Матица Боке тражи од Владе ЦГ да повуче Нацрт Закона о слободи вјероисповјести

Нацрт Закона о слободи вјероисповјести за Матицу Боке је потпуно неприхватљив, неупотребљив и погрешан. Чињеница да једна секуларна држава на незабиљежен начин у европској правној пракси, законским рјешењима покушава да уређује црквена питања грубо се мијешајући у унутрашње устројство вјерских заједница је веома забрињавајуће, саопштио је предсједник УО Матице Боке , Жељко Комненовић.

 „Упозоравамо Министарство за људска и мањинска права да је понуђени текст законског рјешења неуставан јер супротно европским конвенцијама гази вјерска права и слободе грађана што може имати несагледиве посљедице. Нацрт Закона је урађен потпуно нетранспарентно, без стратегије, акционог плана, позива цивилном сектору и учешћа представника вјерских заједница у радном тиму за његову израду и донијет је мимо правно-техничких правила Секретаријата за законодавство Владе Црне Горе. Утисак је да се држава бави прозелитизмом и увођењем државне религије чија јурисдикција мора да одговара државним границама. Таква намјера не само да је ретроградна и дискриминаторска јер се наслања на однос државе према цркви из комунистичких времена, већ представља својеврсни апсурд“, истакао је Комненовић у саопштењу.

„Доводити територијалну конфигурацију у исту раван са пољем дјеловања Цркава је у најмању руку противуставни нонсенс јер ограничава права и слободе грађана и вјерника“, додао је Комненовић.

Сматра да је јасно да јавности непознати аутори Нацрта, питање положаја црквених заједница желе да ријеше на еклатантно дневно политички начин, па је од вјерских слобода зајамчена само она у наслову документа. „Подсјећамо на случај Православне цркве у Боки которској која до 1921. године није припадала јурисдискцији Митрополије црногорско приморске, а Нацртом Закона држава жели да преузме све црквене објекте изграђене до 1918. године. Отвара се питање црквене имовине што је посебно проблематично за све три традиционалне вјероисповјети у Црној Гори. Eвропска пракса предвиђа статусну заштиту вјерских заједница од „заводљивих назива“. То је општа пракса у статусном праву, па су тако заштићени привредни субјекти у Црној Гори, НВО, политичке странке (познат је последњи случај одбијања уписа једне политичке странке због заводљивог назива који упућује на другу, већ постојећу), дакле само се Цркве и вјерске заједнице могу представљати како год желе.“

Подсјећа да Устав Црне Горе гарантује једнакост вјерских заједница, па закон мора на општем нивоу увести привилегије из Темељног уговора Свете столице и Црне Горе, Уговора о уређењу заједничких интереса између Владе Црне и Исламске заједнице у Црној Гори и Уговора о уређењу односа од заједничког интереса између Владе Црне Горе и Јеврејске заједнице. „Једино поштовање принципа “ све привилегије за све вјерске заједнице“ гарантује поштовање Устава Црне Горе. Aутентичне православне, католичке и исламске вјерске институције су јавно-правна лица. Не само историјски, већ и данас многе јавне књиге које пред државним органима имају снагу јавних исправа, воде се код ових институција уз друге бројне разлоге. Осим тога, Цркве и вјерске заједнице представљају „друштвено-корисне институције“ што је опет стандард европске законодавне праксе. Напредне европске и међународне вриједности не треба кварити примитивном перцепцијом и рецепцијом како то раде многи агресивни идеолошки диносауруси у Црној Гори. Устав Црне Горе гарантује неприкосновеност приватне својине. Безгранични апсурди оваквог законског рјешења представљају бруку за било коју модерну државу и представљају примитивизам и неодговорно унижавање угледа Црне Горе у међународној заједници. Умјесто да направи отклон од отимања црквене имовине која је спроведена кроз комунистичке законе о национализацији и отпочне процес реституције, држава отвара ново поглавље грубог мијешања у унутрашњу организацију Православне, Римокатоличке цркве и Исламске вјерске заједнице у Црној Гори“.

Комненoвић каже да такво рјешење неће донијети мир ни вјерски склад у Црној Гори, већ постати сјеме раздора и извор оправданог неповјерења вјерујућих грађана у институције система.

„Матица Боке због свега тога тражи од Владе Црне Горе да повуче Нацрт Закона о слободи вјероисповјести, окупи нови радни тим у који ће бити укључени представници црквених заједница и цивилног сектора и спроведе нов процес јавне расправе о таквом тексту“, закључује се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: