Контролишу слабу карику у судству: Почела провјера рада Специјалног одјељења Вишег суда

Врховни суд Црне Горе почео је контролу рада Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици, које суди у најзначајнијим предметима организованог криминала, корупције и ратних злочина.

Служба за односе с јавношћу Врховног суда у одговору “Вијестима” навела је да је формирана Комисија за контролу рада Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици и да је почела са радом.

“Комисија има седам чланова, од којих су пет судије Кривичног одјељења Врховног суда Црне Горе, а два члана су судије Кривичног одјељења Апелационог суда Црне Горе”, наводи се у одговору.

Према плану, Комисија би требало да Извјештај о контроли рада Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици, достави почетком јула ове године.

Врховни суд Црне Горе почетком године донио је План за унапрјеђење ефикасности рада Вишег суда у Подгорици, којим је између осталог, предвиђена мјера контроле рада Специјалног одјељења.

Вршитељка дужности предсједнице Врховног суда Весна Вучковић, тада је саопштила и да је планом предложена и измјена унутрашње организације суда уз постизање оптималног броја предмета у раду Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици, а “у циљу унапређења способности судија за управљање суђењем како би постали активнији и како би се боље контролисало вођење поступака.”

Мало пресуда, честа одлагања

Извјештај Судског савјета за 2023. годину показује да је Специјално одјељење Вишег суда у Подгорици, који суди предмете организованог криминала, корупције и ратних злочина, имало у раду 176 предмета, од чега је ријешено 33, а остало је неријешено 143 односно 81,25 одсто.

Мали број одлука посебно забрињава ако се узме у обзир велики прилив оптужница и то у веома сложеним и обимним предметима, које је у протекле двије године том одјељењу доставило Специјално државно тужилаштво (СДТ).

Да постоје озбиљни проблеми у раду Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици показује и просјечан број дана у којем трају судски поступци, честа одлагања поступака, али и велики број оптужених, који су се након три године притвора, докопали слободе јер им судско вијеће за то вријеме није изрекло ни првостепену одлуку…

Просјечно трајање поступка у Специјалном одјељењу Вишег суда је током прошле године било 482 дана, а та бројка се из године у годину повећава, па је тако трајање у 2022. било 368, а 2021. – 226 дана.

Дужина трајања поступака један је од главних показатеља ефикасности правосуђа посебно у предметима организованог криминала и корупције на високом нивоу и ратних злочина…

“Анализом рада Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици уочавамо повећање просјечног трајања поступка из године у годину што може указивати на комплексност поступка, што захтијева више времена за обраду и одлучивање. Честа заказивања и одлагања рочишта, као и обимност доказног материјала који током поступка није концентрисан већ се предлаже у различитим фазама, може продужити вријеме потребно за рјешавање предмета”, наводи се у извјештају о раду Судског савјета за 2023. годину.

Анализом рада виших судова, Судски савјет је лани констатовао да је дошло и до повећане просјечне оптерећености судија.

У Специјалном одјељењу Вишег суда у Подгорици током 2023. године наставио се одлив најискуснијих судија, који су били носиоци рада у најсложенијим предметима.

“Њихова мјеста су попуњена приоритетно на штету свих других реферата и тренутно у том одјељењу ради седам судија којима је то основни реферат, а осим тога поступају још двоје судија којима је то један од реферата”, наводи се у извјештају.

Гомилају се “црвени омоти“

Према подацима, до краја 2023. године у Специјалном одјељењу Вишег суда у Подгорици било је чак 44 предмета са такозваним “црвеним омотима”, односно поступци који су старији од три године.

До пораста броја неријешених предмета у овом суду утицала су и неефикасна вођења најосјетљивијих поступака, а случај против криминалне организације којом је обухваћена и бивша предсједница Врховног суда Весна Меденица, гдје је почетак поступка одлаган чак 17 пута најбољи је примјер за бројне процесне мањкавости.

Судски савјет у извјештају за прошлу годину наводи да су могући узроци смањења ефикасности – повећање броја сложених предмета који захтијевају више времена за обраду, недостатак судског особља или судија у односу на повећан обим посла, административни изазови и потреба за модернизацијом процеса рада, али и промјене у законодавству које су можда довеле до повећања броја предмета или промијениле процедуре обраде.

Током 2022. године, Специјално државно тужилаштво поднијело је оптужне акате против укупно 318 особа из области организованог криминала, док је за кривична дјела високе корупције поднијето 230 оптужних аката.

Из надлежности Специјалног државног тужилаштва током 2022. покренуте су финансијске истраге у 12 предмета против 110 физичких и 4 правна лица и наредба о проширењу финансијске истраге у једном предмету против 7 физичких лица. СДТ је током 2022. поднијело Вишем суду у Подгорици предлог за одређивање привремених мјера обезбјеђења забране располагања и коришћења покретне и непокретне имовине у 5 предмета и 3 предлога за привремену обуставу извршења новчане трансакције…

Бројни предмети на чекању

О проблемима у раду Специјалног одјељења Вишег суда у Подгорици показују и бројни предмети против челника правосуђа, тужилаштва и Управе полиције, бројних високих функционера, који су на самом почетку или нијесу ни одмакли од почетк главног претреса.

Суђење специјалном тужилоцу Саши Чађеновићу, који се у притвору налази од децембра 2022. заказано је за 3. јул.

Бројне оптужнице СДТ-а поднијете против шефова “кавачког клана”, бивших и садашњих полицијских функционера због сарадње са мафијом, чекају на контролу или су тек потврђене…

Послије бројних одлагања, контрола оптужнице у предмету “Плантаже” тек је одржана 14. маја, а неколико пута је одгађана контрола оптужнице у предмету “Абу Даби фонд”, гдје се вјерује да је дошло до ненамјенског трошења кредита од 50 милиона евра.

Половином маја ове године Виши суд је тек потврдио оптужницу против бившег директора УП Веселина Вељовића, а још траје поступак контроле оптужнице против још једног бившег директора полиције Славка Стојановића…

И Европска комисија је у извјештајима нагласила да су резултати истрага и кривичног гоњења у високопрофилисаним случајевима побољшани, али да их не прате ефикасна суђења, те да епилога тих случајева и осуђујућих пресуда готово да и нема.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: