Kome je suđeno
1 min read
Piše: Pavle Lješković, profesor Cetinjske Bogoslovije i đakon pri crkvi
U 20. glavi Matejevog jevanđelja Carstvo Nebesko se poredi sa čovjekom domaćinom, koji ujutro rani kako bi unajmio poslenike za rad u njegovom vinogradu. Pogodivši se sa najamnicima da rade za platu od jednog dinara po danu, on ih šalje na posao. Kasnije, izišavši u 3., 6. i 9. čas dana on unajmljuje nove radnike. Najposlije je izašao u 11. čas i po istoj cijeni unajamio poslednje najamnike. I pored toga što su se neki pobunili, budući da su radili znatno duže i po najvećoj žegi on je uveče jednaku platu dao svima, pa i onima koji su u 11. čas došli. Podsjetivši najamnike da im je isplatio baš onu sumu za koju su se i dogovorili, izgovorio je sljedeće riječi: „Ili zar ja nisam vlastan u svome činiti šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? Tako će biti poslednji prvi i prvi poslednji, jer je mnogo zvanih a malo izabranih“ (Mt. 20.15,16)
Nedaleko od Kotorskih semafora, na skretanju prema velikoj budvanskoj pjaci ispred mjesta na kojem se od skora nalazi popularna „Školijera“, svakodnevno se okuplja grupa ljudi koji su slični najamnicima iz pomenute jevanđeljske priče. Možete ih prepoznati po blijedoj, iznošenoj odjeći, kačketima i od rada po najvećem suncu i žegi preplanulim licima. Obično sjede na stepenicama, gdje zagledani prema obližnjoj ulici se nadaju da će se barem jedan od prolazećih automobila zaustaviti, te iz njega izaći čovjek koji će ih unajmiti za neki od najtežih fizičkih poslova. Do prije nekih 4 ili 5 godina sa njima je stajao i povisoki, suvonjavi čovjek, prosijede kose i blagog lica, koji je svaki put kada me ugleda u mantiji osjećao potrebu da me pozdravi i barem na kratko popriča sa mnom. Bio je to čovjek rijetke inteligencije, širokog opšteg obrazovanja i lijepih manira. Zaneseni pogled njegovih svijetlih očiju, odavao je nekog ko je već odavno pronašao smisao svog života. A taj „smisao života“ sastojao se u sledećem: svaki put kada bi odradio dogovoreni posao i dobio obećanu sumu novca, pošao bi do najbližeg supermarketa i kupio neku od najjeftinijih plastičnih boca piva, kao i nekoliko malih bočica žestokog alkoholnog pića. Onda bi sjeo na stepenice, naslonio se na ogradu, i, kako mi je sam pričao, već posle prvih kapljica tog pomiješanog nektara sa kojim bi se susreli njegova nepca i čulo ukusa, osjetio bi se kao neko ko je pomiren sa svijetom. Govorio sam mu da svijet u zlu leži (1. Jn. 5.19) i da ćemo u svijetu imati žalost (Jov. 16.33). Naš život ne treba da provodimo u težnji ka pomirenju sa svijetom već treba da se borimo sa svojim slabostima i porocima. Nikada čovjeku nije kasno da započne borbu sa strastima, budući da je jednaka plata onome koji je došao u 11.čas sa onim koji je tu od prvog časa. Umjesto odgovora bi svaki put od njega dobio prazni pogled očiju i široko razvučen osmjeh na njegovom izmučenom licu. No, kako bi se bližilo veče i dejstvo alkohola polako počelo da prolazi, tada bi on zapadao u posebno stanje. Njegovi znojavi dlanovi bi počeli da ga svrbe, a takođe bi počeo da osjeća tupe bolove u zglobovima, dok bi mu tijelo prožimala jeza. Kao u nekom stanju ekstaze počeo bi da skače i da izgovara neke nerazumljive riječi, izazivajući tako strah i užas kod prolaznika. Ti skokovi su podsjećali na ritualni ples gnostika – mesalijana iz maloazijskih pustinja prvih decenija IV vijeka, koji su za sebe tvrdili da u takvim stanjima vide Boga „tjelesnim očima“. Kasno u noć, umoran od raspravljanja i borbe sa samim sobom, nekako bi došao do kuće u kojoj je bio smješten i strmoglavio se na dušek koji se nalazio na podu, a na kojem su bila tek dva ćebeta i gotovo u potpunosti od vlage propali jastuk. Ujutro bi ga probudilo nekakvo stanje blagog osjećaja, nekakav čudni mir koji je proishodio iz saznanja da je zadovoljenje njegovih strasti jako blizu. Sve što treba da uradi je da se pojavi na onom istom mjestu, pošteno odradi dogovoreni posao i dobije prijeko potrebnu sumu novca. Zajedno sa pojavom tog blagog osjećaja i mira, njegove ruke bi prestale da se tresu a tijelo da se grči.
Toga dana sam se zaputio ka crkvi Sv. Trojice u Starom gradu i odlučio da mu usput odnesem knjigu „Pisma valamskog starca“. U njoj se, između ostalog, čovjek ohrabruje da se bori sa svojim strastima. Valamski starac smatra da u toj borbi čovjek kada padne jednostavno treba da ustane te da se smisao života sastoji u neprestanoj borbi sa samim sobom. U momentu kada sam mu predao knjigu njegov izraz lica mi je otkrio čovjeka koji je već donio važnu životnu odluku. Dok sam se kretao ka crkvi nisam ni pomislio da je to bio naš posljednji susret i razgovor. U prvo vrijeme sam bio uvjeren da je otišao na liječenje u odgovarajućoj ustanovi. Kasnije mi je sve više postajalo jasno da je postao umoran od prekora i savjeta mnogih poznanika, te da je samo promjenio grad nastavivši da živi gotovi indentičnim životom.
Knjigu sam našao na istim onim stepenicama na kojima je naslonjen na ogradu svakodnevno stajao. Nisam je uzeo natrag. Pomislio sam da će je možda naći neko kome će puno više značiti. Jer puno je zvanih, ali malo izabranih. Ili – kako to naš narod kaže: nije kome je rečeno, već kome je suđeno.
(od onomad)
«Da li smo mi normalni?»
(Trideset srebrnjaka ima razne iznose po primenjenom kursu.)
da čujemo vladiku Nikolaja, Svetog Vladiku Nikolaja
…“– Hteli bi nešto da pitate, sveta braćo, hteo bih i ja Vas. Kod ljudi je uvek više pitanja nego odgovora. Pitajte vi mene pa ću ja vas.
Sretamo mnoge ljude, velite, koji veruju u Boga, ali koji odriču postojanje đavola. Pa mislimo da je i to neka zabuna i udaljenje od Vere Pravoslavne.
– Pravo mislite, sveta braćo moja. Zabuna i zabluda, dakako; i udaljenje od Jevanđelja i Vere Pravoslavne, te još koliko. Ko ne veruje u postojanje đavola, taj i ne vojuje protiv đavola. A đavolu su najmiliji oni, koji ne veruju u njegovo postojanje i dejstvo. Jer samo tako može on spokojno da vrši svoj ubilački posao.
Ako ne bi đavo postojao, sve zlo bi se moralo pripisati Bogu, sve zlo i svaki greh. A to je strašno i pomisliti, braćo moja. Jer u tom slučaju, Bog bi bio istovremena i istina i laž, i svetlost i tama.
Da, naš Sveti, Trisveti Bog, bi bio i Bog i đavo, kao u neznabožaca, što je apsurdno. Šta bi nam onda koristila Biblija? I šta bi bilo od Jevanđelja i od Hristovih reči o demonima i od Njegove vlasti nad zlobnim duhovima tame? Gde ćemo sa celim Novim Zavetom i sa ogromnim iskustvom Svetitelja od pamtiveka do danas? Hoćemo li da iscepamo one listove iz Trebnika, a kojima su ispisane svetiteljske molitve za izgnanje demona iz demonijaka i one druge za zaštitu od demona? Onda moramo iscepati ceo Trebnik, zajedno sa većim delom Novog Zaveta. Čuli ste kako pri Krštenju sveštenik pita onoga kojega krštava:
„Odričeš li se Satane i svih dela njegovih i svih angela njegovih?“
Tri puta stavlja to pitanje i očekuje odgovor:
„Odričem se.“
Onda zapoveda sveštenik:
„Duni i pljuni na njega“.
Dalje sveštenik pita:
„Sjedinjuješ li se sa Hristom?“
Odgovor: „Sjedinjujem se“ (tri puta).
Pitanje: „veruješ li Njemu?“
Odgovor: „Verujem kao Caru i Bogu.“
Kao što se hirurgijom otrovana krvi gnoj izlučuju iz tela čovečijeg i nova, zdrava krv ubrizgava u telo, tako se Krštenjem udaljava đavo iz čoveka, a Hristos sa Ocem i Duhom Svetim useljava se u čoveka.
Krštenjem mi se odričemo đavola, a sjedinjujemo se sa Hristom. Jedno je odreći se đavola, a drugo odreći đavola. Prvim stavom mi dobijamo ulaznicu za Carstvo Nebesko, a drugim cepamo je.
Aj, braćo moja, kako je tragičan strah ljudski od velikih visina i velikih dubina? Vole nizinu i vole plićinu. Od visina i dubina hvata ih vrtoglavica.
Zato mnogi odriču dvoje: Božanstvo Hristu i postojanje đavolu. Žele da sve ujednače i uproste. A što god ljudi pokušaju da uproste, većma komplikuju. Da su oni stvarali svet, stvorili bi samo ravnice za kupus i brdašca za piknike. Za čudo im je, našto božanske visine i adske dubine!
Koji odriču Božanstvo Hristu, odriču ljubav Božiju prema ljudima; a koji odriču postojanje đavola, klevetaju Boga, jer Boga čine prauzročnikom zla. Neprijatelji Hrišćanstva živo rade da kroz dve negacije unesu zabunu u redove vernih Hrišćana…“
…“Dve velike zablude unose zabunu među hrišćane naših dana. Nosioci jedne zablude govore, da Hristos nije uspeo za 19. vekova da stvori na zemlji carstvo mira i sreće. Zbog toga treba napustiti Hrista i okrenuti se nekom drugom. Nosioci pak druge zablude, jesu neki hrišćanski sektanti, koji kao usvajaju mišljenje onih prvih da zaista Hristos do sada nije stvorio carstvo sreće i mira na zemlji, ali da će ga On stvoriti po Svom obećanju. Strpite se, ljudi, govore ovi; samo strpite se, čekajte i videćete!
Ove ove zablude proističu od pretpostavke, da je Hristos imao nameru da osnuje carstvo mira i sreće na zemlji. Onda se razilaze, pa shodno onoj prvoj zabludi govore – On to nije mogao učiniti, a shodno drugoj, On to nije hteo do sada učiniti.
Nikakva oslonca nemaju ove dve zablude ni u Jevanđelju, ni u Apostolskim i svetootačkim knjigama, niti u učenju Pravoslavne Crkve od početka do danas. Nego mašta ljudska i žudnja za zemaljskim carovanjem i blagovanjem, kolevka su obeju zabluda…“
…“Velika je razlika između mira što ga Hristos daje i mira svetskog, što ga ljudi žele. Prvi mir čuva čoveka od korupcije, a drugi proizvodi korupciju, i kroz korupciju vodi ponovnim pobunama i ratovima. Nevaljao mir je otac rata. Uzevši idealno, mir je bolji od rata. Ali koruptivan mir nije bolji od rata, jer je samo jedan predah od rata. Kao što se kaže u Bibliji: „I zemlja počinu od rata“ (Navin 14: 15). Dokle? Dokle ljudi ne uprljaše mir gresima svojim.
Sodom nije uništen u ratu, nego usred mira i materijalnog blagostanja. U vreme mira, spoljašnjeg blagostanja i sigurnosti rimskog carstva, društvena korupcija dovodila je cara Marka Avrelija, stojičkog filosofa, do očajanja. I on je predviđao propast takvoj državi. Jedva da je što manja korupcija bila u hrišćanskim carstvima Karla Velikog i Luja XIV.
I tako je moralo biti svuda, gde god su ljudi tražili Raj na zemlji, a ne na Nebu. Svaki svoj dostignuti Raj na zemlji, ljudi su brzo pretvarali u pakao. I Bog je menjao situaciju radi Svoje Žetve…“
Slava Bogu
„6. A prvosveštenici, uzevši srebrnike, rekoše: Ne valja ih metnuti u
hramovnu riznicu, jer su cijena za krv.
7. Nego se dogovoriše te kupiše za njih lončarevu njivu za groblje
strancima.
8. Zato se ta njiva i prozva Krvna njiva do danas.“
„25. I udari dažd, i dođoše vode, i dunuše vjetrovi, i navališe na kuću
onu, i ne pade; jer bješe utemeljena na kamenu.“
(Sv. Jevanđelje po Mateju 27:6-8,7:25)
Dugo putovanje u Jevropu je i naziv prilično poznatog i sve aktuelnijeg dramskog dela,
I u prekomorskim zemljama,
“Daću vam pastire po srcu vašem.”
(Jeremija 3,1)
Slika iz Rusije, Drugog rata,
#
U jednom od svojih književnih dela Dostojevski je napisao, odprilike, da najveći talenti uvek propadaju-ostaju neotkriveni. Može biti da dobrodušni najpre “puknu“.
BLAZENI MIROTVORCI JER CE SE SINOVI BOZIJI NAZVAT. NE SAMO OVAJ SVET VEC I ZLO IMA RAZLOG ZASTO POSTOJI. NEPRIJATELJI MOJI ME PRIBLIZISE TEBI GOSPODE… I OVAJ SVET I ZLO JE IZMEDJU OSTALOG KANTAR NA KOME SE MERE NASE VRLINE TJ. BLISKOST S HRISTOM. NIKO DO GOSPODA NEMA SVE VRLINE. DOVOLJNA JE I SAMO JEDNA VRLINA DA COVEK UDJE U RAJ TJ. SVETOST. VRLINA MIRA’ VRLINA DEVSTVENOSTI’ VRLINA TRPLJENJA’ VRLINA POMAGANJA’ UTESITELJSTVA’ PROPOVEDI ‘ MUCENISTVA’ … OLOGOSIVSI SE TOLIKO DA SHVATIS RAZUMES RAZLOG I SVRHU POSTOJANJA SVETA OVOGA I ZLA MOZES POCETI GRADITI I MIR S OVIM SVETOM PA I DALJE MIR SVEDRZITELJA JER I VECA CETE DELA OD MENE CINIT RECE ISUS GOSPOD NAS KAO I BUDITE KAO OTAC NEBESKI. NEGO JEL TAJ OBRAZOVAN SIROT FIZICKI RADNIK PRODUHOVLJENOG POGLEDA MRZEO PREZIRAO SLAGAO UVREDIO UKRAO ISTUKAO NEKOG IL USPEVAO DA IMA MAKAR PONEKAD MIR SA SVETOM SVIM TJ. I SA ZLOM U SVETU TJ. MIR KOJI OPRASTA I MOLI ZA SVE I SVAKOG. MNOGI SU ZIVELI CUDNO U PECINAMA IL SVAKI DAN SPALJIVALI KUCE DA BI IH OPET PRAVILI PA SPALJIVALI IL TZV. NERADILI NISTA LEZECISE S DUHOVIMA PODNEBESJA STRASNO BORECI I JECAJUCI POTRESNO SUZE ZA SVRT IZLIVALI NISTA NE RAFECI I SOTONA PRESTA BIT SATANAIL KAD POMISLI DA SVE RADI A GOSPOD NISTA. RASPOZNAJTE DUHOVE . NIKO KO IMA DUSU IL LJUBAV ZA RAJ NEMOZE BITI IZGUBLJEN ZA SPASENJE JER DUSA SE UZDASIMA NEIZRECIVIM MOLI LJUBAV DELA U DUSI A SAM GOSPOD SAGLEDAVA CELINU . DAL VIDIMO DELICE OGLEDALA KO STO PISE PAVLE APOSTOL IL VIDIMO JASNO. JER VAS DUH SPOJIO JEL SE DUH RADOVAO U VAMA I BESKUCNIKU KAD SE SRECOM SRETALI JEL SE DUH U VAMA RADOVAO IL U NJEMU KAD OSTALE SRETALI. NECE ONDA BIT DA TAJ PLES BIO OD NEKOG DUHA DRUGOG AL BOG ZNA JA SE NADAM VERUJEM I VOLIM PRICU KOJU SAD KOMENTARISEM