Копирање Клеопатре: Цигарете „Made in Egypt“ преко Црне Горе

Клеопатра, главни египатски бренд цигарета, настао је 1961. године када је египатски владар Гамал Абдел Насер тражио локалну верзију шверцованог америчког бренда Кента који је волио да пуши.

Сада је једна од најраспрострањенијих цигарета у Сјеверној Африци и међу најбоље продаваним на глобалном нивоу. Прави је фирма „Istern Kompany, S.A.E.“ која има вијек дугу традицију бављења овим послом.

Зато је можда иронично да се овај бренд, који је настао као копија, фалсификовао у државној фабрици у Црној Гори.

Власти у Египту, Британији и Европској унији већ четири године упозоравају на ову чињеницу, показују документа до којих су дошли новинари БИРН-а и Арапских истраживачких новинара, АРИЈ.

Црна Гора је игнорисала ова упозорења иако су о њима били обавештени највиши званичници ове земље, открива истраживање БИРН/АРИЈ.

Ово баца сјенку на раније тврдње власти у Подгорици да су окренули нови лист у односу на деведесете када је шверц цигарета био практично државно спонзорисан начин за финансијско преживљавање ове државе током санкција.

ОЛАФ, служба за борбу против превара ЕУ, као и власти у Каиру и Лондону сумњају да су велике количине фалсификованих цигарета излазиле из Дуванског Комбината Подгорица (ДКП) и потом пребациване либијским шверцерима који су их даље дистрибуирали илегално широм Сјеверне Африке.

Египат је кроз дипломатске канале више пута тражио да Црна Гора обустави ову операцију.

Производња је коначно обустављена 2016. године, али тек након што је ДКП приватизован и по доласку нових власника. Али офшор компанија која је ангажовала фабрику да производи цигарете није одустала. Они су истраживали могућност успостављања производње на Косову* и уложили су милион евра у нови посао у Црној Гори, сазнају БИРН/АРИЈ.

Ова прича открива значајну улогу коју поједини грчки пословни људи имају у вези са операцијом фалсификовања. Међу њима и човјека који је неколико пута у својој кафани у Атини угостио црногорског лидера Мила Ђукановића.

Документа у која су новинари имали увид показују да је осим Клеопатре, фабрика производила и мање количине тунижанског бренда Марс 20, алжирског Рим и либијског Ривади.

„Сви ми знамо колико су правила ЕУ о шверцовању строга“ каже Сами Бен Јанет, генерални директор фабрике РНТА у Тунису која производи бренд Марс 20. „Зато смо били шокирани када смо открили да је у питању државна фабрика.“

Од луке у Бару до дивље Либије

Дувански Комбинат Подгорица (ДКП) пориче кршење закона. Они кажу да их је ангажовала офшор компанија „Liberty FZE“, која им је показала регистрацију за жиг за производњу цигарета.

У складу са уговорима до којих је дошао БИРН/АРИЈ, од ДКП-а се очекивало да између 2010. и 2016. године произведе 400 милиона паклица или око осам милијарди појединачних цигарета, мада се не зна стваран број који је изашао из фабрике.

Представник ДКП-а, који је говорио под условом анонимности, је рекао да су сјеверноафрички брендови који се помињу на производним листама прављени за „Liberty FZE“ . То је касније потврђено током истраге која је окончана у новембру.

У судском поступку у Грчкој у вези са двије заплијењене пошиљке Клеопатре, „Liberty FZE“ је инсистирао на томе да је њихов извоз овог бренда цигарета потпуно легалан.

Али ово оспорава власник бренда у Египту, фирма Истерн Компани С.А.Е. као и британске и ЕУ власти.

„Наша компанија није додијелила никакве лиценце, овлашћења или изјаве компанији Либерти ФЗЕ из Емирата“, рекли су из компаније „Istern Kompani, S.A.E.“ за БИРН/АРИЈ.

Египатска компанија процјењује да је проценат шверцованих цигарета на египатском тржишту скочио са мање од један посто 2010. на 20 посто 2012. године и да је услед тога египатска држава изгубила више од 100 милиона евра у ненаплаћеним порезима.

Египат се „изнова и изнова“ обраћао црногорском амбасадору у Каиру, Гојку Челебићу, црногорском министарству спољних послова као и савјетнику за инострану политику тадашњег предсједника Црне Горе Филипа Вујановића.

У једном документу пише да је током састанка између египатског амбасадора у Прагу и Гојка Челебића, црногорски амбасадор рекао да је примио египатске протестне ноте али да није био у могућности да обезбиједи било какво „званично објашњење“ од својих надређених у погледу тога зашто производња није заустављена.

Челебић је наводно рекао да је ово питање „сложено и осјетљиво,“ посебно због чињенице да је ДКП био у поступку приватизације и да „постоји могућност да неки званичници у Црној Гори имају удјела у дуванској компанији у Црној Гори.“

Челебић је рекао да ће питати министра иностраних послова Црне Горе да опет покрене ово питање код министра пољопривреде који је одговоран за фабрику.

Ништа се од тога није десило.

„Лажна Клеопатра“

Бен Јанет каже да РНТА није додијелила лиценцу за производњу цигарета Марс 20 у Црној Гори, и иако је свјестан да постоје фалсификоване цигарете на тржишту, Јанет је био препаднут када је од новинара сазнао за операцију у државној фабрици у земљи која је кандидат за ЕУ.

Јанет такође напомиње везу између шверца цигарета и финансирања тероризма.

„Тероризму треба кеш“, каже он „а један од највећих извора је шверц.“

Кључно за ову операцију било је безвлашће у Либији, која је постала шверцерски рај 2011. године када је ратом прекинута 41-годишња владавина Муамера Гадафија, али и оставила државу подијељену између сукобљених администрација, племена и војске.

Док су оружје, мигранти и избјеглице напуштали либијске луке, цигарете прављене у Црној Гори су ишле у супротном смјеру, стижући бродом до либијских фирми у Бенгазију, Тобруку и Мисрати.

Istern Kompani S.A.E  и РНТА вјерују да су затим прошверцоване преко опасних пустињских граница у Египат, Тунис и даље.

Грчке патроле обалске страже су 2012. и 2015. заплениле двије пошиљке на путу од црногорске луке Бар до Либије.

Морнари на бродовима Ноа и Генц 3 су оптужени у Грчкој за шверц и 2015. товар је уништен према правилима заштите жига ЕУ након што је грчка царина прихватила аргумент Istern Kompani S.A.E да су цигарете лажне. Али у оба случаја, оптужени су ослобођени пошто није могло да се докаже да су цигарете биле намијењене црном тржишту Грчке.

Француска царина је послала имејл својим египатским колегама описујући цигарете заплијењене на броду Генц 3 као „лажну Клеопатру“.

И у имејлу грчкој обалској стражи, ОЛАФ је званично написао: „Можемо да Вам кажемо да су Клеопатра цигарете вјероватно намијењене илегалном тржишту у Сјеверној Африци, посебно Египту.“

БИРН/АРИЈ није нашао доказе да су „Liberty FZE“, ДКП или либијски увозници – укључујући El Liby из Тобрука, Al Manara и Аl Batanija из Бенгазија – оптужени за било какво недјело.

У писму египатским цариницима из октобра 2015. које је послао ХМРЦ, за трећи брод Скајларк се каже да се „вјерује да носи робу за коју се сматра да је фалсификат који се производи без овлашћења или дозволе законитог власника жига.“

„Сматра се да постоји велик ризик од преусмјеравања цигарета на нелегална тржишта у Египту и Европи,“ писало је.

ОЛАФ је рекао БИРН-у/АРИЈ-у да је Генц 3 био један од осам неименованих бродова поменутих у извештају из 2018. због ношења цигарета из Црне Горе за које се сматра да су намијењене шверцу.

БИРН/АРИЈ сазнаје да је 2017. године ОЛАФ покренуо истрагу везану за кретање „јефтиних белих“ цигарета кроз Црну Гору. Истрага је у току и нису доступни додатни детаљи. Како је БИРН/АРИЈ разумео, ОЛАФ је у независној устрази, такође истраживао активности сумњивих офшор компанија у слободној економској зони у луци Бар. ОЛАФ је рекао да добро сарађивао са црногорским властима током истраге у 2017.

„Већи католик од Папе“

Цигарете произведене у ДКП-у је буквално немогуће разликовати од оригиналних које производи Istern Kompany у Каиру. На етикети стоји „Made in Egypt“ као и египатска здравствена упозорења и да је произведена од стране Istern Kompany

Слике из ДКП фабрике показују Рим цигарете са етикетама на којима се тврди да их је направила алжирска фирма која је повезана са брендом SNTA.

Новинари БИРН-а/АРИЈ-а нису могли, међутим, да добију коментар од фирми које производе SNTA или Ријади у Либији.

У повjерљивој преписци из 2015. године, у коју су БИРН/АРИЈ имали увида, британска царина описује неименовану фабрику у Црној Гори која производи „100 милиона фалсификованих Клеопатра цигарета сваког мjесеца.“ Касније наводи да је ДКП извор цигарета за „које се сматра да су фалсификоване.“

Славољуб Вукашиновић, бивши генерални директор ДКП-а, пориче да је фабрика урадила било шта погрешно, јер кажу да је Liberti FZE приказала жиг за бренд из „друге земље.“

„Ја заиста не знам из које земље,“ каже он за БИРН/АРИЈ. „Они су имали регистрацију тог бренда, донијели су папире и на основу тих папира ми смо производили тај бренд.“

Liberti FZE је касније регистровала жиг за Клеопатру, Рим и Марс у Црној Гори 2015. године, три године након почетка производње.

Професор права са Станфорда Марк Лемли, стручњак за права интелектуалне својине, каже да то нема никакве везе пошто су цигарете биле намењене продаји у Сјеверној Африци, гдjе Istern Kompani, на примјер, има регистроване жигове у Либији и Египту.

„Пошто су права на жигове територијална, нормално правило је да прво лице које региструје и користи жиг у одређеној земљи добија право у тој земљи,“ каже он. „Тако да иако ознаке Клеопатра могу да постоје у другим земљама, регистрација у Црној Гори не би дала носиоцу регистрације право да продаје било гдjе осим у Црној Гори.“

„Ако Истерн посjедује права у Либији, увожење цигарета из Црне Горе би било кршење права за жиг.“

Кршење ових права се обично регулишу на месту увоза, наводи Лемли, али с обзиром на конфликт у Либији мало је вjероватно да су обраћали пажњу на права интелектуалне својине. Ако црногорска влада, међутим, „производи цигарете и зна да се цигарете извозе за илегалну употребу у иностранству они би били одговорни за кршење права на жиг,“ каже он.

Небојша Станковић, бивши руководилац људских ресурса у ДКП-у, каже да од фабрике никада није тражено да обустави производњу. Црногорско специјално тужилаштво је у извjештају из новембра закључило да нема доказа о неправилностима пошто је сваки извоз прописно документован.

„Нажалост, неко очекује да ми будемо већи католици од Папе и да треба да будемо на опрезу“, каже Станковић БИРН-у/АРИЈ-у, мислећи на то да ли је Liberti FZE заиста имао лиценцу или не.

Да је постављено питање, „ја гарантујем да би производња у Подгорици одмах била обустављена“, каже он. „Али прошло је четири године, нико није реаговао.“

Али заправо, осим египатских дипломатских апела, притисак је вршен и од стране британске царине.

Имејлови до којих је дошао БИРН/АРИЈ показују да су и једни и други пажљиво пратили кретање фалсификованих Клеопатри.

У писму египатској царини у мају 2015. године, британска царина наводи да су одлучни да „искоријене производњу фалсификованих цигарета бренда Клеопатра уз помоћ Истерн Компанија, легитимног власника лиценце за бренд.“

Грчка веза

Liberti FZE је основана у малом емирату Рас ел Хајм, показују званични папири. Међутим, до данас се мало зна о томе ко управља Либертијем. Прије двије године одбор црногорске владе је више пута дао назнаке називајући фирму „грчком.“

Новинари БИРН-а/АРИЈ-а су анализом докумената и разговором са радницима фабрике и пословним сарадницима потврдили грчку везу и идентитет оних који стоје иза ове операције.

Иако привредни регистар у Рас ел Хајму не даје информације о власничкој структури компаније, кроз захтјев за слободан приступ информацијама, БИРН/АРИЈ су дошли до докумената који су поднијети црногорском привредном регистру ради отварања подружнице компаније Liberti FZE

Ту се као власник фирме наводи Константинос Фирогенис, Грк из Атине, који је до недавно живио у румунском Брашову.

Фирогенис посједује мали удио у фирми Ekspozal Ltd, фабрици дувана у кипарској слободној трговинској зони која легално производи бренд Ракел, чест производ на европском црном тржишту. Марлборо се тренутно бори у ЕУ за наводну крађу његовог упечатљивог дизајна.

Упркос формалној регистрацији у Рас ел Хајму, Liberti FZE се појављује у једном онлајн листингу са адресом у Румунији. .

Још једна дуванска компанија повезана са Фирогенисом је уписана на истој адреси – Italia Tobako Production SRL

Према румунском регистру привредних друштава, Фирогенис је био директор ове фирме од маја до децембра 2009. Italia Tobako Production се помиње у судским документима случаја из 2011. године вођеног против румунског пореског службеника и адвоката, у вези са митом, мада није доказано да је фирма починила прекршај, нити је Фирогенис био оптужен да је починио кривично дело.

Фирогенис је осамдесетих студирао у Темишвару. Као и још један Грк по имену Јоанис Зинас.

„Да, Јоанис. Он је предсjедник“

Фирогенис и Зинас су имали заједничке пословне интересе у угоститељским и маркетиншким секторима у Грчкој кроз две компаније – C&C и Sinamom komunication.

Али на основу његове прошлости, објава на друштвеним мрежама и интервјуа чини се да је Зинасова главна дjелатност – дуван. Више извора каже да је Зинас незванично предсjедник Либертија ФЗЕ [у разговорима са запосленима у ДКП идентификован је Зинас].

„Када је било потребно нешто потписати, он би буквално то избјегавао, није хтио да потпише ништа,“ бивши виши руководилац у ДКП-у каже за БИРН/АРИЈ о Зинасу.

Причајући уз услов анонимности, бивши руководилац је рекао да је Зинас „свакако“ био на челу компаније Либерти ФЗЕ.

Станковић, руководилац људских ресурса у ДКП-у, је рекао за БИРН/АРИЈ: „Да, Јоанис, Јоанис. Он је предсједник Либертија“.

Славољуб Вукашиновић, бивши генерални директор фабрике описао је Зинаса као „посредника у читавој тој причи“ између Либертија и ДКП-а. „Иза компаније ја не знам ко стоји”, рекао је , током интервјуа са БИРН-ом/АРИЈ-ом.

Занимљиво је да је у децембру 2017. дата умрлица у црногорском дневном листу Побједа као последњи поздрав од преминулог бизнисмена Јована Јоветића. Потписан је „Зинас Лоанис Либерти ФЗЕ УАЕ“ што је могуће словна грешка.

Зинас је као бивши виши руководилац једне од главних грчких дуванских фирми, приватне компаније СЕКАП, био осуђен 2015. године за шверц да би био ослобођен у другом грчком суду од истих оптужби. У мају 2016. године Апелациони суд је оборио првобитну пресуду на основу грчког закона који не дозвољава да се истој особи суди за исти прекршај на два мјеста.

СЕКАП, Зинас и још три лица су такође кажњени са 28.1 милиона евра за изгубљене пореске приходе, према документима које је грчка царина поднела парламенту. Случај је пред Апелационим судом.

Зинас каже да се повукао с позиције у СЕКАП-у 2010. године. У новембру 2010. године, Либерти ФЗЕ је потписала први уговор с црногорским ДКП-ом.

Профили на друштвеним медијима показују да Зинас са породицом често посјећује Црну Гору, уживајући у џет-сет стилу са моћним пријатељима.

На једној фотографији коју је Зинас објавио на свом Фејсбук профилу у септембру 2015. године он је у друштву са Милом Ђукановићем, тадашњим премијером Црне Горе, и бизнисменом Драганом Перовићем.

Зинас, Фирогенис и Перовић су одбили да прокоментаришу ову причу. Ђукановић је одувјек порицао умешаност у шверц цигарета током деведесетих и никада није ни за шта оптужен.

У изјави за БИРН/АРИЈ, Ђукановићев портпарол наводи да предсједник познаје Зинаса и да су вечерали у његовом ресторану у Атини, али пориче сазнања о његовим пословним активностима и наводима садржаним у овом чланку.

„Председник Ђукановић, у својству премијера, никада није имао контакта са овом темом током периода који истражујете“, каже портпарол.

“… Он никада није примио било какво упозорење о било каквим илегалним активностима било гдје у Црној Гори. Да јесте, он би одреаговао позивањем власти да то истраже.“

У погледу Зинаса, портпарол је рекао да Ђукановић „познаје горе поменутог господина.“

„Предсједник је повремено био гост у његовом ресторану у Атини док је био у његовом власништву. Предсједник нема сазнања о томе шта је он радио у Црној Гори, нити да ли је то било легално или не. То је ван дјелокруга премијера.“

Нове прилике

Производња Клеопатре и других брендова у ДКП-у је коначно заустављена 2016. године, када је фабрика продата BMJ Industries, фирми са сједиштем у Уједињеним Арапским Емиратима.

Профитне марже на илегалну трговину дуваном иду до 900 посто што значи да је шверц Клеопатре веома уносан посао. Али погодности по црногорску државу од производње „лажњака“ су мање очигледне.
ДКП је званично пословао са губитком од 70.000 евра мjесечно, што значи да је држава практично субвенционисала производњу Либертија ФЗЕ.

Опозициони посланик Александар Дамјановић, како се види из извjештаја скупштинског одбора који је истраживао приватизацију ове фирме 2016. године, је рекао да је он обавештен од стране ДКП-а да ће производња 3.000 тона цигарета, према уговору са компанијом Либерти ФЗЕ, генерисати добит од 1,8 милиона евра, што значи да ће радници бити адекватно плаћени.

Упркос томе што је ДКП премашио задате циљеве и даље је биљежи губитке на папиру и није успио да редовно исплаћује плате.

Приватизација ДКП-а је разоткрила уносни посао Либертија ФЗЕ у Подгорици, али није значила крај послова с Клеопатром.

У марту 2016. године, компанија је поднијела захтев за региструје жига Клеопатре на Косову*.

Зинас и два бивша радника ДКП-а су фотографисана у кафеу у Гњилану, што се може видјети на сликама објављеним на Фејсбук профилима радника у априлу 2016. године. У отприлике исто време, радници су објавили своје слике у фабрици цигарета у том граду.

Газмед Абраши, политички савјетник косовског* премијера Рамуша Харадинаја, и предсједник Ексклузив групе која је власник фабрике у Гњилану, је рекао БИРН-у да ништа није произишло из те посјете пошто се он надао да ће развити сопствене брендове.

„Чули смо да Либерти ФЗЕ покушава да региструје бренд Клеопатра на Косову, али не знам како је ово протекло“, рекао је за БИРН. „Сјећам се да сам се срео са двоје људи, прије двије или три године, али не сјећам се њихових имена.“

Затим у јуну 2017. године, Либерти ФЗЕ отвара огранак у црногорској Слободној зони у Бару. Славољуб Вукашиновић, бивши генерални директор ДКП-а, је постављен за директора.

Вукашиновић је рекао БИРН-у/АРИЈ-у да је Либерти уложио „око милион евра“ у машине за прављење цигарета и реновирање хале у слободној зони али да је план на чекању јер Либерти ФЗЕ тек треба да обезбиједи дозволу.

„План је на чекању“ рекао је он, али складиште „је и даље под закупом.“.

Додатно извјештавање: Душица Томовић, Јелена Ћосић, Линдита Цела и Милена Перовић Кораћ.

Уредио Мет Робинсон.

Текст је објавила Балканска истраживачка мрежа БИРН као дио пројекта „Трагом докумената до бољег управљања“ (А Paper Trail to Better Governance )

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: