Контејнер

Пише: Батрић Бабовић

Размишља ли ико да је политика један најобичнији контејнер или депо за промашаје, конфабулације, празне животе и привиде стварног стања на пољу страве по имену живот? Зашто таква помисао не пада на памет човјеку у свакодневици пуној вреве? Ово су сигурно два најтежа питања за обичне људе и нико им не придаје важност коју би требало придавати.

Е сад, кад се погледа на људско зачеће, све почиње од простора који личи на неке врсте бункера, склоништа или затвореног простора. Првенствено се мисли на материцу. У наставку животног тока стиже се до овоземаљског краја, који са затвореним људским очима и ковчегом личи на матерично финале. Гробница постаје међа свјетова. Земља земљи и прах праху, како би то рекле свете стране још светијих књига. Све између људског почетка и овоземног краја не треба да буде тама него свјетлост, не треба да буду страсти него врлине и не треба да буде ђавоље него Божје дјелање.

И написано, и практично, баш овако би требало бити. А да ли тако јесте? Да ли је баш тако у збиљи? Има ли политика душу? Има ли страха Божјег за злоупотребе мртвих у корист дневних интереса? Нема. Овим одговором на све дилеме је стављена тачка. Стављена је тачка на даља размишљања која би бранила ову штетну и трајну појаву. Примјера је безброј. Мјеста за дјеловања примјера су безбројнија, док једино они који злоупотребљавају мртве, мијењају политичко име и презиме. Појмовници резервоара, контејнера и депоа морају нестати, а умрли морају почивати у миру. Нарочиту пажњу треба обратити на оне који су живјели у складу са вјерским осјећањима и обичајима припадајуће традиције. Ове двије одреднице неутралишу могућности клонирања,недозвољених копирања, неовлашћених медицинских испитивања и прљавих правних норми. Можда је Црна Гора земља свих врста контејнера и духова.

Контејнери су са свих меридијана, а духови су непознаница. Зато имамо флуидне изборне инжињеринге и флуидније изборне резултате. Пресељенима у вјечност никад мира због честих изборних процеса, а складишним капацитетима домаћих контејнера никад краја. “ Богатство је као морска вода. Што више пијеш, више си жедан “ писао је Артур Шопенхауер.

Тренутно нема домаћег мислиоца оваквог формата да све опише по принципима врцавости покојног Живка Николића. Многе Милице из Вишњег Јерусалима би проплакале на интерпретације озринићког типа, а разни бидони, вагони, друмски, танкерски, политички и сви контејнери остали без смисла и погонског горива за сезонско ректално преживљавање. Милица једна у мајке са шесторицом „величанствених“ којима је полетјела у форми текста, потврђује да је контејнер интегрисано име црногорске политике и демагогије.

Једино се не зна, да ли је мајка моје мајке, упокојена на Крстовдан, а сахрањена на Богојављење љета Господњег 2022. године и овог пута прешла цензус. Имала је бројеве 339 и 340 у Љешници код Бијелог Поља, да буде почасни гост јунског гласања за црногорски законодавни дом. Контејнеризације су у току, а Леонардо да Винчи је са својим цитатом о човјеку као краљу животиња, његовом животу од туђих смрти, дефиницијом људске свирепости и живим људима као ходајућим гробовима живљи него икад. Једино не умире закопано надање Петра Другог Петровића Његоша, а двије фиктивно политички подијељене Црне Горе деценијама укрштају царство живих са умрлима за интересе дневне политике. Уједињењима немогућих ствари у лажним суверенизмима нема завршнице, док Европа без контејнера још није почела. Ваљда ће једном коначно почети да заиста сване исконска мајска зора!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: