Комплетан извјештај црногорске службе о Брану Мићуновићу

Бранислав Мићуновић звани Брано, од оца Миливоја, рођен 9. јануара 1953. у мјесту Стедин у општини Никшић, држављанин Црне Горе.

Ово је прва реченица у досијеу балканског дона мафије који је црногорска служба исписивала деценијама и данас броји неколико десетина страна.

Српски телеграф дошао је у посед овог документа, који је прављен у Подгорици на основу оперативних сазнања, изјава доушника и разних папира о Мићуновићевим криминалним и пословним активностима. Тај извјештај црногорске службе годинама је служио само за интерну употребу јер је Брано („гдје то ријека Зета тече, тече гдје јој Брано рече“) био под потпуном заштитом режима Мила Ђукановића.

Прва сазнања о Мићуновићу датирају с почетка седамдесетих година прошлог вијека. Тада се, стоји у извјештају црногорске службе, он на подручју Новог Сада бавио разним криминалним активностима.

– Мићуновићеви главни сарадници била су лица такође пореклом из Црне Горе Ратко Буторовић (касније познатији као Бата Кан Кан, по ланцу продавница који је отворио, прим. аут.), Рајко Лучић звани Рајан и Радосав Цвијовић звани Цвико. У то вријеме њихови послови односили су се на крађу аутомобила, гардеробе, накита и слично. Ту робу су углавном крали у иностранству и препродавали у земљи – наводи се у документу.

Додирне тачке

Како даље пише, током осамдесетих година наведене особе прошириле су активности:
– Почели су илегално да тргују акцизном робом, прије свега, цигаретама и алкохолним пићима, а потом и наркотицима и оружјем. У то вријеме Мићуновић је био ангажован и као тјелохранитељ Рајка Лучића, тада једног од водећих трговаца наркотицима у нашој земљи, а посредством Лучићевих веза из Тиране преко БиХ и Словеније, како се сумња, снабдијевали су значајним количинама наркотика тржиште у Југославији и појединим земљама западне Европе.

У овом првом наставку серијала објављујемо и како је Мићуновић упловио у воде које имају додирне тачке с политиком.

– У том контексту успоставио је близак однос с једним високим функционером Српског покрета обнове, који га је редовно извјештавао о актуелним догађањима у руководству поменуте странке, а повремене контакте имао је и с предсједником СПО Вуком Драшковићем. Такође, директно је контролисао службу обезбеђења и послове заштите лидера поменуте странке посредством тадашњег шефа Драшковићевог обезбеђења, иначе бившег команданта специјалне јединице МУП Црне Горе – стоји у извјештају.

На подручју Црне Горе, како пише, а тиме ћемо се бавити у наредним наставцима, Мићуновић је подржавао политичку опцију своје дугогодишње блиске пријатељско-пословне везе Мила Ђукановића, што му је брзо омогућило да постане главни организатор, посредник и учесник многобројних активности за које постоје основи сумње да су рађене с оне стране закона.

Најмање десетак страна досијеа балканског дона односи се на Мићуновићеве везе с једним од главних финансијера терористичког ОВК Насером Кељмендијем, али и Насером Орићем, једним од команданата унутар Армије БиХ.

– Мићуновић је на захтјев једног од мафијашких босова који се у Србију вратио из Америке био ангажован на плану повезивања поменутог криминалца с Насером Кељмендијем. Кељменди је у том тренутку био на челу значајне организације која је деловала у целом региону и била укључена у илегалну трговину наркотицима, цигаретама, оружјем, нафтним дериватима, скупоценим аутомобилима… Конкретно, контакт који је успостављен односио се на купопродају извјесних угоститељских објеката у Сарајеву – наводи се у папирима црногорске службе.

Врати паре!

Располаже се, стоји у извјештају, и сазнањима о Мићуновићевим контактима с Насером Орићем.

– С Орићем је био у блиској пријатељској вези. Постоје индиције да су именовани својевремено реализовали послове у вези с принудном наплатом дуговања и прањем новца, при чему је Орић углавном поступао по Мићуновићевим налозима, прије свега, на плану склапања пословних аранжмана с припадницима других криминалних групација у региону. Мићуновић је тако у једној прилици изразио спремност да удовољи Орићевом захтјеву да, у сарадњи с Миланом Шевом, лицем из криминогене средине, посредује у повраћају 300.000 евра извјесном Орићевом пријатељу, за ког се не располаже идентификационим подацима – утврдили су црногорски оперативци.

Закаснио да оде с Гишком на ратиште

Брано Мићуновић био је изузетно близак с Ђорђем Божовићем Гишком, с којим је заједно био један од оснивача Српске добровољачке гарде. Како се наводи у извештају, Мићуновић је био члан штаба ове формације и њен командант за Црну Гору. Ипак, није био с Гишком на фронту. Наводно, спремао се за ратиште управо када је Гишка убијен под неразјашњеним околностима недалеко од Госпића 15. септембра 1991.
антрфиле

Веза с Иваном Делићем

Дио извјештаја црногорске службе о Брану Мићуновићу односи се и на његову везу с Иваном Делићем, бившим припадником специјалне јединице Државне безбиједности Црне Горе. Делић је занимљив јер је у неколико наврата, како се наводи, био ангажован као плаћени убица за рачун утицајних особа из црногорских криминогених средина, између осталог, према тврдњама из извештаја, и за ликвидацију некадашњег министра одбране СР Југославије Павла Булатовића. Ипак, Мићуновићево име није директно доведено у везу с овим убиством.
– Расположива сазнања указују и на Мићуновићеве пријатељске контакте с Ивановим оцем Душаном Делићем, такође учесником у разним криминалним активностима.

Маки омогућио бијег на Кипар

Дуго година, како се наводи у извјештају, једна од Мићуновићевих веза у Београду био је Жељко Максимовић Мака, који је у процесу који су пратиле многобројне контроверзе, у одсуству, осуђен за убиство полицијског генерала Бошка Бухе у јуну 2002. у Београду.
– Непосредно после тога Мићуновић је обезбиједио Максимовићу одлазак у Црну Гору, где је именовани боравио извјесно вријеме и уживао заштиту тамошњих криминогених структура, као и врха црногорске власти. Постоје индиције да је Мићуновић крајем 2002. омогућио Максимовићу несметани одлазак из Црне Горе на Кипар. Тамо су и боравили заједно извесни временски период – истичу обавјештајци који су састављали извештај.

Никад није осуђен за неко теже дјело

Све што Српски телеграф објављује у овом серијалу налази се у извјештају црногорске службе. Оно што се у њему наводи на нивоу је оперативних сазнања. Мићуновић, међутим, никада није правоснажно осуђен у Црној Гори за неко теже кривично дјело.

Није се то десило чак ни када је оптужен да је пред већим бројем свједока испред Клиничког центра у Подгорици 2000. хицима из пиштоља усмртио Радована Ковачевића, који је претходно рањен и довезен је у Подгорицу да му се укаже помоћ. Њему је суђено под оптужбом да је починио убиство, али је правоснажно ослобођен услед недостатка доказа. Ниједан од бројних сведока, наиме, није био спреман да препозна особу која је пуцала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: