Копти – посебно идање часописа ”Градац”
1 min read
Александар Раковић
Пише: др Александар Раковић
Копти су недовољно познати нашој јавности. Сазнања о њима су неоправдано запостављена у социјалистичкој Југославији када се о несврстаном Египту углавном говорило у контексту панарапског или арапског национализма, пише у новом броју часописа ”Градац” са темом ”Копти” коју је приредио др Александар Раковић.
У последњој деценији, нажалост, највише информација о Коптима сведочи о насиљу над њима и другим видовима угрожавања њихових људских права од стране радикалних исламиста.
Површно се раније могло чути, као што се чује и данас, да су Копти „православне вере“, али без удубљивања у то шта за њих и друге дохалкидонске цркве значи њихово „православље“.
Наиме, Копти заједно са осталим дохалкидонским црквама (Етиопије, Еритреје, Јерменије, Сирије и Индије) творе оријентално-православну цркву (Oriental Ortodox Church), познату и под појмом монофизита.
За разлику од њих, Српска православна црква и остале православне цркве с којима је наша црква у литургијском јединству чине источно-православну цркву (Eastern Ortodox Church), најчешће познату под појмом православља.
Христолошко учење дохалкидонаца, којима припадају Копти, говори о само једној Христовој природи која је божанска. С друге стране, христолошко учење православних је да у Христу постоје две природе, божанска и људска.
Међутим, дијалог источно-православних цркава са оријентално-православним црквама показао је да је између њих у прошлости било неспоразума који се могу превазићи ради црквеног јединства – како се данас говори – „две православне породице“.
Док је доминантан концепт савременог хришћанског помирења имао у виду „два плућна крила Европе“ – православног и римокатоличког – сасвим је у другом плану остало стварање јединства између „две православне породице“.
Чини се данас да јединство „две православне породице“ може стићи пре било ког другог црквеног јединства. Можда би чак било могуће утврдити да су „две православне породице“ у јединству, а онда у том оквиру превазилазити разлике које их оптерећују.
Но, та осетљива питања треба препустити архијерејима и теолозима који дубински познају христолошке теме.
У сваком случају, на просторима изричитог додира оријентално-православних и источно-православних, Коптске цркве и Александријске цркве, и Сиријске цркве и Антиохијске цркве, те разлике су у многоме превазиђене како би се тамошњим хришћанима, угроженим од стране радикалних исламиста, олакшао духовни живот и створио комотнији оквир за заснивање мешовитих бракова.
Да бисмо нашој јавности приближили Копте, приредили смо овај број часописа Градац који се бави широком лепезом коптских тема. Заступљени су радови које се тичу Коптске цркве и монаштва, коптског језика, књижевности и уметности, коптске историје и црквеног дијалога „две православне породице“ с посебним освртом на однос коптских хришћана и православних хришћана.
Теме у континуитету обухватају опсег од чак два миленијума: од првог века нове ере до 21. века. Дакле, овај тематски број часописа Градац је најсвеобухватније издање о Коптима на српском језику.
У часопису је представљено једанаест радова, од којих је пет писано за ову прилику, два су за ову прилику допуњена и прилагођена, а четири рада су прештампана из других издања.
На крају, не може се изоставити намера приређивача да овај тематски број изађе у времену тешком по блискоисточне хришћане, по двомиленијумске заједнице које нестају пред нашим очима у Месопотамији и Сирији, чију су судбину Копти у Египту избегли иако им је истоветно запретила.
Многе од тих хришћанских заједница, које су сада у нестајању, нисмо упознали на прави начин. То је наш пропуст и велика штета. Када је реч о Коптима, који се срећом добро држе, такав пропуст сада исправљамо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Копти су Руси,као и Православље,Ислам.Фалсификација историје је десила после убиства посљедње Ординске Династије Годунов 1613,када је Русија окупирана(Европски дио),градови попаљени и опљачкани.Све хришћанске светиње,реликвије завршавају на западу.Некад једна велика Царевина која се простирала на све континенте,престаје да постоји а њене колоније остају одсјечене и препуштене судбини.Таква је судбина Копта.Ниже ћу навести људе који су били чланови Руске академије наука од 17- 19 вијека.Само је Ломаносов био Рус,чију књигу Историја Русије реформатори такође фалсификују!
1) Коль Петр или Иоганн Петер (Kohl Johann Peter), 1725,
2) Миллер или Мюллер Федор Иванович или Герард Фридрих (Mu»ller Gerard Friedrich), 1725,
3) Байер Готлиб или Теофил Зигфрид (Bayer Gottlieb или Theophil Siegfried), 1725,
4) Фишер Иоганн Эбергард (Fischer Johann Eberhard), 1732,
5) Крамер Адольф Бернгард (Cramer Adolf Bernhard), 1732,
6) Лоттер Иоганн Георг (Lotter Johann Georg), 1733,
7) Леруа Людовик или Пьер-Луи (Le Roy Pierre-Louis), 1735,
Мерлинг Георг (Moerling или Mo»rling Georg), 1736,
9) Брем или Брэме Иоганн Фридрих (Brehm или Brehme Johann Friedrich), 1737,
10) Тауберт Иван Иванович или Иоганн Каспар (Taubert Johann Caspar), 1738,
11) Крузиус Христиан Готфрид (Crusius Christian Gottfried), 1740,
===12) ЛОМОНОСОВ МИХАИЛ ВАСИЛЬЕВИЧ, 1742,
13) Модерах Карл Фридрих (Moderach Karl Friedrich), 1749,
14) Шлецер Август Людвиг (Schlo»zer Auguste Ludwig), 1762,
15) Стриттер или Штриттер Иван Михайлович или Иоганн Готгильф (Stritter Johann Gotthilf), 1779,
16) Гакман Иоганн Фридрих (Hackmann Johann Friedrich), 1782,
17) Буссе Фомич или Иоганн Генрих (Busse Johann Heinrich), 1795,
18) Вовилье Жан-Франсуа (Vauvilliers Jean-Francois), 1798,
19) Клапрот Генрих Юлий или Юлиус (Klaproth Heinrich Julius), 1804,
20) Герман Карл Федорович или Карл Готлоб Мельхиор или Карл Теодор (Hermann Karl Gottlob Melchior или Karl Theodore), 1805,
21) Круг Филипп Иванович или Иоганн Филипп (Krug Johann Philipp), 1805,
22) Лерберг Август или Аарон Христиан (Lehrberg August Christian), 1807,
23) Келер Егор Егорович или Генрих Карл Эрнст (Ko»ler Heinrich Karl Ernst), 1817,
24) Френ Христиан Данилович или Христиан Мартин (Fra»hn Christian Martin), 1817,
===25)ЯРЦОВ ЯНУАРИЙ ОСИПОВИЧ , 1818,
26) Грефе Федор Богданович или Христиан Фридрих (Gra»fe Christian Friedrich), 1820,
27) Шмидт Яков Иванович или Исаак Якоб (Schmidt Isaac Jacob), 1829,
28) Шенгрен Андрей Михайлович или Иоганн Андреас (Sjo»rgen Johann Andreas), 1829,
29) Шармуа Франц Францевич или Франсуа-Бернар (Charmoy Francois-Bernard), 1832,
30) Флейшер Генрих Леберехт (Fleischer Heinrich Lebrecht), 1835,
31) Ленц Роберт Христианович (Lenz Robert Christian), 1835,
32) Броссе Марий Иванович или Мари-Фелисите (Brosset Marie-Felicite’), 1836,
===33)УСТРЯЛОВ НИКОЛАЙ ГЕРАСИМОВИЧ, 1837,
34) Дорн Борис Андреевич или Иоганн Альбрехт Бернгард (Dorn Johann Albrecht Bernhard), 1839.
Закључак
Од 1724 до 1841 у Руској академији наука било је 34 академика,од тога само три Руса.За 117 година 90 одсто научника су били странци.Они су решавали каква ће се историја писати,које старе руске документе треба уништити а које преписати.Као што се да закључити Руски историчари су потпуно били искључени из процеса писања историје.Исто важи и за Србију и Црну Гору…
Preporučujem da na „YouTube-u“ odgledate sa kakvom ljubavlju, vjerom i zanosom jedan koptski hor na bini i vjerni narod u pozadini pjevaju o Hristu. Teško je to odgledati bez suza u očima, a poruke oduševljenja se mogu čitati u komentarima od Amerike do Rusije. Vjerovatno se to jedino neće svidjeti Miraševim antihrišćanskim satanistima i bogoborcima, ali to je za očekivati, budući da oni, kao i ovdašnji režim, podržavaju teroriste iz ISIS-a koji su ritualno klali Kopte, što smo mogli vidjeti u onim užasnim snimcima prije neku godinu.
Dr za Rock&Roll nije u pravu kad lažinja da su Kopti nedovoljno poznati srbima.
Sama činjenica da Kopti slave Srpsku Novu Godinu ruši doktorovu tezu u temelju.
Kad samo nabrojimo da su među monofizitima Kopti, Jermeni, Etioljani, Sirijci, Indusi, jasno nam je da je riječ o mučeničkoj crkvi jer su ovi hrišćani i narodi koji im pripadaju vjekovima proganjani, okupirani, pljačkani, ubijani, istrebljivani, ali su, hvala Bogu, preživjeli sva ta strašna iskušenja.