Концепција Б4: Војна неутралност и традиционалне вредности

Током посете Србији заменик секретара Генералног савета странке „Јединствена Русија“ и члан Комитета Државне думе за међународна питања Сергеј Железњак дао је ексклузиван интервју за лист „Српски телеграф“, сајт „Руска реч“ и руски портал „Славянская душа“. „Руска реч“ објављује своју верзију интервјуа.

1. Да ли руски мигови 29, које је Србија набавила од Путина, осигуравају мир на Балкану?

Треба имати у виду да НАТО, који је већ 20 година војни инструмент експанзије транснационалних корпорација, није у стању да осигура безбедност и стабилност на Балкану. У суседној Црној Гори се јасно види да је вештачко увлачење у НАТО упркос вољи народа унело раздор у земљи и постало фактор нестабилности за државу и регион, па чак и за сам блок НАТО.Ми смо свесни да Србија реализује своју независност у условима драматичних догађаја који се одигравају на Балкану, и сложених односа са појединим суседима услед историјских околности, као и у условима притисака на земље у региону од стране одлазеће администрације САД и НАТО-а. Због тога доследно јачање војне неутралности Србије треба да буде нераскидиво повезано са јачањем одбрамбеног потенцијала земље. Управо том околношћу су условљени интензивни кораци које руководство Србије предузима у погледу организовања испоруке модернизованих ловаца МИГ-29 и друге војне технике из Русије, а такође, судећи по вестима које преносе медији, појединих одбрамбених система из Кине. Српски принцип „заштићене војне неутралности“ учвршћује мир и безбедност на Балкану, јача позицију Србије као земље која игра водећу улогу у спровођењу регионалне мирољубиве политике и инспирише у том погледу друге балканске земље које нису чланице војних блокова, укључујући и државе чији се народи боре за очување неутралности.

2. Хрватска, која је чланица НАТО-а, каже да су нам Руси „увалили канте“.

Таква тврдња звучи помало чудно с обзиром да сама Хрватска у свом арсеналу поседује совјетске ловце МИГ-21 и хеликоптере Ми-8. Вероватно неко у Хрватској једноставно завиди Србији због значајног појачања одбрамбене моћи. Што се тиче питања квалитета руске војне технике, о њему објективно и убедљиво сведочи резултат борбених дејстава Сиријске народне армије која нашим оружјем и уз подршку ваздушно-космичких снага Русије успешно ослобађа земљу од међународног тероризма.

3. У којој мери је Путин заинтересован за председничке иборе у Србији, и има ли свог фаворита?

За грађане Русије је и сама формулација тог питања апсурдна. Она, нажалост, сведочи о томе да је мешање Запада у унутрашње послове суверених држава постало уобичајена пракса на Балкану. Добро ми је познато како за руководећа места на Балкану западни функционери и амбасаде лобирају кандидате који зависе од њих, и како се интензивно мешају у одређивање састава парламената и влада, и у формирање коалиција. Ми сматрамо да је таква пракса неприхватљива и да је увредљива за нашу браћу Србе, исто као и за народе других земаља у овом региону и целом свету. Ми поштујемо права и слободе грађана Србије. Коју год одлуку да донесу њени гласачи, ми ћемо је поштовати. Јасно је да је велика популарност Русије и шефа наше државе Владимира Владимировича Путина у Србији и српском народу показатељ високог нивоа на коме се налазе односи наших двеју земаља. То нам даје основа да са оптимизмом очекујемо да ће следећи легитимно изабрани председник Србије наставити традиционалну политику јачања братских односа наших земаља и народа у свим правцима. Према томе, ми не планирамо да „именујемо фаворите“ и дајемо „менторске инструкције“, јер је то у супротности са нашим вредностима и са културом спољне политике Русије, а позивамо и западне земље да одбаце недостојне политичке интриге и лобирање у Србији и на Балкану.

4. Са којом странком у Србији „Јединствена Русија“ има најбољу сарадњу и због чега?

„Јединствена Русија“ има потписане споразуме, заједничке меморандуме и декларације са владајућом Српском напредном странком, са Српском народном партијом која је у владајућој коалицији, као и са Српским покретом „Двери“ и Демократском странком Србије које су опозиција у парламенту. Ове недеље сам се у Београду састао са нашим политичким партнерима и истомишљеницима. Наши разговори су били отворени и садржајни. Могу рећи да смо ми са српским колегама размотрили кључна питања као што је јачање националног суверенитета и одбрамбене моћи Србије, јачање војне неутралности земље и региона, даљи развој концепције Б4, учвршћивање православних и породичних вредности и других темеља руске и српске националне традиције, и по свим тим питањима наилазимо на апсолутно међусобно разумевање, што се у политици не среће тако често. Та питања формирају општенационални консензус и нама је драго што су водеће политичке снаге свесне његовог значаја за будућност земље. Са наше стране би било некоректно да говоримо о афинитетима у вези са предстојећим изборима. Предстојећа председничка изборна кампања ће пружити добру могућност свакој странци и њеном лидеру да делом потврди своја патриотска убеђења и приврженост националној идеји. Запад већ сада улаже велике напоре усмерене против даљег јачања српског политичког система. Оне снаге које не желе да Србија постане јака, независна и успешна држава, која спроводи мирољубиву спољну политику, трудиће се да испровоцирају антагонизам, конфликте и раскол у редовима национално-патриотских снага земље. Због тога је веома важно не наседати на те спољне провокације, усмерене на цепање националног консензуса у Србији.

5. Руски хуманитарни центар у Нишу на мети је неких медија који тврде да се ради о шпијунском центру. Одакле долазе те приче?

Што се тиче хуманитарног центра у Нишу, знам да су руски спасиоци протеклих година у више наврата на делу демонстрирали високи професионализам и пожртвованост током отклањања последица поплава, пожара и других елементарних непогода које су снашле Србију. Радници тог центра су обављали опасан и одговоран посао чишћења српске земље од мина и пројектила који нису експлодирали, тј. од тешког наслеђа крваве драме распада Југославије и агресије НАТО-а. А да би се нашао одговор на питање одакле долазе свакојаке „шпијунске измишљотине и бесмислице“ треба се сетити латинске крилатице „Цуи боно? Цуи продест?“, тј. коме одговара дискредитација руско-српске хуманитарне сарадње и ко ће од тога имати користи. Мислим да грађани Србије и сами добро знају „одакле ветар дува“.

6. Да ли су тачне тврдње да Владимир Путин не да Србију, БиХ, Црну Гору и Македонију и да инсистира на војној неутралности ових држава?

Хтео бих пре свега да поновим да у руској спољној политици не постоји пракса мешања у унутрашња питања суверених држава. То је у супротности са нашим убеђењима и вредностима. Због тога су апсурдни покушаји да се тежња балканских земаља за јачањем суверенитета и војне неутралности припише руском руководству. То може пасти на памет само људима који уопште не познају историју односа између Русије и Балкана, који не схватају наш менталитет или у резоновању полазе од сопствених нелегитимних политичких потеза.

Ако се анализира оно што се дешава, слободно се може тврдити да је у руском државном и политичком систему током протеклих година знатно ојачао консензус који је код нас традиционално усмерен на подршку братских балканских земаља и народа.

То потврђује и чињеница да је главни спољнополитички догађај 15. конгреса странке „Јединствена Русија“ у јуну 2016. године било потписивање Балканских декларација са девет странака из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније и Бугарске.

Србија већ 9 година доследно спроводи политику војне неутралности. Она ту политику реализује у условима сталних притисака које одлазећа администрација САД и НАТО врше непосредно на руководство земље. Чврст став Србије по том питању доприноси развоју регионалне иницијативе за формирање геополитичког простора војно неутралних суверених држава уз учешће саме Србије, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине, што се на Балкану назива Б4. И у самом називу је наглашен регионални карактер аутора и садржаја иницијативе. Странка „Јединствена Русија“, Државна дума РФ и друге руске државне и грађанске институције пружају очигледну подршку тој концепцији, али пресудан значај има став самих балканских земаља и њихових грађана.

У закључку бих желео да искористим прилику и честитам грађанима Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније и целог балканског региона Нову годину и Божић. Протекла година је била тешка, пуна радосних и тужних догађаја, али сви они су само учвршћивали наше братске односе, које смо добили на дар од наших јуначких предака. Свим читаоцима желим да у Новој години уживају у миру, љубави, добру, срећи, дуговечности, породичном благостању, процвату, успеху и новим постигнућима у односима наших братских земаља и народа.

(Извор: Руска реч)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: