Комедија вијека

Пише: Бећир Вуковић

И у наше дане суђаја и кадија, лаж се промовише у истину, а убица је главни свједок. Ко је створио такву државицу у којој је убица главни свједок. Логика налаже да је то дјело лажи, и друга му – паралажи. Баш како стоји у комедији.

Убица, који је у сусједној држави с леђа убио сељака на њиви, побјегао је у своју државу, да би и одатле прескочио у трећу, братску државицу, и послије лажног свједочења, опет одмаглио у завичај, и тамо слободно живи. Како је прескакао границе ко тарабице, само бог једини зна, и полиције трију држава.

Поврх свега, државица која је угрожена од убице, крије идентитет убице. Да би се одбранила од лажи, жртва је сама открила прави идентитет убице, али угрожену правну државицу не интересује ни истина, ни право, ни прави идентитет убице, већ ради по својој слици и прилици. Као да је државица нечија прћијица.

Кад је, доцније, одлепршао и из државице у којој је свједочио, на једној телевизији – чији је главни програм ријалити – убица ће рећи да је све лагао – што је истина – поред истине да је и дражавица све лагала о државном ударчићу, како би продужила вијек трајања. Исто како се и савремени, сурови свијет заснива на лажима, и убицама, тако и наша државица граби истим, трасираним путем.

Убицу – који је спасио државицу – ових дана, можете затећи у зеленом гају, са сјекиром: сече стабла, и облицу продаје на оближњој пијаци.

Једино убица може бити свједоком кад се суди Србима. И, баш ради тога што свједочи против Срба, држава у којој је убио, не тражи изручење убице. Држава у којој је убица убио, још није убицу одликовала, не зато што је Србин, него што још има посла. Који је следећи задатак убице, и са којим идентитетом ће дјеловати, знају само антисрпски режими и режисери, и тајне службе. А, тамо, нико не може носа помолити, нити тамо тражи истину, ако хоћеш да се вратиш са главом на раменима.

Антисрпство је загарантовани посао. У тој државици, у којој је убица главни свједок, не можете добити државни посао, ако нијесте антисрбин. То је неписано правило те антиправне државице – бананице. Мимо тога, нема другог зида. Слични зидови су пали, и постали грађа историје, једино, потоњи зид те врсте, још стоји око државице коју бране убице.

Ја овај суд не признајем. Ове ријечи могу бити упућене једино политичком суду. Будући да то пред чим свједочи убица није суд – па ни политички – нити још има имена у Правној енциклопедији, одна, једине ријечи које се могу изрећи пред тим такозваним вијећем јесу – признајем да сам крив, јер знам ко сте.

Интелектуалци су свједоци једног времана. Будући да не чујемо њихово свједочење о процесу који је назван процесом вијека, као да их и нема. Ни ово суђење није изазов за интелектуалце који живе исти вијек. Ако интелектуалци ћуте о процесу на којем је убица главни свједок, онда су, нужим начином, на страни убице. Онда су и они убице, истине.

Прочитајте још:

ОТВОРЕНА ВРАТА: „Банка хране“ отворила очи и срце за све којима је помоћ потребна (ВИДЕО)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: