Комар: Св. Архангел Михаило

Пише: Горан Комар

Ових дана, пред славу моје породице (св. Архангел Михаило) учинио сам фотографију морског плаветнила са нијансама византијског плавог у дубини средоземног круга. Све са врха Космаш у нашем Орјену. Бијаху сати вечерњи прохладног орјенског дана – планине чије име познајемо по глаголу oriri који означава излазак и рађање.

Мој пријатељ и рођени географ са знатним скулпторским талентом Лазар Достинић, помним разгледањем мог снимка, уочио је при самом његовом завршетку, тамну пругу на хоризонту. Снимио сам италијанску обалу, тачније, њезин у Јадран истурени дио звани Монте Гаргано. Тај снимак повео ме је до велике теме ране цркве коју је у богословском смислу свакако оправдано означити термином универсална црква. Та универсалност дефинитивно је скопчана са њеним самим почетком који није карактерисан кораком апостола, него бљеском.

И још једно питање ме је окупирало. Шта је моје пријатеље водило на планинске висове да забиљеже једва видљиву тамну црту на другој страни Јадрана? Најприје Данка, прије двије године на Лаотар, а затим и Горана, јуче, на Каменски кабао? Географија и жеља да се документује и докаже казивање наших пастира да се понекада, ријетко, са Орјена може видјети обала Италије, или нешто друго? Земљопис или некакав свијетлопис? Је ли опис кретања св. Апостола Павла донио мјеру корака у опходњи светога, или мјеру свијетла разастртог по средишњој земљи и средишњем мору? Је ли говорио о јединству светих и казао да су сви једно? Да нема разлике у зачетнику и настављачу?

И ови догађаји сјетили су ме на казивања нашег митрополита Амфилохија који је у низу предавања говорио о реду св. Венедикта, о светим Ћирилу и Методију и јединству и органској свезаности двају традиција на Јадрану. Често, чини ми се, поводом наше Превлаке.

Ред св. Венедикта утемељен је као најстарији црквени ред на Западу око 529. године у Монтекасину под геслом “оra et labora“ (моли и ради). На нашој обали, установљене су заједнице монаха на мјесту Ратац и Превлака. Култ св. Архангела Михаила, снажили су Венедиктинци у XI вијеку из San Micaele di Monte Gargano. Свакако да су овдје и раније дјеловале монашке заједнице у окриљу Источноромејског царства и њихови трагови су видљиви. Но, познато у свијету указање св. Архангела Михаила, десило се 490. године на планини (брду) Гаргано у Италији. У оскудном предјелу уз обалу (бискуп Lorenzo Maioran). Тај дио обале снимали смо ових ведрих вечери са висова у нашем Орјену.

Ових дана, дакле, Бог нам је дао свијетло над Јадраном. Видјеле су се нарочито двије тачке: једна у Апулији звана Монте Гаргано гдје је заклоњена пећина постала светилиштем св. Архангела Михаила и Бока Которска и њезини ртови са скоро двије хиљаде година вјере.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: