci strategijski pripremljene platforme za unijaćenje i dugoročno prelazak u hrvatski nacionalni korpus. Svi naučno fundirani zaključci o dolasku na vlast, vladavini i posledicama te njihove vladavine kazuju da Đukanović i rukovodstvo DPS-a nijesu tek puki oportunisti koje je na površinu izbacio istorijski trenutak i koji bi da sačuvaju opljačkani novac i privilegije već programski i ideološki usmjerena i vođena grupa radi realizacije strateških ciljeva Vatikana, Kominterne, Njemačke i Austrije i njihovih satelita Hrvatske i Albanije. Imajte to u vidu gospodine Komar.
Još da dodam da je srpski narod u Crnoj Gori nekoliko puta plebiscitarno odbacio taj dukljanskounijatski projekat. Prvi put trinaestojulskim ustankom 1941. godine, drugi put narodnim ustankom 1988. godine kojim je srušeno staro rukovodstvo Saveza komunista Crne Gore ( nažalost struktura, programska načela i ciljevi te metodologija rada nijesu ni taknuti i njih je tkz. mlado rukovodstvo na čelu sa Đukanovićem održalo i nastavilo) i treći put na istorijskim izborima 30. avgusta 2020. godine.
Tako je doktore…
Naravno da novocrnogorci sve lazu. Ali ajde da uzmemo tu pricu o iportu srpske nacionalne svesti u 19 veku, koja je naravno lazna, ali uzmimo na primer da je tacna. Znaci jedan nezavistan subjekt importiju nacionalni pokret susednog naroda. Prikljuci mu se u 19 veku. Pa sta. Tako su se u hrvate u 19 veku importovali slavonci dubrovcane i dalmatinci. Moravci u cehe. Moldavci u rumune. Prusi u nemce. Sekelji u madjare. itd, itd, itd,.
Novocrnogorci ovamo pljuju srpske ekstremne nacionaliste kao sto su Seselj, koji zbog gore navedenog porice hrvatstvo dalmatincima, itd, a sami kao Seselj poricu pravo svojim komsijama srbima da su se njihovi preci u 19 veku opredelili da budu srbi. Olos jedna neprincipijelna, to jest ustase i veliki borci protiv pravoslavlja i majke rusije.
A prica o importu je presmesna. Navodno svi su u cg koja je fakticki bila nezavisna 1825 bili blesavi pa je dosao neki Sima iz Sarajeva, da ih prevesla, i carobnim stapicem pretvori u srbe. Dobro ih nije pretvorio u bosnjake.
A slag na tortu je da u vreme kad je taj Sima iz Sarajeva sam samcat okupirao hiljadugodisnju crnogorsku naciju, srbija jos nije bila ni vazalna knezevina, znaci nije ni postojala. Nije kontrolisala ni beogradsku, uzicku, smederevsku tvrdjavu, a navodo je mogla da vrski neki pritisak na fakticki nezavisnu cg i da je kontrolise.