Комунизам, Рат и Кокаин: Дуга рука мафије Балкана

Свако мало избијају на насловнице: кад нпр. као у децембру 2018 један Црногорац у сред бела дана у центру центра Беча у борби кланова пуца на двојцу својих земљака и једног убије. Или кад банде са Балкана -у филмском чину- испразне јувелирнице у Токију или Дубаију у милионским вредностима. Или кад у некој од европских лука опет и изнова буде нађен кокаин, у тонама: па се онда утврди да су већина момака запослених на истовару бродова зачудо земљаци из југоисточне Европе.

Криминалци из тзв. Западнобалканских држава (Србија, Црна Гора, Босна, Северна Македонија, Албанија, Косово) чини се да су присутни по целом свету. Да тај утисак не вара, потврђује актуелни извештај “Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала” са седиштем у Женеви а под насловом: “Транснационални пипци. Глобални Хотспотови организованог Балкан-криминала”.

Феномен се да објаснити и кад се изостави погрешни клише о наводној фундаменталној спремности на насиље становника Балкана. Темељно урађена студија – у коју је уливена уобичајена фаховска литература, јавно доступне информације међународних организација као и есенција из многобројних експертских консултација- показује како су од ситних провинцијалних криминалаца настали глобални играчи интернационално организованог злочина.

Већ су полиција и обавештајне службе социјалистичке Југославије радо сарађивале са шверцерима дроге, који су у 1970-тим годинама преносили хероин из Турске преко Балкана за Западну Европу. Но истински гаме-цхангер је наступио у 1990-тим годинама: ратови током распада Југославије (1991-1999) су разорили друштва и привреде држава наследница а слом албанског изолационистичког комунизма из каменог доба -диктатуре Енвера Хоxхе (од 1991)- је оставио за собом трауматизовану и дисфункционалну заједницу. Једна од последица је била да је на стотине хиљада људи напустило регион: међу њима ратним искуствима брутализовани криминалци.

Исељавање се није ограничило искључиво на западну и централну Европу. Поједини мигранти су пустили корене у пределима Јужне Америке, у којима влада слично хаотична ситуација као и на Балкану: нпр. у Колумбији или Еквадору. А тамо се, са друге стране, навелико производи кокаин.

“Групе из региона Балкана су се показале као модерне, динамичне и корпоративно мислеће – уз то прилагодиве, иновативне и отворене према новим технологијама попут криптованих комуникација или прања новца преко крипто-валута”, каже се у извештају: “Последњих 20 година су се стално успињале на лествици битности. Од ситних криминалаца и курира су се претворили у важне копче прерасподеле дроге у мрежама које сежу од Латинске Америке преко Западне Европе до Јужне Африке.”

Па сада контролишу целокупан бизнис дроге: од производње до уличне продаје у конзументским земљама. Стога могу да дефинишу како цене тако и стандарде квалитета: “неразрушиви, пословни модел”, како се констатује у извештају. Сем тога, ови криминалци не негују ама никакве етичке стандарде: сарађују са свима који су им од користи.

Закључак студије је да ефикасна борба против свеприсутних “пипака” може да буде изведена само вишеслојно. У првој линији морају се подржати друштва у кризним земљама као и њихови правосудни системи, али и актерима из цивилног друштва се мора ојачати кичма. Бољом сарадњом националних органа безбедности и правде се мора ово зло исчупати из корена.

Аутор: Gregor Mayer, dpa, Профил

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте ЈОШ:

Света Софија између Фанара и Анкаре

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: