Конобар, дај пиће, и певаљку на сто за Обилиће

Пише: Михаило Меденица

Сетићемо вас се на дан, доста је.

Можда не баш читав дан, да не буде превише.

Ко ће, бре, толико да памти: ко сте, шта сте, где сте пострадали, због чега, зашто..?

Заиста, за шта сте, беше, пострадали?

За дан да вас се сетимо?

Ко ће толике да вас попамти, побогу!

Конобар, дај туру и питај мртве шта ће.

Не жалим- нек узму најскупље, и точи до врха, не жали…

Данас се сећамо…неких који су негде, нешто, некад, да бисмо ми данас…

Дај оне скупе песме и богато мезе!

Нек виде за шта су пострадали, не жалим, само најскупље за гробове од овог стола…

Музика, вамо, бре- удри “Видован” за све паре!

Певаљку на сто да се види кад славимо јунаке који су негде, нешто, некада, због нас…

Певај, море, и дај овамо сисе да заденем за Обилиће, па ћемо пут Призрена!

Ил, догодине, све једно, ил коју годину и још коју туру касније, данас се сећамо…

Конобар, чега се оно беше сећам?!

Ааааа, јунака што су некада, негде, нешто, па ми данас овде, нешто, као, ваљда, јебем ли га..?

Косово је срце Србије, бре, јел то јасно?!

Певаљка, удри ону како зора негде свиће, па нешто Грачаница, па Косово, Косово…и дај те сисе вамо да зароним ко у Дрим, бре!

Данас до фајронта жалим јунаке…

Све боље од мене који су пали, па конобар сипај, не жали…

Питај мртве шта пију, дај мезе за гробове, и не празни ми пикслу док не побројим мртве.

Лако је њима, они су пострадали, млади, а ја треба да остарим памтећи читав дан, а онолико страдалних дана…

Тишина у кафани, бре, минут ћутања за Обилиће па још по једно пиће и…

Музика, тихо, патим, пострадали су најбољи, кад се отрезним да не памтим…

Конобар, пиши на мртве, ја сам патио, нек они плате.

Данас ћемо их се сетити јер они су оно, некада, нешто, да бисмо ми данас…а били су млади.

Благо њима, а предамном је читав живот да остарим сећајући се, ко да је то лако.

Певаљка, дај сисе још једаред- опет бих плако…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: