Константе моћи и промјенљиви „принципи“
1 min read
Модерна моћ зазире од исказивања у сировој, банализованој суштини. Да би прикрила крвожедност, често се заогрће лажним плаштом хуманих идеологија. Међутим, непредвидива дијалектика свјстског система доводи моћ пред озбиљне изазове. Неријетко се дешава да неки принципи оригинално скројени да помажу циљевима моћи, стану њој насупрот као логички непрелазна препрека. И шта се тад догађа? Онда се вјештачки конструишу детаљи по ободу стварности, копа се по блиједим историјским маргиналијама, тражи се танка нит аналогија да би се објаснило како је баш у тој ситуацији “принцип” дозвољено анестизирати. Док се циљ не оствари, а потом се “принцип” може опет ставити у функцију. У суштини, остаје само један важећи принцип који обликује свјетску политичку и историјску позорницу – принцип голе и необуздане моћи.
Од страха, ужаса и монструозносги саме моћи неупоредиво је бљутавије понашање оних који је бране по „службеној дужности”. У локалу их је лако препознати. То су најчешће они НАТО жбири, пластични и улицкани, биједни лицемјери пиљарског менталитета. И све што говоре, у шта вас убјеђују, долази директно из „онтолошке” дубине дебелог цријева. То је мјера њихових интелектуалних и људских домета.
Можда је процес распада бивше СФРЈ један од најбољих показних примјера за лаж и лицемјерје -заштитника “принципа” међународног права. Док год је Запад вјеровао да су унутрашње кохезионе снаге југословенске државе довољно јаке, подржавао је “принцип” неповредивости граница и уставног поретка СФРЈ. Кад су процијенили да је СФРЈ слаба те да је могуће развалити, онда је сепаратистички покрет у Хрватској и Словенији овјенчан “принципом самоопредјељења народа”. Међутим, кад су се Власи досјетили и као конститутивни народ у Хрватској и БиХ покушали да искористе тај исти механизам за свој интерес, онда је Запад признао Хрватску и БиХ у њиховим административним границама, повративши “принцип” о неповредивости граница. У примјеру КиМ, САД и њихови сателити су, након „Wag the Dog“ сценарија (обавезно погледати овај упућујући филм из 1997. са мноштвом намјерних и корисних сличности са америчким моделом вођења политике) привремено скрајнули “принцил” суверенитета и неповредивости граница, да би још једном вратили “самоопредјељење народа” као кључни “принцип”. О онима који још увијек брину о логици и принципима, чудно је то што се дејство истог “принципа” простирало само до границе са БиХ. Наводно, Република Српска је била и остала “нешто друго”..
Ипак, сва та концентрисана хипокризија није довела до циља потпуног разарања српског националног и државног бића. У ту сврху, радикализујући политику ад-хок “принципијелности” , прво је погажен “принцип” недозвољеног оружаног дејства без одлуке СБ УН, па “принцип” забране употребе касетних бомби, затим бомби са осиромашеним уранијумом (број умрлих од канцерогених обољења на простору СЦГ је увећан за преко 180 одсто од 1999. године), забране оружаног дејства по цивилним објектима као што су болнице, стамбене зграде, вртићи, мали варошки мостови… И поред свега, нијесу успјели до краја у својим намјерама.
Иако невољно, ипак су подигли руке за Резолуцију 1244 којом је гарантован суверенитет СРЈ, односно Србије над КиМ. Доследно свом преварантском моделу политике, у међувремену су погазили и тај “принцип”, па су неколико година касније, противно резолуцији за коју су гласали, подстакли и признали формално цијепање државне територије Србије. Успут, послали су наредбу и овим локалним лакејима, усправним бескичмењацима асиметричних обрва да ураде то исто.
Када је недавно народ Крима одлучио по “принципу самоопредјељења” да се врати својој историјској матици (Хрушчов је 1954. године административном уредбом, кршећи ондашњи совјетски устав, додијелио Крим Украјини), те тиме искаже и свој однос и према пронацистичко, острашћено антируској власти коју су САД инсталирале у Кијеву, онда је опет враћен “принцип” неповредивости граница и територијалног интегритета. Опет су позвани локални лакеји да одиграју своју улогу. Овог пута су морали да се супротставе оном што су прије неколико година подржали! Покорно савитљива “кичма” се савила на другу страну, подигли су лијеву умјесто десне обрве и осудили Русију јер је прихватила вољу народа Крима. Русија је, по њима, изгледа погријешила и у томе што није засула бомбама Крим као свака “зрела демократија”.
Треба знати и упорно понављати да су горљиви бранитељи западног лицемјерја директни идеолошки наследници злочинаца са Зиданог моста, Голог отока, следбеници монструозног тоталитаристичког система у којем је човјек преко 50 година био оруђе, а његова слобода брутално и систематски гажена у блату диктатуре. Управо они који дијеле “вриједносги” бескрупулозног и масовног убијања широм планете (NATO Air – Just do it!) редовно се самоовјенчавају ореолом хуманости, демократије и просперитета.
Постоји само један облик људског ништавила, нижи од оног који је убио Милицу Ракић, дјецу на муринском мосгу и хиљаде других недужних људи који су страдали што директно од бомби, што од последица уранијумске, канцерогене концентрације. То су они који нас позивају, убјеђују да се придружимо убицама наше дјеце. Да тиме симболично и сатанистички, али овог пута нашом вољом још једном убијемо своју дјецу. А послије тога смо, тако обездушени, једнако као и монструми налогодавци, спремни да убијамо дјецу других народа. Коју? Па, ону коју газда нанишани. Иранску, сиријску, руску…
Не желим да градим привид нормалности учествујући у ”размјени мишљења” о НАТО-у са његовим промотерима. Њихово ”мишљење” је само социјални и политички параван за морални профил према којем осјећам најдубљи презир. На тај фарсичан однос, на ту поставку да је ”све дозвољено”, не могу да пристанем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кика ајде одмори мало, дугачак ти је текст и „научо“ заснован, да и ти нијеси постaо доктор,
Odakle da pocnem,hm,zasto da NATO:
1.zato sto ne mozete biti nezavisni,jer ste mali
2.zato sto vam Rusija nista ne nudi,nikakav garant mira nemate
3.zato kad sjutra eventualno izbije sukob sa albancima,Rusija ce vas prodati kao bezbroj puta da sad(Skadar,Kosovo,Trst,glad u CG za vrijeme Petra i Katarine,balkanski ratovi…)
4.zato sto su oko vas sve NATO zemlje,ili pod uticajem NATO
5.zato sto je duznost malog da bude na strani pobjednika,dok ne napravi atomsku,naravno
6.ovo nije srednji vijek dje se ratuje strijelama,milion ljudi moze da nestane za dan
7.zato sto su i NATO i Rusija isti principijalisti,samo profesor to nece da vam kaze
8.ako Njemacka moze da nema svoje ja,u ovom slucaju zbog ruske okupacije druge teritorije,a sve zbog dobrobiti svojih gradjana,moze i CG da zazmuri na jedno oko(ili odje zive samo junaci iz borbe protiv turaka)
9.svoje emocije vezane za Rusiju,koje su toliko iracionalne,a koje cak i ja imam,da se vjerovatno sami Rusi pitaju,je li moguce da ovi ljudi nemaju svog identiteta pa im drugi trebaju
10.prvi dokaz nezdravog drustva je jednostavna nelogicnost,drugi bi bio ne dozvoljavanje te nelogicnosti,kao zabrana.I jedan i drugi su despotski,samo izaberite bolji za vas.Bez emocija.
11. …
I na kraju ocete li,ili necete u NATO ,to NATO uopste ne zanima,toliko smo beznacajni(pogledajte kartu).Sami treba da odaberemo
1. Можете бити независни иако сте мали – Исланд са дупло мање становника од ЦГ је вратио са аеродрома америчке службенике који су каубојски слетјели у Рејкјавик е да би мало „њушкали“, при чему нису имали никакву дозволу исландских власти. Наравно, морате бити свјесни својих габарита и не чачкати мечку. Али, ни препуштање мечки без икаквог отпора исту неће умилостивити.
2. Русија данас штити ово преостале нормалности свијета и не тражи нам ништа што ми не можемо испунити – притом, више се поуздам у руске интересе него у руску љубав
3. независност једне државе није сама себи циљ, како је то постављено у формално независној ЦГ, већ иста постоји да би омогућила сопственим уживаоцима да буду слободни људи, и то не само у смислу некаквих громопуцателних приниципа, већ много више на нивоу свакодневних ствари – да Плантаже, ако могу и имају интереса, производе, рецимо 100 неких јединица доброг вина, а не можда 5, колико нам је неки бирократа у Бриселу прописао, да, рецимо, неки Бокељ може да буде инжењер бродарства у Бијелој а не само привезивач јахти, како их виде „инвеститори“, док се јадранска бродоградилишта гасе за рачун енглеских и холандских, да нико не ратује за америчке интересе у неком Ираку итд.
Да ли независност боли? Боли.
Да ли она носи ризике? Носи.
Но, ако се не борите, бићете само јефтина радна снага која ће плаћена толико да преживљава или мало више од тога, док ће кајмак купити страни израбљивачи и њихови домаћи намјесници. И то је то. Ланци су ланци, чак и кад су невидљиви.
А и подржати покоји принцип, чак и у арени међународних односа у којој влада чист макијавелизам, није лоше за мале државе. Обама и Путин могу бити и недосљедни кад имају по 10000 нуклеарних ракета сваки. Мали се морају поштено односити према међународном праву – јер мечка може заиграти и пред њиховим вратима.
А и старе тапије могу затребати кад се промијени судија и кад друга настану времена.
Vladimire,
na pod 1. tvoje obrazlozenje se slazem.na pod 2.da Rusija stiti normalnosti svijeta,pa to je vise nego infantilno,Rusija stiti svoj interes,a ako se to tebi poklapa sa normalnostima,to je samo zato sto imate iste interese,pa ih proglasavate normalnima.Ne znam sta bi na to rekle zemlje koje su bile pod ruskom okupacijom u ovom ili onom periodu.Rusofili postoje samo kod nas,inace imaju dobar dio neprijatelja oko sebe,a ni jednog prijatelja,pa cak ni Bjelorusiju.na pod 3.se skroz slazem osim zadnje recenice.Kad nastanu druga vremena nastace i drugi ljudi…a mi ti necemo biti. Pozdrav.
Profesore, a ako vi nećete, a ko će? Vi znate, možete i smijete, Vas slusaju studenti, recite im da ne smije u životu prodavati vjeru za večeru.
Evo im dakle jednog projektila koji po svemu zadovoljava standarde „konvencionalnog oružija“: slobodnomisleći intelektualac izražava svoj stav o brutalnom nasilju koje trpe principi, zakoni i ljudski životi. Pa ipak, kako stvari stoje, gospoda sa Zapada će našeg Vladimira Božovića prije bombardovati, nego što će ga prihvatiti i razumjeti kao svog istomišljenika, ili makar ravnopravnog sagovornika.
Ali će zato Putina, koji ima više sile a manje ovakvih tekstova, morati da prihvate kao sebi ravnog.
Ово треба да прочитају црногорски НАТО бескичмењаци, ово би им дошло као морални манифесс
„Постоји само један облик људског ништавила, нижи од оног који је убио Милицу Ракић, дјецу на муринском мосгу и хиљаде других недужних људи који су страдали што директно од бомби, што од последица уранијумске, канцерогене концентрације. То су они који нас позивају, убјеђују да се придружимо убицама наше дјеце.“
Ништа више од овог не треба рећи на тему НАТО у Црној Гори.
И најповршнији поглед на историју међународних односа од освита цивилизације до данашњих дана нуди закључак да је постојање „међународног права“ изузетак у односу на правило његовог непостојања! Многи су наивно вјеровали да си систем међународних односа изграђен послије Другог свјетског рата, цивизацијска тековина освијешћеног човјечанства. Наравно да то није случај. Уједињене нације на првом мјесту, и уз њих све остале организације које су стварале праксу мирног рјешавања међудржавних конфликата (односно, које су извори међународног права) су плод равнотеже моћи која је постојала у времену Хладног рата, односно равнотеже ужаса и страха од уништења. Када је баланс страха нестао, нестао је и привид постојања међународног права. Неки су то осјетили на својој кожи раније, као СФРЈ, а неки касније као Украјина. У суштини изнова се потврђује правна изрека Старих Латина да „право не постоји уколико иза њега не стоји сила принуде“, а сила која је стајала иза покојног „међународног права“ је управо страх од атомске одмазде.