Комунистички ТВ ветерани у акцији: Буржујски Београд у лову на Црногорце

Пише: Иван Милошевић

Јесу благи дани и ваља опростити другима и себи, прећутати што се ваља прећутати, али једна реченица освједоченог ДПС колумнисте и заговорника одавно преминулог Савеза комуниста и заљубљеника у Броза и његову државну творевину (СФРЈ), једноставно то не допушта. Тако је Рајко Церовић у билтену ДПС-а бранећи Броза и СФРЈ извалио једну тешку глупост и мислим да нешто глупље нијесам прочитао у задњих пар година.

-Први пут су се у тој земљи ( СФРЈ, примј. И.М.) Црногорци школовали, а да нијесу морали бивати слуге београдских буржујки које су их по њиховом завршеном школовању, нишаниле за могуће зетове и супруге својих размажених и необразованих шћери, извали Церовић и остаде жив. Мислио сам да ће неко из његовог окружења или редакције реаговати на ову измошљотину, али пошто се нико већ пар дана није огласио шта друго него закључити да његови пулени и идеолошки другари стварно мисле оно што Церовић пише.

Дакле, Црногорци школовани у Београду, негдје средином прошлога вијека и даље до деведесетих, онако обдарени у сваком погледу, били су мете београдских буржујки, па су оне за њима јуриле по Београду, како би их намјестиле својим размаженим и неуким кћерима. Испаде по овом Церовићу да Србија у његовој и Брозовој Југославији није имала мушко чељаде нити нормалног мушкарца, па су за те потребе морали да регрутују младе Црногорце. За овако глупу измишљотину стварно треба човјек да буде талентовано надарен недостатком памети и ово не може свако да измисли до ТВ гуруа и главног уредника јавног сервиса из времена тврдих и провјерених  комунистичких кадрова!

И чудан је овај израз који Церовић употребљава – буржујке. Ваљало би да и он и његови читаоци, уколико их има, размисле ко је то у Београду током Брозове страховладе и једноумља био буржују. Мислим да их је било толико мало и да су били на нивоу статистичке грешке и то већином из једног разлога. Церовићеви идеолошки истомишљеници ваљано су истријебили предратне буржује и то нијесу урадили нимало њежно. Посебно су се у томе истакли када је рат завршен, када су у Србији стријељали на десетине хиљада неистомишљеника, а о чему тек данас неки подаци излазе на видјело. Због тога ми нешто није јасно на које то буржује у Титовој СФРЈ Церовић мисли, јер их је у Београду било врло мало. А уколико их је и било једва су састављали крај са крајем, а чисто сумњам да су њихове љепше половине по Теразијама и Калемегдану јуриле и хватале младе и средовјечне Црногорце као створене за зетове!

Наравно, сваки човјек стари и има право да и каже нешто што не ваља и што се може оправдати годинама и природним одумирањем можданих ћелија. Међутим, када се тако нешто објави у новинама и чак у облику колумне, онда се човјек запита шта се то дешава са сивом масом млађих колега поменутог ДПС и комунистичког ветерана. 

Можда се истина о овом ставу крије и у личном примјеру поменутог ДПС ветерана. Све ми се некако чини да он није могао да дође до прага неких београдских буржујки, а камоли да га прекорачи, па је свој лични младожењин неуспјех генералисао на све Црногорце у Београду и претворио их у зетску ловину доконих и размажених Београђанки. Уколико се ради о томе драго ми је што су београдске буржујке у његовом случају биле у праву и елегантно га вратиле онамо одакле је дошао. А сад што је ту остао вјерујем да поред њега да има још ко да жали! 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: