Комунисти се ујединили: Сметају им гусле
1 min read
гусле
Пише: Никола Васојевић
На ДПС порталима мало шта може да вас изненади, али и то је могуће. Данас је на једном од њих освануо текст о српским невољама са свијетом, који врви од увреда, омаложавања и ругања свему што је српско. Пошто га је писао за црногорске новинарске (не)прилике потпуни анонимус потражих његово име на интеренету. Кад тамо пише да се ради о новинару и писцу из Београда и замјенику уредника једног портала. Потражих и тај портал, кад тамо на насловницима Титови пионири, мараме бљеште, слави се 29. новембар и СФРЈ се описује као „једина супериорна цивилизација на овим просторима“. Тек тада ми је било јасно одакле се овај анонимус појавио на једном од ДПС портала. Очигледно их је повезала иста комунистичка прошлост и слава Светог Јосипа Броза. Нема шта, ови комунисти свих боја и нација, одмах се препознају, зближе и почну да објављују разне глупости.
Истина, мало ме је поразила чињеница да толико злурадости према Србима долази из Београда, као да нам није доста домаћих комуниста-колумниста који о Србима пишу све и свашта. Још нам је само требао и овај њихов комунистички брат из Београда.
Далеко би нас одвело набрајање свих увреда које је написао београдски титоиста и брат по марами домаћих комуниста, али један пасус морамо навести.
–Игнорисање света свако мало доводи српску политичку елиту до комичних последица. Један свеж пример: министар културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је 29. новембра Културни центар Србије „Иво Андрић“ у Пекингу. И шта је министар понудио Кинезима као репрезентативни културно-уметнички производ Србије? Гусле. На почетку програма гуслао је Рашо Вучинић. Ко је дотични Рашо и по чему је познат? Рашо је српски гуслар који је својевремено тврдио да је гуслао заједно са Радованом Караџићем у ресторану „Луда кућа“ на Новом Београду, у време кад се кољач скривао под маском надрилекара Драгана Дабића. Рашо је учествовао и на протесту Српске радикалне странке кад је ухапшен Караџић, па га је полиција мало привела у бајбок. Гуслар и љубитељ ратних злочинаца: ваистину типичан представник српске културе! Ето како министар Вукосављевић представља Србију у свету, као земљу заробљену у епске анахронизме, привржену масовним убицама и ратничком виђењу света, написа београдски колумниста и комуниста.
Спрдати се гуслама и називати је српским анахронизмом је стварно велика небулоза. Мислим да су гусле недавно постале и знак распознавања Срба што је признао и УН, па би овај београдски брат дпс-комуниста могао да пита ове из УН шта им би да те анахронизме уврсте у културну баштину једног народа. Србијански и ови црногорски комунисти око гусала се слажу и нијесам од ових домаћих икада чуо да нешто о њима лијепо кажу, таман као и њихов Београђанин.
Детаље о гуслару не знам, али шта и ако је гуслао са Радованом Караџићем, па и у кафани која се зове „Луда кућа“ и то у вријеме док се вођа босанских Срба представљао као Дабић. Је ли то неки велики гријех, ако сједите са човјеком и још гуслате са њим, а не мислите о њему што београдски брат овдашњих комуниста мисли? За овог из Београда Караџић је „кољач“, али за многе од нас није тако. И шта сад, због овог београдског душебрижника чак то и не смијемо да кажемо!
Мислим да је министар културе Србије добро поступио што је у Пекингу свој народ представио преко гусала. А са чиме је требало, да ли са електричном гитаром, српом и чекићем и Кућом цвијећа! Вјерујем да су Кинези са задовољством нешто научили о гуслама и Србима, а што би научили од овог београдског антисрбина? Да су Срби кољачи, који из чистог мира кољу кога стигну.
Можда је све ово небитно и како рече један коментатор на порталу ИН4С „ко све то чита и размишља о томе“, али ме је изненадило како се комунисти свих вјера и нација брзо пронађу и сложе. Гдје би нама, националистима, био крај када бисмо имали толико разумијевања једни за друге, па ма из које земље долазили!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ka što Srbin može bit ustaša, niko ne može…
Комунисти су злочинци, варалице, антисрби, интернационалисти, идолатристи без и мало србског, духовног и идеалног. Њихова доктрина је материјалистичка. Њихова тактика и стратегија је у суштини варалачке вештине, са много заједничких карактеристика и често повезане и спојене тако, да је између њихових извесних радња тешко направити разлику и таксирати их одређено као стратегиске и тактичке.
За испуњење једног антисрбског комунистичког задатка потребно је испунити више партијских услова, односно потребно је извршити више ситнијих партијских задатака. За сваки ситнији задатак, може постојати више ситнијих услова, односно задатака које треба испунити и извршити. Према томе, испуњење ових других услова може се сматрати и као предмет антисрбске стратегије, јер представља ипак извршења посебних задатака. Ови задатци се могу сматрати и предметом тактике, као што се обично и сматрају, због тога што њихово извршење у ствари представља начин извршења главних антисрбских задатака, које сматрамо предметом комунистичке стратегије.
Комунистичка, реакционарна, конспиративна, интернационална антисрбска тактика и стратегија може се свести и на следеће: Нападати и критиковати сваког србског публицисту и родољуба с једне стране, док с друге стране ипак истицати антисрбску и расистичку комунистичку идеологију.
Историјске истине ради, подвукли бисмо да су у Београду, данашњем Јосипграду и Подгорици-Титограду, последњем бастиону антисрбског комунизма и бољшевизма у свету, комунисти у току Другог св. рата одредили правац њиховог антисрбског деловања, што за њих важи и данас, који дословно гласи:
„Ми смо рекли да сваки члан партије мора бити активан. Та активност постиже се на тај начин што сваки члан ћелије добија задатак, да се сваком комуинисти да један одређен посао. Кад се даје конкретан посао појединим члановима партије, увек треба имати у виду ове гране наше делатности, да се продискутује на основу директива партије шта све има да се ради у своме делокругу и према томе одреди посао сваком свом члану. Кад се рад подели и кад сваки члан партије добије свој посао, тиме разуме се не престају његова брига за целокупан рад целе ћелије. Сви чланови дословице спроводе партијску линију у живот…“ (Види: Ћелија, Издање Покрајинског Комитета Комунистичке Партије Југославије за Србију, 27 фебруара 1942).
На крају да видимо што комунисти сами кажу о себи. У комунистичком листу „Нова Борба“ објављен је чланак Константина Симонова о Јосипу Брозу Титу који је пренет из московске „Правде“ под насловом „Субјект са три имена и његово верно псетанце“, где између осталог, стоји:
„Он је разобличен пред народом? Већ сувише много људи зна да је он ренегат, провокатор, шпијун? Њему ће бити теже него другима да се држи на власти? Дозволимо и то. Зато ће он боље него ма ко други натерати на ћутање. Све! Све! Све! Он ће уништити у затворима, ако је потребно – 100.000, ако је потребно – милион. Он ће убити толико колико треба убити! Педесет хиљада? Мислиш? Он ће убити сто, двеста хиљада. Он ће доказати да ће тешкоће свога положаја искупити свирепошћу, својом спремношћу да сачува тај положај Он ће показати да је способан за ствари, за које нико други није способан. Он ће залити земљу крвљу тако, да се ни кроз сто година после његове смрти неће моћи опрати од те крви…“ (Види: Константин Симонов, Субјект са три имена и његово верно псетанце, „Нова Борба“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој, број 6 (35), 8. април 1950, стр. 4).
У овом контексту, цитирали бисмо на овом месту и један елаборат Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, који је објављен под насловом „О Партији – Организациона структура међународног комунистичког покрета“, где дословно стоји:
„Читав међународни комунистички покрет чини у идејном, организационом и акционом погледу једну целину – Комунистичку Интернационалу. Коминтерна има своје секције скоро у свим земљама света. И наша Комунистичка Партија Југославије јесте секција Коминтерне. Конгрес Коминтерне на које шаљу делегате све секције највише је тело међународног Комунистичког покрета. Од Конгреса до Конгреса радом Коминтерне руководи Извршни Одбор Комунистичке Интернационале, који бира Конгрес. Извршни одбор није стално на окупу, он се састаје с времена на време и одржава своје пленуме. Пленум бира Президум који води послове од пленума до пленума. Президиум из своје средине бира Секретаријат. Генерални секретар Коминтерне је познати раднички и антифашистички борац, бољшевик Ђорђе Димитров, типографски радник. Одлука Конгреса и руководства Коминтерне обавезне су за све секције.
Водећа секција Коминтерне јесте Свесавезна Комунистичка Партија (бољшевика). У извршни одбор Преизијума од стране бољшевика Партије улазе другови: Стаљин, Молотов, Мануилски и др. Друг Стаљин учествује у решавању свих најважнијих питања Комунтерне. Он је као највећи живи теоретичар марксизма-лењинизма и стварни вођа међународног пролетеријата и Коминтерне… Комунистичка омладинска Интернационала је секција Коминтерне. Омладинска Интернационала има своје секције свуда где има Коминтерна… (Види: „О Партији – Организациона структура међународног комунистичког покрета“, Издање Покрајинског Комитета КПЈ за Србију, 27 фебруар 1942).
Taj kolumnista iz Beograda je salonski levičar…
… Eto, rekoh li ja, i Srbi su Crnogorci!!!
Pih!
Čovjek nije rekao da mu smetaju gusle nego guslar. A na tu listu je, između ostalog uvrštena i crnogorska i hercegovačka vještina gradnje suvozida, tj. zidanja zidova i međa od kamena, bez maltera. Kakva je korist od te liste kada više niko ne zna tako da zida. Crnogorci su smatrali da im to više ne treba i jednostavno su zaboravili tu vještinu. A ovi što prave liste liče na dokonog popa koji jariće krsti.