Концерт на поклон Србима и Американцима
1 min readПоводом сећања на 28. јул 1918. године, дан када се вијорила српска застава на Белој кући, пијанисткиња Марина Арсенијевић, која живи у Америци, уместо концерта који је требало да одржи у Београду 28. јула ове године, на тај дан је публици поклонила „Балканску свиту” снимљену са америчким оркестром елитне војне Вест поинт академије. Концерт се налази на „Јутјубу”, инстаграм профилу и фејсбук страни Марине Арсенијевић, који су поделили америчка амбасада у Београду на друштвеним мрежама, као и алумни Вест поинт академије на којој се изучавају и војне стратегије војвода Степе Степановића и Живојина Мишића, Церска и Колубарска битка.
Пијанисткиња је подсетила у свом обраћању да се пре 102 године, 28. јула 1918. српска застава вијорила на Белој кући у спомен на велике жртве српског народа и храбрих српских војника који су дали свој живот за слободу света за време Великог рата.
‒ Питање се поставља зашто је та ретка част припала једном малом народу, великог срца, у то време, на почетку Првог светског рата, од око четири милиона људи? Једина друга земља која је почаствована да им се застава вијори над Белом кућом била је Француска у част Дана Бастиље 1920. године ‒ нагласила је Марина Арсенијевић, реагујући на честитку коју је поводом 28. јула на „Твитеру” упутила Јустина Пупин, потомак Михајла Идворског.
Српска војска се, додаје, борила против десетоструко већих снага и претрпела огромне губитке од 1,2 милиона људи, укључујући 60 одсто мушке популације.
‒ Тог 28. јула 1918. амерички председник Вудро Вилсон прогласио је Српски дан у Вашингтону у свим црквама широм САД док се српска застава вијорила над Белом кућом. У саопштењу је одата почаст целом српском народу молитвама за немерљиве жртве. И због свега што смо заједно преживели као савезници у два светска рата 28. јул треба да установимо као Дан пријатељства Срба и Американаца ‒ навела је наша пијанисткиња, добитница „Медаље части” Острва Елис која се додељује за велики допринос америчкој култури.
У разговору за „Политику” каже да је концерт у Београду 28. јула требало да помогне да се овај датум установи у знак сећања на пријатељство два народа, који ће бити обележен сваке, а не сваке стоте године. На концерту је било планирано да изведе целу „Балканску свиту” с оркестром, али је због пандемије све одложено.
Додаје да је 2018. од амбасадорке др Љиљане Никшић сазнала да је добитница највишег дипломатског признања Министарства иностраних послова РС „Витеза светосавског пацифизма” за промоцију и очување српског културног идентитета. Признање је у виду плакете са грбом Немањића, па је наша уметница направила појас са истим грбом који сада носи на својим концертима.
Пијанисткиња је магистрирала на Музичкој академији у Београду и од почетка каријере, каже, носила је звук Србије и Балкана у себи и трагала за својим специфичним звуком који би дефинисао њено порекло и културу земље из које је потекла.
‒ Од првог тренутка доласка на северноамерички континент нисам имала дилему да је моја мисија да свету представим српску музичку баштину и да кроз музику спајам различите културе, народе и религије, тако да је мој први концерт у Карнеги холу био спој класичне музике и мојих композиција инспирисаних турбулентном историјом Србије и Балкана. Врло брзо ме је приметила и америчка телевизија ПБС (која у саставу има 345 ТВ станица дуж целе земље), позвала да снимим концерт за серију „Great performances” за коју су снимали и Павароти, Бочели, Сара Брајтман, и дошли смо до заједничке одлуке да се концерт сними у Ајзенхауер холу на Вест поинт академији са Оркестром Вест поинта и хором кадета ‒ каже Марина Арсенијевић. Она је за овај концерт номинована за Еми награду, а до сада га је видело више од 180 милиона гледалаца у САД и проглашен је за најдуже емитoван концерт на ПБС ТВ мрежи. Тада је настала и њена „Балканска свита” инспирисана српском традиционалном музиком и песмом „Ајде Јано коло да играмо” коју је извео оркестар Вест поинта.
Следеће године 28. јула у плану је њен концерт на Kалемегдану који би снимала америчка телевизија ПБС. Биће то спој класике са џезом и поп нумерама, где ће представити ауторске композиције: „Ми смо сви једно под Сунцем”, „Балканску свиту”, „Цигане” и „Теслину рапсодију” у комбинацији са Гершвиновом „Рапсодијом у плавом”. Када је реч о оваквим спојевима, подсетимо да је 1964. Пети Пејџ, тада најпопуларнија поп певачица у САД, снимила хит „Little soldier boy”, што је њен препев „Марша на Дрину” Станислава Биничког.
Идеја је да, уколико буде могуће, оркестар Вест поинт академије заједно са оркестром „Станислав Бинички” на гала концерту изведе „Балканску свиту”. Два војна оркестра за државне церемоније, ради изражавања државничке почасти на тај дан подсетила би, кроз универзалну музичку поруку, на пријатељство Вилсона и Пупина и савезничке везе Срба и Американаца који су били на истој страни историје у два светска рата.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Треба САД пустити низ воду. Док год они нас и русе (сви остали славени су у НАТО као топовско месо против нас) виде као непријатеље а не као слободан народ који жели својим ресурсима да располаже без да му неко то отима или да га условљава.
Ако је у част Србије – зашто није Српска свита!? Доста више са Балканом и Југославијом