ИН4С

ИН4С портал

Српски народ није изгубио повјерење у матичну државу

У организацији Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“ и Српског националног савјета Црне Горе на Јахорини се одржава конференција „Срби у региону – положај и перспективе“.

Конференцији присуствују представници српских удружења из Србије, Хрватске, Црне Горе, Мађарске, Румуније и Албаније.
Србија пажљиво слуша и чини све да помогне у очувању српског идетитета у региону, рекао је Владимир Божовић, изасланик предсједника Владе Србије Александра Вучића, данас на Јахорини.

„Влада Србије очекује јединство јер је снага у јединству. Да градимо просперитетно друштво и да помогнемо једни другима без обзира на вјеру и нацију. Србија жели регионалну стабилност“, поручио је Божовић.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Иван Костић рекао је да је асимилација Срба у региону могућа само тамо гдје Срби нису активни.

„Асимилације неће бити у контиуитету. Уз подршку Србије зауставићемо је и омогућити Србима да остваре своја права у региону. Српски народ никада није изгубио повјерење у матичну државу“, поручио је он.

Замјеник предсједника Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта истакао је да је близу два милиона Срба који живе изван Србије и да жели да то постане једно од државних и националних питања Србије.
Он је рекао да је данашњи скуп окупио Србе из осам земаља региона.

„Положај Срба посебно је тежак у Хрватској и Федерацији БиХ, гдје имају огромне проблеме приликом остваривања права. Добар положај је у Мађарској и Румунији“, додао је Линта.

Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да је положај Срба у региону сваке године све тежи.

„Хрватска је учинила све да стави тачку на етничко чишћење Срба, ниједна влада послије прогона није учинила готово ништа. Људи не могу да буду враћени, не могу да се врате станарска права, нема обнове кућа, а око 50.000 пензионера не могу да остваре своја права, као и све штедише у хрватским банкама“, нагласио је Будимир додајући да су ексхумације и идентификација жртава из рата највећи проблем.

„Три године од уласка у ЕУ проблеми се још више се продубљују. Ми избјегли и прогнани Срби молимо УН, ЕУ и Србију да учине нешто да тај српски народ не нестане. Ако се овако настави и ово мало Срба у Хрватској ће нестати, а којих је 180.000 према посљедњем попису, са тенденцијом опадања“, рекао је Будимир.

Он је додао да је од 2002. до 2013. из Србије у Хрватску отишло око 14.000 Срба, а у Србију из Хрватске 35.000.

„Старији људи изнова морају да дођу у Србију јер не могу да остану“, навео је Будимир.

Представник Срба из Албаније Павло Јакоја рекао је да највише Срба и Црногораца у тој држави живи на подручју Скадра.

„Почетком прошлог вијека укинуте су школе на српском језику и немамо школовање на нашем матичном језику као мањина“, рекао је Јакоја.

Према његовим ријечима, у вријеме демократије у Албанији посљедњих 25 година, Срби су се удружили и дјеца су почела да уче српски језик, а млади људи иду на студије у Београд.

„Закон о мањинама је покренут да се усвоји и надамо се да ће помоћи да очувамо наш идентитет“, рекао је Јакоја.

Секретар Националног савјета Словеније Никола Тодоровић навео је да је у Словенији око 65.000 Срба, а да је прије садам дана формиран овај савјет као кровна организација за сва неријешена питања.

„Статусно питање када ријешимо, сва остала питања лакше ћемо рјешавати, а то значи да је мањак финансијских и организационих средстава за заштиту културе и језика. Очекујемо сада од Српске и Србије као матичне државе да ће преузети одговорност и помоћи нам, а ми ћеми бити носиоци активности“, додао је Тодоровић.

Момчило Крајишник, предсједник Асоцијације „Ствараоци Републике Српске“, која рекао је да скуп тече на опште задовољство свих јер се размјењују идеје које ће помоћи у даљој сарадњи.

„Почашћен само што је Република Српска за многе овде, друга матица. Као новопечена република, осјећамо се почашћени што смо домаћини данашњег скупа“, истакао је Крајишник.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Српски народ није изгубио повјерење у матичну државу

  1. kada ovaj UDBAS od Bozovic savjetuje Nikolica ja se nadam samo „najboljem“!A on je u blizini Patrijarha svugdje gdje se Srbi okupljaju i nesto govre,te Srbe u stvari cistonacionalne Crnogorce treba iz ovih razgovra izbrisati,i ko na kraju krajeva deklegira ove ljude iz Crne Gore,sami se izabrali koliko mi se cini ?

  2. Много је и да је Побједа објавила „Интервју недеље“, но мени није позната власничка структура листа Политика. У јутрошњим брзим покушајима да дознам, нисам успио. Текст који је јутрос освануо у Политици сигурно заслужује разговор о Политици на националном нивоу. Хоће ли се негдје уопште разговарати о овом догађају? Хоће ли се негдје уопште разговарати и хоће ли се у јавном простору исказати протест? Онако како се журно исказује када се осуђују српске невладине организације када проговоре о свом народу? Хоћемо ли, поводом овог догађаја, чути став државног врха Републике Србије? Хоће ли опозиционе политичке организације у Црној Гори тражити став државног врха Републике Србије? Политичке трибине су у току. Ево вечерас?
    И овај текст, објављен пред црногорске парламентарне изборе, потиче на размишљање о већ истакнутом питању: Можемо ли се и даље наслањати на Београд? Свакако да се околности које би довеле до оваквог питања не налазе искључиво у периоду расплета југословенске државне кризе. Оне се у времену и простору протежу јако далеко.
    Стотину пута од 1999. године понављам: безусловно, потпуно и свенародно измирење. Не рехабилитације од стране судова. Желимо став српских научних установа. Сагласје Цркве, науке и политичке структуре.
    Срби су екстериторијални: Космет је екстериторијалан. Свакако, немамо куд. Свакако, немамо државу. Ни у Подгорици, ни у Београду. Како даље него јединством?

  3. Савјетниче, Изасланиче, Божовићу, је ли и данашњи „Интервју недјеље“ са Ђукановићем у „Политици“ подршка ојађеном, игнорисаном и дискриминисаном СРПСКОМ НАРОДУ у Црној Гори – прочитајте тај интервју и прочитајте потом поново Јакшићеву пјесму „Падајте, браћо“!
    „Еј, Србијо мала, мала а… (бијаше тако братски) тако велика, бијаше најљепша љубавна песма мог језика“ – зар је дошло вријеме за – бијаше? Има ли још народа у свијету, осим српског, који тако слабо разликује крвнике од браће, истину од привида, таму од свјетлости?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy