Конкурс

Пише: Небојша Јеврић

На крају града, на прдопољини где се завршава град је кафана са четири стола. Сви је зову „Једва“ јер је једва опстала пркосећи налозима за рушење грађевинске инспекције и којекаквим невољама. У књигама се води као Клуб љубитеља епске поезије и гусала.

Некад се између столова вично сналазила Дарка Конобарка, која је у Београд дошла са двоје мале деце из Колашина, пошто јој је муж на грађевини погинуо. Радила је прекодана у кафани а навече чистила канцеларије Грађевинског предузећа. Децу школовала.

Препричавло се како је мортале пијаног полицајца у униформи који је реметио ред, за капуру ухватилиа и из кафане избацила. И за њим капу бацила.

Ујутру је за прву линију шанка пекла приганице и кувала ракију. Повазадан је поспремала и чистила. Свачији рођендан је знала. Увек је питала за децу. За фамилију.

И сви су је волели, али се са газдом једног дана завади. Зли језици су причали – по војном питању. Газда је избегао да служи војску, имао је паметнијег посла, а Дарка се добровољно у војску пријавила и чак чин разводника добила.

Невоља велика, треба наћи новог послужитеља.

( Послужитељу,послужитељу добри, молим те да ми табакеру отвориш јер ја прстију,јер ја прстију, заиста немам.Можда се жуте ,можда се злате испод поклопца-рецитовао сам супјан Новицу Тадића)

Договор паде да преко везе уредим да у „Куриру“ изађе оглас за новог конобара – конобарицу. „Плата по договору, услови одлични.“ У избору новог конобара одлучиваће „прва линија шанка“ на челу са Газдом.

Сутрадан по изласку новине, на врата кафане ето ти човека у конобарском оделу, са као снег белом кошуљом и лептир машном.

У руци држи коверту. “Изволите“, пружа Газди, “моје препоруке.“

Радио у Еспланади у Загребу. Завршио угоститељску у Сплиту. Препоруке одличне.

Газда извади нове столњаке, са црвеним надстолњацима, који се само издиру кад је гусларско вече…

Конобар не стаје. Гостима се обраћа са „Ви господине….ако бисте били љубазни, да променим пикслу.“ Пикслу мења после сваког пикавца. Пере чаше и полира. Сваки час отреса са надстолњака пепео крпом. И ми се у чуду препородисмо. Просто сваког срамота да му не остави бакшиш. Прође дан.

Навече, сабира се пазар, одваја бакшиш. Саравњава он са Газдом, кад Газда забобоњи:

„Вође је таки обичај,пола бакшиша Газди!“

Конобар из Еспланаде се зацрвени и оставивши цео бакшиш суну из кафане.

„Ух,брате!“ дуну сложно „прва линија шанка“.

„Који ће мој, он из „Еспланаде овде!?“ сложи се једногласно конкурсна комисија.

Сутрадан носећи Курир испод мишке уђе дама са високим штикилама , деколтирана, мало размазане шминке.

Како ко дође одмах пиће и за њу поручује.

„Хвала, ја не пијем.Дошла сам по огласу!“

„Како, бона не пијеш, види што је лоза домаћа. Најбољи мајстори из Црмнице пекли.“

Одбије она једно пет тура.

„ Јеси ли удавана?“ узе је на испит „прва линија шанка“

„ Наравно.“

„А деце јел имаш?“ пита Газда.

„ Двоје.“

Код шесте туре попусти. А онда крену. Дванаесет лоза.

„А мужа јел вараш?“ заинтересова се комисија.

„Договорићемо се“ каже она.

И сад би нешто да поједе.

„Може, нема проблема.“

Донесоше дуплу пљескавицу са киоска.Аонда пређе на шприцере.Сви је послужују ,цигару у цигаршпицу,припаљују.

Ноћ одмакла.

„Ма, мени си однекуд позната.Дал имаш ти неког искуства у овом послу?“

„Наравно да имам!“

„А ко Вам чува децу?“ приупита покојни Бата Капетан…

Келнерица из деколтеа издире сису .“Пипни“, каже, “зар је ова дојила?“

У томе и фајронт. Треба неко да је на Звездару вози. Ту дође до размиоилажења ставова. Газда пресуди.

А трећег јутра појави се Дарка Конобарка из села Липова крај Колашина. Одљутила се. И опет замирисаше приганице. Као и да одлазила није.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: