Копривица: Данашњи Дан независности је и Дан опомене да се не смију штеловати резултати било којег референдума
Пише: проф. др Драган Копривица
Данашњи Дан независности је и Дан опомене да се у Црној Гори, уз брутална гажења основних људских права, више никад не смију штеловати резултати било којег референдума, уз цио репертоар насилних метода на путу до пројективаних бројки.
21. мај 2006. остаје и у свјетлу детаља како је једну, у основи, легалну и легитимну идеју Либералног Савеза, бивши режим извитоперио у пракси, стављајући знак једнакости између независне и приватне државе.
И то уз малограђанску халапљивост према неконтролисаној моћи и власти, уз удругу судства и полиције с мафијом, уз корупцију, правно насиље и шверц невиђених размјера, а све у циљу учвршћивања пирамиде власти, што нас је обрукало пред Европом, свијетом и вијеком.
У слогану “Да је вјечна Црна Гора!” – нема ништа спорно. Нек је вјечан и тај слоган! Али да више никад не буду вјечне мрачне тековине бивших олигарха, који су владали Црном Гором као својим феудом и приватном прћијом. Све уз честите гримасе, глумећи демократе који изгорјеше за Монтенегром као владика за Лесендром. А од којих деведесет девет посто није ни узело у руке “Горски вијенац”… Јер, да су га прочитали, не би чинили оно што су чинили…
Но, вријеме је, срећом, показало да став “Држава – то сам ја!” није јачи од оног: “Нико није јачи од државе!”
Па одсад, “У памет се, браћо Црногорци.”… И сви они којима је до Црне Горе, као огледне државе владавине права и угледа међу европским народима, стало…
Независна, то је једно, а приватна нешто сасвим друго…
Десило се, не поновило се. Глуме је било доста. Црна Гора је и предуго тапкала у мјесту, али су, срећом, ипак дошла нека нова, боља времена да се крене напријед.
Сад дувају неки нови вјетрови, који су одували неке старе, надувене вјетропире.
Мада се чини да они ипак још јашу у седлу, јер ово око Резолуције говори у прилог томе да и даље раде испод жита, да њихова стара режија завађања народа још увијек функционише и даје резултате.
Ти овисници о независности дуго су пунили џепове, а навика је једна мука, а одвика триста мука.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svi ste vi za Nezavisnu Milogoru jer da niste bar bi imali referendum o Zastavi grbu i himni,imali bi referendum o NATOfašističkom članstvu i ne bi stalno glasali za zapadne agente i sluge satanista.
Bilo je čak 67% za nezavisnost jer je narod imao odvratan osjećaj da si vezivanjem za Srbiju bio vezan za političkog mrtvaca 50 godina. Svoj standard Srbija je crpila pljačkom ostalih republika i to je nestalo. Lupetali su da se bez njihove pšenice ne da živjeti a pšenica je bila i ostala najjeftiniji artikal. Ipak bg udba je zamijenila glasačke listića i referendum je teže prošao…