Комшијски де(р)би или тандем

Пише: Др Момчило Д. Пејовић,
Бивши директор Историјског института, сада пензионер

Не волим неправду, па то ти је. А посебно кад се неједнако примјењују постојећи и важећи закони наше „(про)европске Црне Горе“!

Општепозната је чињеница да, данас у Црној Гори или боље рећи за протекле скоро три деценије од када „млади и лијепи“ дођоше и мирно „без пролијевања крви“ (за)узеше власт и тако наставише, на грађане ове јединствене, надалеко чувене, високо просперитетне, мада кредитно (пре)задужене државе Црне Горе или „најљепшег затвора на свијету“; како се ваљда „само једном“ сликовито изрази њен некадашњи челник-вожд из „АБ револуције“, на грађане њене једнако се не примјењују (по)стојећи закони-(пр)описи. А стихови неумрлог Његоша све то најбоље илуструју: „Пучина је стока једна грдна, добре душе кад јој ребра пучу“.

И тада је, а сад много више, било тандема, комшијских и партијских другова, колега са студија, асистената вјечитих и рјечитих, великих кумова и побратима, блиских и далеких рођака и пријатеља, а тек умова са друмова, до дана данашњега ни броја се не зна. Све у једној малој, а прелијепој и вјечитој Црној Гори! Без организованог криминала, уз само једно (при)знање никог другог до њиховог некадашњег високог партијског друга, умног „филозофа“ и демагога са чланском картом ном(б)ер 2 „да је он био вођа…“ тога криминала!

Тако до дана данашњега. Све један другога намјешта на високе партијске, амбасадорске, министарске и директорске фотеље. Њима мандати трају мимо свих закона или прописа, јер имају великог кума, познатог и признатог комшију, великог брата, банкара, министра, таста, зета, шурака, академика, научника, спортисту високога стаса и громкога гласа и све тако редом.

Наши стари би то лијепо рекли: „Тако ти је то мој синко, како се ко роди“ или „У животу, боље ти је зрно среће но ока памети“!

Јеси ли чуо? Не само да сам чуо пријатељу, него и прочитах оно што пишу! Просто да човјек не повјерује. А мени саопштише: „У старосну пензију. Тако је, стриктно, све је по закону…“, и почеше да се правдају пребацујући кривицу са себе на другога. Само ми је два дана фалило до пуних четрдесет година раднога стажа, па да имам оба услова. А мандат директора ми је истицао тек у марту идуће године. Ништа нијесам сакрио.

Некоме се добро журило! Сада је очигледно коме и због чега. Биће уступака комшијских, стручних и научних, партијских и националистичких по свим основама и критеријима. Ти мене за координатора а ја ћу тебе за академика или ћемо у тандему опет па ко успије или ко кога и овдје надмудри. Ништа ново, све иде по старим и утабаним стазама. И прије су страдали и издавани кумови, пријатељи, комшије, рођаци и тако даље.

Закони или прописи државе Црне Горе стриктно се примјењују на једнима, док су за друге неважећи. А тако не би требало, јер у закону јасно стоји: да тек по истеку три године бивши директор може бити биран на директорску функцију. А шта је КООРДИНАТОР на мјесту директора? Да ли је он фарса или заобилазница „да се власи не досјете“! Исувише провидно и фарсично.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: