Континент без компаса: Европа се наоружава – за шта тачно?

У последњих неколико мјесеци, у политичком простору Европе доминирају изјаве и иницијативе које настоје да континент врате у еру милитаризације. Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен отворено заговара идеју поновног наоружавања Европе, истичући потребу за војним јачањем као одговором на глобалне безбједносне пријетње. Ово је тема која се појављује у више извора и медијских анализа, али реалност остаје неумољива – европска војна моћ је ограничена, а њена улога у глобалној геополитичкој арени све мање релевантна.

Подсјетимо, идеја о поновном наоружавању је добила замах када је фон дер Лајен позвала на војно јачање Европе. Убрзо након тога, европски лидери су почели да разматрају конкретне кораке ка реализацији овог циља, што је било предмет расправе на самиту ЕУ. Као подршка овом плану, министар спољних послова Италије Антонио Тајани похвалио је иницијативу истакавши значај издвајања средстава за европску одбрану.

У међувремену, појавиле су се и контрадикторне информације које додатно доводе у питање кредибилитет и остваривост ових идеја. Док је Њемачка подржала формирање „европског нуклеарног кишобрана“, истовремено су се појавили ставови који јасно указују да нико неће дозволити Њемачкој да посједује нуклеарно оружје. Слично томе, француски предсједник Емануел Макрон је више пута потенцирао своју спремност за одбрану Европе нуклеарним потенцијалом, али без икаквих конкретних потеза који би подржали ову тврдњу.

Иако Европа покушава да поврати геополитички значај, реалност је да се њен утицај драстично смањује. Геополитичка динамика је већ дуго у рукама великих свјетских сила, попут САД, Русије и Кине, док ЕУ све више служи као тзв. економски гигант без икакве стварне војне моћи и утицаја на глобалне процесе. Чак и најављено формирање банке за наоружавање ради јачања одбрамбених капацитета Европе дјелује више као декларативна политика него као конкретан корак ка војној независности, а све зарад покушаја одржавања привида битности ЕУ и њене снаге.

Наиме. Европа жели да се пита, али је више нико ништа не пита. Без политичке воље, финансијских капацитета и конкретних корака, овај талас реторике о наоружавању остаје само празна прича у мору међународних односа којом додатно урушава сопствени кредибилитет и самопоштовање. Политика европских лидера све више личи на батргање у политичком блату, гдје покушавају евоцирати славу старог континента – а све више доказују да постају континент без компаса.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: