Копривица: Јефтина опструкција режима око књижевне вечери Бећковића доживјела фијаско

Сад, кад је завршена исценација  ДПС-а да опструира књижевно вече Бећковића, с циљем да се прави проблем и великом пјеснику, и општини Будва, јер у њој режимски олигарси немају власт, цио тај јефтини сценарио дјелује крајње провидно. Мада у свему томе има више адреса организоване опструкције, саопштио је проф др. Драган Копривица.

Иначе, сувишни чувари Црне Горе и Његоша, дежурни спасиоци земље од Матије Бећковића, нашег највећег савременог пјесника и добитника Његошеве награде, постигли су само аутогол појачавајући му публицитет за наступ на фестивалу књиге „Ћирилицом“.

И у том свом циљу из нехата успјели, мада су дизали публицитет великом пјеснику, којем публицитет није ни потребан, истакао је Копривица и додао:

Према написима у штампи, Бећковић је још једном током двосатног говорења поезије показао своју књижевну величину, доказао на дјелу какве великане има Црна Гора, и тиме још једном успоставио духовну трансверзалу између Олимпа и Ловћена.

Свакако, отужна режимска прича о мрзитељима Црне Горе није походила само Бећковића. Она се редовно упућује великанима, који проносе славу ове земље, а којима се овдје успјех не прашта. И који су трн у оку квазиствараоцима из режимских клупа.

Исте квалификације упућиване су и Живку Николићу, добитнику свјетских признања из Црне Горе. А велики Живко је једном са чуђењем и тугом рекао: „Нападају ме да, наводно, мрзим Црну Гору. А своју земљу може мрзјети само луд човјек.“ подсјетио је Копривица.

Данашњој режимској Црној Гори су антипатични великани, који се не уклапају у дежурну политику, и не пишу славопојке власницима власти. А кад се својом мржњом непреболном према сваком Моцарту придруже из сјенке и наши домаћи Салијерији, онда је скица за режимски културни портрет Црне Горе заокружена.

Зато управо писци, миљеници власти, код нас никако не воле Бећковића, јер им сваки његов стих и мисао непријатно говоре колико су њихови домети на папиру папирнати. И да им је залуд свака реанимација и вјештачко дисање путем режимски исфорсираних награда, које засмијавају све озбиљне познаваоце књижевности, нагласио је Копривица.

Стога није чудо што се Бећковић у Црној Гори, због величине духа и дјела, не уклапа у атмосферу режимских миљеника, којима је сасвим добро у диктатури у култури. Вече у Будви било је директна негација наше отужне културне праксе, чији заштитни знак је штанцовање награда ауторима са чланском картом партије на власти, или тзв. “слободним интелектуалцима”.

Тако је Бећковић пјесничком ријечју, као велико име Црне Горе, усталасао режимско мртво књижевно море.

И на дјелу, овога пута пред масом поштовалаца у Будви, показао и за полупросјечне режимске писце шта је натпросјечна књижевност. И како се величином свог дјела воли Црна Гора. А режија режима да загорча Будванима ово маестрално вече остала је на нивоу јефтиног драмског аматеризма, поручио је Копривица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: