Копривица: Гдје је поштовање према већинској вољи грађана Црне Горе кад је језик у питању?
Проф. др Драган Копривица
Пише: проф. др Драган Копривица
Да је Црна Гора земља чуда, и да нигдје у свијету не може оно што у Црној Гори може – флагрантан је примјер статуса српског језика…
Нема примјера у свијету да се најмногољуднији језик у једној држави не прогласи службеним, осим у Црној Гори…
Притом нико и не настоји да се поремети позиција црногорског језика (који је, по мом ставу, резултат политикантских монтажа), него да поред црногорског, као службени, буде проглашен – и српски језик..!
Језик, којим у Црној Гори говори најбројнија популација: сви Срби и велики број нас, Црногораца.
На тај начин се не поштују реалност и фактицитет, и заговара стварност неке виртуелне Црне Горе, све под плаштом провидне бриге за „спас“ Монтенегра…
Па се на тај начин дезавуишу и сви Црногорци, који су се на Попису изјаснили да зборе српским језиком, исто као и Срби…
И гдје је ту правда? Гдје је поштовање према већинској вољи грађана Црне Горе кад је језик у питању…
Дакле: језик, којим говори најврећи број становника Црне Горе, језик који су величали Његош и други наши великани – и даље не може бити службени, а црногорски, којим говори мања језичка заједница – може…
Дакле, српски се не проглашава за службени ни равноправно са црногорским, иако више грађана говори српским.
„О темпора, о морес!“ – што би рекао згранути друг Цицерон…
Или, у слободном преводу: „Е чудних времена, и још чуднијих обичаја!“
Битно је да се све политизује, а за реалност ко те пита…
А Устав, ваљда, прије свега, треба да поштује реалност једне земље…
Зато, благош нама с нама…
Бог нам бољу памет дао…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
