Комитска је туга преголема – боримо се а дојч-кафе нема…
1 min read
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Ја бих радо с вама, браћо и сестре, у “комите”, ако ме примате?
Мозак да одморим, барем на дан…
Да скупа утекнемо из памети јер, признајем, ништа теже човеку носити до разума, а ви сте се, видим, храбро курталисале те беде па тумарате слободним шумарцима Црне Горе, ко да сте стада погубили…
Лепота Божија, велим: саберемо се зором на дојч- кафи, с презиром потаманим по триста грама бурека, евентуално уз још једну кафу сачекамо да се мало свари како бисмо лакше комитали по шумама и горама, па трком (ногу пред ногу, није баш толка преша) у борбу за слободу.
До ручка, разуме се, јер није слобода зец па да побегне, ал ручак, вала, јесте, а зна се да нема ваљаног комитања без пунога стомака и празне главе.
Што се ваших идеја, начела и идеала борбе тиче- и са тим сам апсолутно сагласан, јер куд ћеш веће слобде од те да се у суштини бориш за дијагнозу а нико те не приморава да се лечиш?!
Дакле, за слободу смо Црне Горе али од слободе бежимо манито, јер каква је то слобода кад можеш бити поносито сво на својему уместо надничар на сопственом огњишту?!
Непоколебљиво смо против мрских Срба и посрбица, доста је било њиховог зулума по Црној Гори – борићемо се, барем до вечере, да вазда останемо оно што нисмо јер само тако дијагноза не захтева и обавезно лечење!
Потом, не дозвољавамо да нам својатају Његоша, не могу га они волети колико га ми можемо презирати!
Но, ипак смо заклети у Ловћен, у онај гранитни планинарски дом звани: маузолеј, јер у њему почива најумнији, најбољи и највећи међу нама- Његош, којег презиремо јер је онолико србовао, али га се не одричемо- за инат!
Животом ћемо бранити да се на Језерском врху обнови његова заветна капела, то је великосрпски пројекат а ми смо заклети у малоцрногорску Мештровићеву накараду, што значи да нам Његоша нико својатати неће, баш као и његов завет да почива у капели а не маузолеју, но ваљда ми боље знамо шта је Његош хтео да каже тако да остајемо заклети у капелу али ћемо шаком у главу сваког ко помисли да је обнови!
Речју, дијагноза- може нам се!
Затим, како смо преко силних сајтова за продају половне робе и секундарних сировина прибавили довољне количине цркве, вере, свештенства, божанстава и језика, остајемо доследни веровању у “црногорску православн цркву” као и змајеве, тролове, Штрумпфове и остале свеце и светитеље који нам се указују на причешћима буникама и оном брљом из Мирашевих залиха!
Наша држава, наша историја, наша вера, наш језик којим се међусобно не разумемо, наше оболење мозга!
За крај, оно најважније: баш нас брига ко су нам били ђедови и шта ће нам бити потомци- ми смо аутентични борци за корен и традицију Црне Горе као хипи- комуне у којој ћемо бити туђи на својему и своји ни на чему, јер иако све за шта се боримо модерна медицина лечи- одбијамо да будемо здрави у памети, од памети веће тескобе нема!
Да закључимо- рад сам да вам се придужим у заједничкој борби за слободу Црне Горе јер овако заиста више не може!
Не желимо слободу већ да нам се дијагноза призна као националност а глупост као првоборачки стаж!
Евива, евива, евива Монтенегро, но већ је време за вечеру а и прохладно је, па да одлазак у шуме одложимо за топлије дане и пуније стомаке.
Ваља нам стићи и утећи, и на страшном месту постојати, а куд ћете страшније од затворених кафића- комитских јатак?
Комитска је туга преголема- боримо се а дојч- кафе нема…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Evo samo da popijem dojč pa krećem da vrnem Kosovo. Ali “dogodine” da ne rečem malo sjutra.
Koliko si anoniman toliko si i hrabar !.
U kom sr..ju si ti bio dok smo se mi protiv pola sveta borili ?.
Prodavao gorivo i cigarete po trotoarima ?.
Mikailo,samo hrabro i samo napred. Na zajednickom smo putu….
MIHAILO SVAKA TI JE RIJEC ZLATNA,NAPRAVIO SI HIRURSKI PRECIZAN OPIS MONTENEGRINSKE FUKARE.NOME STRAH AKO OVO BUDU CITALI,A IMAJU PRST OBRAZA DA NE IZVRSE MASOVNI SUICID.
Prijatelju, ja dok citam ovo mogu samo da vas zalim, tebe i njega, a jos vise vasu djecu!
Zapamti, iza nas ne ostaju popaljene kuce i ubijeni ljudi, nego ljubav prema cijelom svijetu a vi razmislite sta ostaje iza vasih mrtvackih glava!
Možda iza vas lično ne, ali iza vaših predaka kao mnogih vaših istomišljenika ko zna. Sad već ako se odričete njih nemojte selektivno, hvalite se njihovim podvizima koji su takođe ostavljali ubijene ljude a nama kolektivno to prebacivati je krajnje licemjerno. Ne počinje istorija ni od vas ni od mene, a stavljati pečat zločinaca čitavom narodu nije Evropa za koju se vi deklarativno zalažete, u suštini znamo i vi i ja što bi ste radili da vam može biti. Traktore su pominjali nedavno vaši istomišljenici.
Ja nikad nisam rekao da su Srbi zlocinacki narod, imali su uglavnom pozitivnu ulogu globalno gledajuci i bili na ispravnim stranama sve do devedesetih kada su u Bosni uradili sto su uradili, bez ikakve potrebe jer se mogao napraviti dogovor u milion varijanti. Brzina kojom su ocisceni ovi drugi, uz nevidjeno izivljavanje i silovanja govori da je postojao plan. Nikad nisam cuo da je neko izrazio zaljenje, vec se izvrsioci slave kao heroji, i crkveni velikodostojnici i tzv. ratni heroji! Ja tu povlacim paralelu sa ndh i borim se protiv takvog uticaja u Crnoj Gori!
nije tebe lako. …. borice se svako za ono svoje bio posrbica ili crnogorac… ne uvlači Srbe oni su nesto drugo. … to je kao da crnogorci kazu da su njemci… a nijesu. Crnogorac je crnogorac a posrbica ili ristogorac je nesto sasvim drugo… ono sto nijesi ne mozes biti a ono sto jesi ne bi da budes … odvoji pojmove
To posrbice nešto kao poturice tj savrijemeni bošnje. Milogoraci ne mogu biti Crnogorci jer srame i kaljaju to slavno ime, mada mi smo demokratija pa možeš da se nazivaš kako ti volja
Janko, Srbine, zaista je muka biti ono što nisi. Muka je biti Đidovo kop.le i otpadnik od soje krvi. Muka je kada ti je prvi predak Đido, i kada nemaš ništa ni sa kraljem Nikolom, ni Petrom I i ni Petrom II ni vladikom Danilom ni Ivanom Crnojevićem. A ni oni sa tobom. Muka je kada si Đidovo i Titovo ništa.
Bane, najjaci komentar! Zavio si u crno ovog nesrecnika sa kratkim tekstom, i u desetak rijeci ga prizemljio za sva vremena. Bravo..