Коментар: Призрен

Око призренске Бистрице, мутне игре следбеника „призренских лигаша“. Једноставно, заиграли се. Целу лавину лажи као да су навалили са Шар-планине. Покушавајући да прешарају историју.

Грудва је кренула када је на седници косовске скупштине усвојен закон по којем је Призрен „историјски главни град државе Косово“. Председник скупштине лажне државе Косово Кадри Весељи све је то аминовао. По систему: удри бригу на весеље. Весела му мајка била, ако га је тој историји учила!

А да веселник Весељи није понављао из историје, знао би да је Призрен свети и историјски град за Србе. Да је он древно средиште српске средњовековне државе и да са албанском историјом нема никаквих веза.

Сада он и братија желе да фалсификују историју и избегну хиљадугодишње присуство Срба на Косову и Метохији. И да ишчупају наше корене. Јер, овај град баштини традицију немањићке Србије.

Уколико, не дај боже, Харадинај и Тачи буду столовали у Призрену, као што су, на пример, бринули о Цркви Богородице Љевишке, тамо неће остати ни камен на камену. Дати њима Призрен и чување наших светиња је исто као дати кози да чува купус. У то смо се не мало пута уверили.

Поред Призрена је и село Душаново, названо по цару Душану, а где Срба више нема. Последњих година, нажалост, познато је по душманину Кељмендију, који је побио војнике у параћинској касарни. Толико и о томе.

Србија би, али и међународна заједница, према оваквим и будућим албанским маневрима требало оштро да се постави. Јер, албански лидери увек су играли у „призренским“ и другим лигама. И сви морају да знају да смо ми у Призрену домаћини, а не гости, на нашем терену.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: