Концепт посебног уставног закона о суштинској аутономији КиМ, Слободан Самарџић у „Српском св(иј)ету“

„Концепт посебног уставног закона о суштинској аутономији Косова и Метохије је пројекат који је рађен у оквиру „Покрета за одбрану Косова и Метохије“, а покрет је основан пре годину дана и сада броји преко четири хиљаде грађана.

Брзо је на председништву покренута инцијатива да се направи један документ о реинтеграцији Косова и Метохије. Сада то делује преамбициозно, јер је ипак реинтеграција када ти преговори не иду ка нашим интересима, јер се крећу ка најгорем решењу, а то је да Србија и де-јуре призна независно Косово. Дали смо решење које може деловати релативно изводљиво у некој данашњој констелацији међународној и у некој новој политичкој ситуацији Србије, јер нисмо аутократска држава – да ће један режим трајати довека. Начињен је текст који представља став тог покрета. Дуго је трајало, јер смо имали различита мишљења“, рекао је Слободан Самарџић у „Српском св(иј)ету“, један од оснивача „Покрета за одбрану Косова и Метохије“.

Пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставоправни поредак Републике Србије, Самарџић је представио као документ којег до данас у српској јавности није било. То је јасан и детаљан предлог уставног статуса Косова и Метохије, чије су полазиште и циљ реинтеграција Покрајине у састав Србије и очување територијалног интегритета наше земље. „Документ има општу и детаљну страну. Рађен је као предлог или концепт о суштинској аутономији, везан за обавезу Устава која није обављена од 2006. године до данас. Уставу је дала концептуални оквир суштинска аутономија. Ви знате да, када је у питању Косово, пет људи у Србији има седам мишљења“, истиче Самарџић, као и то да је циљ документа да се покаже да може другачије и да постоји алтернатива.
Самарџић сматра да се треба плашити могућег ударца Стејт Департмента, јер би то био ударац, како каже „успаваног лава“. „Стејт Департмент не може да заврши оно што је започео, а тако су највеће империје и почеле да пропадају. Тако што нису биле свесне своје пропасти. Наш став је да у демократској Србији једино можемо одбранити Косово, сматра гост, али је са друге стране уверен да је и Албанцима циљ да направе мир са Београдом, а не да Курти склапа мир са Албанијом, јер то ни запад неће прихватити.

Незаобилазна тема емисије је свакако била и уздрмана политичка ситуација у Црној Гори, која како каже гост „ни пре није била чиста и није било јасно шта се догађа, јер је Влада тумарала у мраку и није имала никакву ефикасност“. Самарџић истиче да није за идеју експертске Владе, јер је то ипак замка и превара. „Та Влада није показала успешност за шест, седам месеци; није дала никакав резултат. Премијер је први министар, али он као први је најодговорнији и он води посао, мора да буде одлучан. Време је прошло, направљене су грешке. Сада се нешто мора урадити. Ове две одлуке су контраверзне и то је „највећи успех“ тренутне власти у Црној Гори“, говори Самарџић и додаје да онај ко нема талента за политику, ма колики стручњак био у свом ресору, не треба ићи у политику.
Као светло на крају овог мрачног тунела, у коме се губи сваки траг оног обећања тренутног премијера пре 30. августа, Самарџић види једино реконструкцију Владе са новим премијером. „Замерам неактивност, односно недовољну активност. Нема ништа да ваља. Знам да не могу да укину независност Косова, премда да ни многи у Влади то не желе, све су то објективне ситуације. Друга варијанта, поред реконструкције Владе, која и није тако добра су избори. ДПС сматра да је питање власти заправо, питање живота или смрти. Риба се чисти од главе“, скромно је мишљење госта, али и то да су се у току ове Владе Црне Горе десила два земљотреса на тлу које се смирило, иако су мањег интензитета. Самарџић тврди да је од референдума политика у Црној Гори антисрпска, као и Устав, па језик, као и то да власт у Србији деликатно приступа Црној Гори бојећи се себе саме. Неминовно је то да запад има утицаја, као и да у Црној Гори нема јасне политике.

А о бастиону Српске, Самарџић поручује да је он под притисцима Дејтона, али и то да је резистентна структура у Српској, обзиром да су различити политичари водили Републику Српску, а највише Додик. „Они добро знају шта могу да дају, а шта не могу. То је потпуно јасно између нула и један. Стално их треба чувати и помагати у тражењу бољег решења за БиХ“, закључује Самарџић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: