Коме смета спомен-плоча српској војсци у Будви?
1 min read
Пажњу јавности последњих дана поново је узбуркала иницијатива Либералне партије да се уклони спомен-плоча у Будви посвећена српској војсци, која је 1918. ослободила тај град.
Либерална партија позвала Министарство културе да „уреди градске бедеме и ову плочу скине као и сваку другу која деградира изглед старог града“. Из Директората за културну баштину стигао је одговор да ће табла српским ослободиоцима Будве бити уклоњена, а само се тражи начин како да се то уради.
На табли која је изнад главних врата у Стари град постављена 1931. године, пише: “На успомену доласка храбре побједоносне Српске војске која послије јуначних побједа ослободи Будву, на Митровдан 8. новембра 1918. поставља Општина Будва„.
Изнад тог натписа уклесане су ријечи Петра Петровића Његоша „Поколења, дјела суде…“.
Иницијативу Либералне партије као безумну и профашистичку осудила је већина опозиционих странака, као и значајан дио стручне јавности.
Портал ИНС4 поново подсјећа на став историчара др Мирослав Лукетић, аутора више књига и прилога из прошлости Будве и Паштровића, о иницијативи за уклањање спомен-плоче:
Окружје Боко-которско, којем је припадала Будва, са књежинама Маине, Побори, Брајићи и издвојеном Општином паштровском – одлуком великих сила 1814. године додијељено је Аустоугарској монархији. Дакле, Бока которска је више од сто година, тј. све до 1918. године, била у саставу Краљевине Далмације, као дио велике Аустроугарске монархије. Сви грађани овог краја су били аустријски држављани, гласали су и бирали власт; морали поштовати законе; своја грађанска права остваривали су у овој држави. Примјера ради: Стефан Митров Љубиша је био шест пута биран за народног посланика у Далматински сабор, био предсједник Сабора и посланик у Бечком парламенту.
Капитуалација Црне Горе
Када је Црна Гора 1914. године објавила рат – аустријска војска се повукла из Будве и фронт је успостављен у Грбљу. Више стотина житеља овога краја ступило је добровољно у црногорску војску. Капитулација Црне Горе 1916. године приморала је добровољце из Будве и Паштровића да напусте овај крај, да заједно са српском војском пређу Албанију и као добровољци ратују заједно с њом на Солунском фронту. На Спомен-плочи у Музеју Манастира Прасквица, урезана су имена Паштровића – учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата; има их више стотина.
Послије капитулације Црне Горе, аустријска војска је поново запосјела Будву; грађани који су били у црногорској војсци или су сарађивали са њом, а нијесу одступили, били су ухапшени; седам Паштровића је стријељано на Шпањоли у Херцег Новом; многи су били интернирани у логоре; сповођен је терор, нарочито према Паштровићима, јер је њих највише одступило са српском војском и борило се на Солунском фронту.
Подгоричка скупштина
Пробој Солунског фронта и успјеси на другим фронтовима довели су до слома Аустроугарске монархије. У Црној Гори је одржана Подгоричка скупштина, која је одлучила да се Црна Гора уједини са Србијом.
Бока которска није имала своје представнике на Подгоричкој скупштини, јер она није ни била дио Црне Горе. Након слома Аустроугарске монархије, Бока которска, заједно са Будвом и Паштровићима, на основу одлуке Народног вијећа, одлучила је да се припоји Србији.
Дакле, Будва није ушла у састав Србије, односно Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца преко одлуке Подгоричке скупштине, већ самостално.
Приморци се изјашљавали као Срби
Треба рећи да се у то вријеме у Боки которској већина житеља национално изјашњавала као Срби. То исто важи и за подручје Будве и Паштровића.
На Митровдан, 8. новембра 1918. године, јединице Српске војске су свечано дочекане као ослободиоци Будве. Послије вишевјековне доминације страних сила, Будва је дочекала ослобођење. Био је то народни празник за памћење.Паштровски алманах И Архивска документа и други извори потврђују ово, и то се не може оспоравати. Као очевидац, детаљан опис дочека Српске војске на Митровдан 8. новембра 1918. године дао је угледни грађанин Будве Мило Љубиша (в. Архив Будве АБ.ФД).
Српска војска за Будване ослободилачка
Српска војска је за Будву била ослободилачка војска, то је била њена војска у којој се борило близу хиљаду бораца из овога краја.
Као потврду општег народног одушевљења због ослобођења и уједињења са народима новостворене јужнословенске државе – Општина паштровска у Кастел Ластви донијела је одлуку да се име мјеста Кастел Ластва промјени у Петровац – у част српског краља Петра Првог Ослободиоца.
Спомен-плоча и покушаји њеног скидања
Велика свечаност одржана је 12. децембра 1931. године поводом освећења изграђеног колског пута Цетиње–Будва. Освећење је обављено у 10 часова на Брајићима и отворена је спомен-пирамида. У 12 часова гости су стигли у Будву и тада је бан Зетске бановине отворио спомен-плочу постављену изнад главног улаза у Стари град посвећену српској војсци, која је 8. новембра ослободила Будву. Општина Будва је бана Круља прогласила својим почасним грађанином.
У славном Тринаестојулском устанку 18. јула 1941. године устаници су на Брајићима поразили фашистички италијански батаљон који се кретао према Цетињу.
Огорчени због пораза, фашисти су након тога у Будви пуцали у споменик С. М.Љубише у парку, срушили га, и са постамента однијели два бочна изливена бронзана рељефа.
Том приликом, италијански пуковник, командант Будве наредио је да се скине Спомен-плоча изнад градских варта. Предсједник будванске општине у то вријеме био је Петар Лукетић, искрени родољуб, човјек широке културе и зналац страних језика. Суочен са наредбом да се скине плоча, предсједник се обратио команданту ријечима: „Господине пуковниче! Видите ли на старим градским зидинама бројне симболе млетачке владавине: исклесане лавове, грбове и натписе, њих наш народ није дирао, није скидао, иако они представљају знакове туђинске владавине на овим просторима. Ви, као представник нације која се поноси старом културом, наређујете да се скине наш споменик, у нашој земљи”.
Предсједникове ријечи су дјеловале, пуковник је одустао од наредбе, и плоча је била спасена. Утицајни појединци покушавали су седамдесетих година прошлог вијека да учине да се плоча скине; након земљотреса, приликом обнове града, поново је било таквих покушаја, али Савез бораца и одговорни општински органи и појединци нијесу то дозволили.
Поштовати национални склад
Црна Гора је Уставом дефинисана као грађанска држава, без већинског народа, гдје сви грађани имају иста права и обавезе. Црногораца има мање од половине; Срба има око једне трећине; најбројније су мањине Бошњака, Албанаца, Хрвата и др. Мултиетнички састав Црне Горе представља њено велико богатство, али и обавезу да се ничим не ремети национални идентитет свих народа који живе у њој.
У Будви живи знатан број становника који се изјашњавају као Срби. Њихова права, културу, језик, вјеру, историју нико нема право да угрожава, а поготово да скрнави сјећања на њихове претке који су се храбро борили у саставу црногорске и српске војске у Првом свјетском рату.
Антифашизам и родољубље
Ја то и лично доживљавам као атак на мој национални идентитет: мој отац је био осуђен на смрт од стране аустријских власти; заједно са братом Петром био је добровољац на Солунском фронту; мој дјед Иво, са братом Јовом и са сином Ником, мојим ујаком, прошао је албанску голготу; њих тројица су носиоци Албанске споменице. Уз то, цијела наша породица је свој антифашизам и родољубље показала у Другом свјетском рату.
Желим да истакнем још једну напомену. Појединци којима смета спомен-плоча наводе и податак да српска војска није борбом ослободила Будву и да зато плочу треба и скинути. Истина је да су јединице српске војске ушле у Будву без борбе, али и ја сам, као седамнаестогодишњи партизан, са пушком у руци, заједно са друговима ушао 22. новембра 1944. године без борбе у Будву, јер су се њемачке снаге прије тога повукле.
Зар ћемо због тога оспоравати датум ослобођења Будве – 22. новембар?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na stanovištu sam da ovu tablu ne bi niko smiio maknuti sa njenog mjesta. Ona je živi dokaz mentaliteta ljudi i vremena u kome je stavljena. Umjesto njenog uklanjanja predložio bih da se pored nje stavi još jedna ploča na kojoj bi trebalo napisati neke podatke. Ti podaci bi trebali biti zasnovani na istorijskim činjenicama i lako provjerljivi. Na njima bi trebalo da stoji (između ostalog) koliko je hrabrih srpskih vojnika poginulo prilikom oslobađanja ovog drevnog grada, kada je Austro-Ugarska monarhija kapitulirala a kada je srpska vojska ušla da oslobodi Budvu. Trebalo bi napisati i podatak koliko je bilo Austro-Ugarskih vojnika u to vrijeme u Budvi i tako neke lako provjerljive „sitnice“.
Mislim da bi tek tada mladim generacijama koji nijesu upućeni u istoriju bilo jasno o čemu se radi i čemu je služila ta ploča.
Nadam se da protiv ovoga niko nema ništa a ako ima neka napiše što je sporno u ovom mom predlogu.
Могли бисмо те плоче са објашњењима да поставимо поред многих споменика.
Рецимо, код оних обелиска на Туђемилима или у Бајицама. А не би нам ни неки партизански споменици умакли.
Него, мајку му, живо ме интересује: што ви Дукљани своје споменике градите тако да посјећају на џиновски фалус?
Све неки обелисци…
To na šta asociraju ti obelisci zavisi od onoga ko ih posmatra. Ako ih posmatra falus, onda ga on podsjeća na sebe! Falusima je u CG sve u obliku obeliska! Da su i malo pametni išli bi u mjesto đe imaju „Bože pravdeeee“ i ostavili na miru ovu ku.čevitu zemlju!
Vladimire, onome ko nema što da krije ovakva jedna akcija ne bi trebala da smeta. Natpisi na tim novim pločama bi morali biti vezani za temu o kojoj natpis govori a novonapisano bi moralo biti potkrijepljeno nesumnjivim i lako provjerljivim činjenicama. Tako bi pojedine ploče prestale biti propagandno sredstvo u cilju ispiranja mozga neobrazovanim i neupućenim građanima.
Nadam se da se slažeš sa mnom.
Dobro, onda bi morao i dodati sledece: kojom prilikom se zbio dogadjaj da je Austrougarska vojska isetala iz Budve i povukla se u austriju. Sto se to desilo da su odlucili da se sruse i nestanu sa karte Evrope?? Koja akcija se desila da bi se odigrala takva reakcija da napuste uporiste koje su drzali 120 godina. Takav akt se svuda na svijetu zove oslobodjenje :))))) a onaj ko ga donio ima i svoje ime. Ali ono vas peche, ono vas muchi i boli, ono kuva u vama i budi nevjerovatnu mrznju tako da tu cinjenicu ne mozete podnijeti. Ali na zalost ona je ISTINA, a to je da Budvu nije islobodio DREKAVAC iz pecine nego pobjedonosna SRPSKA vojska :))) i tako ce biti dok je svijeta i vijeka!!!
Sa zaloscu, Srbomrscima i novonastalom elitom istoricara, obavjestavam ih da postoje jos zivi ljudi- zivi svjedoci oslobodjenja Budve na Motrovdan. Potomak je i gospodin Laketic, ali i odvazni Marko Spadijer, koji je sa svoja dva druga ( istinita tvrdnja g. Laketica) sa hlebom i solju docekao oslobodioce Budve, nikog drugog do SRPSKU VOJSKU! Je li to bilo ruzno? A Budva je bila eto bas ta gdje se ploca i nalazi. Tada je imala dusu. Bila je gospodska i kulturna. Bila je Budva i bili su Budvani gdje e svaka porodica znala svoj korijen, ali su svi bili Budvani.
Duska Markovica i njegove istomisljenime pozivam na cas iistinske istrije kid svog 90-to godisnjeg ica, zaprepascujuce mentalno vitalnom i direktnim potomkom Marka Spadijera.
За сву ову антисрпску хистерију мрчогораца криви су нам само проектанти путева од Браића и Његуша према Боки па су ови мрчогорци сишли на море и видели цивилизацију. Да није било проектаната дан данас би се оно ширили по онијем кршевима. Уздрављу.
Mazgu dobijes kada pastuh oplodi magaricu, a mulu kada magarac oplodi kobilu.
Buduci da se radi o dvjema razlicitim a srodnim vrstama postomstvo je uvjek neplodno, dakle i mazge i mule su neplodne, u pitanju je broj kromosoma.
Eto to je vasa buducnost i vasa ideja ,tako cese mozda zavrsiti,mada ne treba nikda reci ne,jer vas bezobrazluk i podlost prelazi granice,ali narod jos trpi ove vulgarnosti,jedini covjek kojemu nas narod vjeruje i koji drzi ovu nesretnu drzavu na okupu je nas MITROPOLIT,ukoliko stvarno hocete da je rasturite, sto je vjerovatno i neciji cilj, samo nastavite ovako,i po Srbima sto je obicaj evo 70 godina,mada je zadnjih 25 postalo vrhunac primitivizma, ali svemu ima granica pa i strpljenju ljudi u Primorje -Boka.Nije ovo nikakva prijetnja vec nacin da vi se kaza sta cese desiti i kod onih koji ne pomisljaju na secesiju ,a ja sam jedan od onih koji vas kritikujem( ponekad i pretjeram sto moram priznati) ali sto se tice secesija nije mi ni i pod razno,medjutim ukoliko je zelite nacionalni Crnogorci samo ovako nastavite.
Огорчени због пораза, фашисти су након тога у Будви пуцали у споменик С. М.Љубише у парку, срушили га, и са постамента однијели два бочна изливена бронзана рељефа.
Stjepan Mitrov Ljubisa poslanik ili bolje reci narodni tribun iz Boke,koju je zastupao u Austrougarskom parlamentu za okrug Boka- Dalmacija,po ovim supljim glavama je bio drzavni neprijatelj Crne Gore i kao takvome treba mu srusiti spomenik ,jeli tako Crnogorci nacionalni ,je li to vasa logika goveda od govedi.
Ovim predlagačima ne treba predočavati činjenice ,oni ih dobro znaju .
Mogu se samo zahvaliti srpskoj vojsci što su u međuvremenu „zbrdasišavši“zaposjeli tuđe .
Više razloga za nezadovoljstvo bi imali mještani i to oni autohtoni iz primorja što trpe da im svak „kroji kapu“.Pa eto i Andrija postade Kotoranin ,da ne bi“ Podgoričke Skupštine“ vjerovatno bi prodava duhan i sir na „crnogorski pazar“u provinzia di Cattaro dokle smo mogli privirit u k&k ili u tako željenoj “ tetkovini“ Italiji kojoj su tako vjerno služili njegovi neslavni uzori u više navrata i kojoj bi Boka sigurno pripala 1918.godine.
Sve je više nego jasno objašnjeno. Jedino bezumnici i oni puni mržnje i dalje mogu tražiti uklanjanje spomen-ploče.
Pa i nije jasno. Kao sto autotr tacno kaze na dan 8 nov. Budva je bila jos uvijek teritorija Austr-Ugarske drzave. Kao sto je i CG jos uvjek bila nezavisna drzava (do Podgorcke skupstine). Dakle srpska vojska nije mogla „osloboditi“ ni Budvu (i Boku) ni CG. Od kada se to „oslobadjaju“ tudje teritorije? Ona je bila na ovim teritorijama okupaciona vojska. Vojska koja je okupirala i kasnije aneksirala „doborvoljno“ te djelove.
Drugo, zasto se onda lagalo na ploci o ‘junackim pobjedama“ (i sam autor priznaje da je srpska vojska usla u Budvu bez sukoba sa austrijskom).
Dakle ploca obmanjuje i – kao neistinitu – je treba skloniti (neka vrate iznad vrata venecijanskog lava – a na mjesto lava Sv. Marka – stavite tu plocu ako vam je ta laza za srce prirasla). Uzgred, zasto Austo-Ugarska nije stavljala ploce kada su preuzeli grad od Francuza( a ovi od Mlecana). Zasto je samo Srbija imala potrebe da istice ovakve spomenike? Razmislite. Bice vam sve jasno.
P.S. Svako ima pravo da bude sto god hoce, ali i duznost da postuje svoje sugradjana i njihova osjecanja.
Tebi je forma vaznija od sadrzaja,srpska vojska je nad covjecanskim naporima pocerala austrijance sa ovih prostora i kao takva zaradila ovu plocu a ti nastavi i dalje da sitnicaris.Po vama je veci zlocin sto su Srbi obnovili kapelu na Lovcenu nego austrougari sto su je srusili.
Krajem 1918. godine, u dogovoru sa Crnogorskim odborom za narodno ujedinjenje, a bez prethodnog dogovora sa crnogorskim kraljem Nikolom I, srpska vojska je ušla u Crnu Goru sa naredbom vojvode Živojina Mišića „da se na okupiranoj teritoriji uguši svaka agitacija“ za restauraciju Crne Gore.[3] U vreme održavanja podgoričke skupštine, srpska vlada je zatražila i dobila od Francuske odluku o diplomatskom blokiranju povrataka kralja Nikole I Petrovića Njegoša i njegovih sinova iz izbeglištva.[4
Prvo, lav se nalazi iznad vrata i nikad nije skinut tako da nema potrebe da se vraca, drugo, ploca ne laze jer govori da je Budva oslobodjena (kao i ostali krajevi) slomom solunskog fronta i naletom srpske vojske, ne vidim nista sporno u tome, tom akcijom kao reakcija desio se slom Austrougarske monarhije i ona se povukla kako iz Budve tako i iz drugih krajeva. Dakle Budva jeste oslobodjena upravo dejstvovanjem srpske vojske pa se ti decko mozes izvrnuti naopacke ali to je cinjenica koja se ne moze opovrgnuti. Vasa teza se hrani jedino mrznjom prema bilo cemu sto nosi prefiks „srpski“ ali to vam je slab argument.
U nasem narodu je uvjek bilo otpadnika i onih koji su ljubili tudju cizmu, tako je i danas, bice toga i sjutra ali vase mjesto je kao i uvjek obezbijedjeno na smetlistu istorije, sretan vam put tamo!
Petre, decacic tek uci. Trebace mu vremena
Uklonili su , moj brate, Njegosevu kapelu i pravili spomenik Mestrovicu, pa se sprdajj. Baksuzi