Копривица: Да деканица Филолошког, Јововић, напокон размисли о оставци

Пише: проф. др Драган Копривица

Аутор овог критичког осврта је уз одређену нелагоду одлучио да напокон критички проговори о бизарном понашању особе на мјесту декана Филолошког факултета, проф. др Татјане Јововић, која својим непримјереним поступцима и бескрупулозношћу већ годинама непријатно изненађује бројне колеге.

Конкретан повод је и својеврстан скандал да је Филолошки факултет, према писању медија, једини који од универзитетских јединица није добио годишњу награду УЦГ. Ријеч је о признању за посебан допринос у развоју истраживачког, стручног и умјетничког рада, у сврху бољег међународног позиционирања Црне Горе.

Из Ректората је наведено да од Управе Филолошког нијесу добили предлоге, а по писању медија бројни професори тог Факултета су саопштили да нијесу упознати с дописом. А колико је врх УЦГ-а херметизовано и механизовано тијело, најбоље показује то што ректору Николићу није ни пало на ум да позове Управу Филолошког и пита зашто с тако угледног факултета нема предлога. И да се запита, кад већ нико није предложен, да ли Филолошки треба затворити као универзитетску јединицу гдје се професори очито не баве струком и науком. Него је речено да је испоштована аутономност сваког факултета, али је прећутано да УЦГ током свих ових година није био уопште аутономан, него класична политичка филијала ДПС-а, гдје су извођени тихи обрачуни против политички неподобних професора, а гдје је књижица ДПС-а била често дискретни тас на ваги за стицање научних звања.

Извори са Филолошког сада тврде да је било кандидата којима су могле бити додијељене награде, а деканица Јововић лаконски одбацује одговорност тврдњом да је два пута обавијестила руководиоце студијских програма, па је све урађено, и ништа није урађено. А суштина проблема је у сљедећем:

Да је имало водила рачуна о угледу куће, Јововићева се, и поред могућег мањка комуникације с катедрама, због угледа Факултета, као одговоран декан, морала сјетити да лично позове руководиоце студијских програма и са њима размотри тако важно питање афирмације Факултета. Наравно, било је пуно лаганије прати руке од свега, као од короне. А у јавности је остао негативан утисак о Филолошком факултету, као једином на УЦГ, који, наводно, нема заслужних професора да понесу тако значајно признање. Одговорно тврдим да има, и то већи број, са објављеним монографијама и бројем радова на СЦИ листи а, колико знам, међу њима је и актуелна министрица Братић, која, наводно, само што није бестрегала сву Црну Гору. Ако гријешим, повући ћу тврдњу.

А цио овај немили догађај у знаку индоленције деканице Филолошког само је, у ствари, врх леденог бријега кад је ријеч о њеном понашању. Непријатно је бити у улози критичара једне даме, али коначно морам упознати јавност Црне Горе да је ријеч о особи предаторске психологије, која је због екстремног самољубља и трке за интересом и звањима, још откад је била мој студент, а потом и на мјесту асистента, показивала бизарну страну личности.

Иако сви на УЦГ каткад добијемо понеку негативну анкету, Јововићева је још као асистент била шампион по броју негативних анкета студената, па ме прије више година, као шефа Одсјека, тадашњи декан савјетовао да јој не дам сагласност за наставак рада. Али сам јој је ипак дао, јер ме и молила преко тадашњег асистента Предрага Кркељића, за шта ми се, зачудо, потом вишеструко осветила, као свом професору.

Проф. др Татјана Јововић је, иначе, декан који је на незапамћен начин изабран, у процедури на срамоту цијелог Универзитета, али је политичка подобност била одлучујућа, као и за све током неколике деценије на УЦГ. Трик, којим је изабрана представља застиђе читавог Универзитета, при чему се врх Управе УЦГ понашао као да није одавде. У времену кад је претходни декан проф. др Драган Богојевић требало да буде реизабран, УЦГ му је намјерно пролонгирао издавање Уговора о раду, да би му онемогућио благовремено подношење докумената за реизбор. Потом се нико од колега са факултета, у знак поштовања према Богојевићу, није пријавио на конкурс, а Т. Јововић је посљедњег дана, видећи погодну ситуацију, поштом послала своју кандидатуру. Тако је искористила и поштовање осталих колега према др Богојевићу вјешто манипулишући процедуром, а онда је гласачка машинерија одрадила посао. И током саме расправе око избора направљен је флагрантан незаконит поступак – да се прво гласа о кандидату, па тек онда расправља! А сва моја упозорења на сједници око тога нијесу уважена. Тако смо добили деканицу коју данас није брига ни хоће ли неко од професора са Филолошког бити награђен, јер јој је најважнија била и остала форма и лични интереси.

Аутор овог протеста могао би навести многе тривијалности, које упућују на чињеницу да деканица Јововић није ни близу достојна функције коју обавља, јер у свом маниру, што зна и цио факултет, између осталог, буквално и ћутка особље Управе, што је знак простаклука и примитивизма најгоре врсте.

Познато је и да је својевремено била учесник каравана афирмације лика и дјела једног сродника Душка Бјелице, о чему само из пијетета према онима који више нијесу са нама нијесам хтио ништа да говорим. А и нећу ако не будем директно прозван. А што се тиче грубијанског, охолог и презривог односа деканице према својим колегама, најбоље говоре и тврдње неких професора због мојих критика: „Нијесмо вјеровали у ријечи професора Копривице, а сад видимо да је премало рекао шта она заслужује.“

Управо због особа попут деканице Филолошког, која је на недостојан начин изабрана за декана, а УЦГ избор аминовао штелујући процедуру, и управо због врха УЦГ, таквог какав јесте, зрело је вријеме за корјените промјене на Универзитету, који се мора вратити себи, струци и науци. А не да буде вјешто замаскирана режимска филијала, мјесто за одстрел непожељних, уз довођење подобних кадрова, вољних да извршавају упуте како им се наложи, а не по савјести, струци и науци. Због свега реченог, и много тога још нереченог, мислим да деканица Филолошког треба одговорно да размисли о оставци на мјесто, на које је изабрана по политичкој подобности, уз флагрантне облике злоупотребе изборне процедуре. Са таквим деканима, као и са онаквим предсједником Управног одбора, УЦГ је много тужна просвјетна и научна институција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: