Копривица: Недопустиве поруке Милатовића – стао је на страну Загреба који се није покајао због геноцида у НДХ

Изјава Јакова Милатовића да је предсједник Европског савета Шарл Мишел одложио посјету Подгорици због Резолуције о Јасеновцу најблаже речено је скандалозна. Као што је скандалозно, али и очекивано, што би Загреб сада да казни посланике Црне Горе који су гласали за Резолуцију, оцјењује за Спутњик филозоф Часлав Копривица, професор Факултета политичких наука у Београду.

„Чак и да се не слаже са резолуцијом, ствар је лошег укуса да се Милатовић као представник једне гране власти ставља на страну Запада, умјесто да макар формално буде на страни представника народа“, оцењује Копривица.

Он тако коментарише изјаву црногорског предсједника који је, судећи по ономе што је написао на друштвеним мрежама, убјеђен да је Шарл Мишел, предсједник Европског савјета, одложио званичну посјету Подгорици зато што је црногорски парламент усвојио Резолуцију о геноциду у систему логора Јасеновац, Дахау и Маутхаузен.

„Сматрам да су политички актери који обављају најважније функције у земљи дужни да, умјесто релативизације и извртања реалности, одговорније приступају у односу на оно што су државни интереси Црне Горе“, навео је Милатовић на друштвеној мрежи Икс сваљујући одговорност због одлагања Мишелове посјете на црногорску владу и парламент, иако са Мишелове стране разлог недоласка није образложен.

На Милатовићевој страни нашла се и црногорска опозиција – и она је убјеђена у исто што и Милатовић. Ипак, Милатовићева жеља ће бити испуњена и срешће се са шефом бриселске бирократије, али у Бриселу.

Запад жели да Срби његују колонијалну свест

Према Корпивициним ријечима, либералне и проевропске снаге у региону константно говоре како су за Запад важни само будућност и бољи стандард, да се на тим странама не баве „тричаријама“ које се тичу прошлости. Међутим, сада видимо да високи европски чиновник наводно отказује посјету због нечега што је изгласала Скупштина Црне Горе, а тиче се прошлости некадашње Југославије. При томе, имамо само интерпретацију предсједника Црне Горе, а не и званични став Брисела.

„Тако да то остаје донекле под знаком питања. У сваком случају, отказивање посјете може бити индикативно и може указивати на то да (а то смо знали и раније) водећим снагама на Западу није стало да имамо самосталан став према сопственој прошлости, већ да преузимамо њихов став о томе шта се не само дешавало код њих, него шта се и код нас дешавало, што говори о томе да је тамо мејнстрим неговање колонијалне свести код нас“, каже Копривица.

Оцјена да је, када се ради о Јасеновцу, ријеч о релативизацији и извртању, за Копривицу је, како каже, неопростива. То значи да Милатовић не подржава само амбицију Запада да управља нашом свијешћу, већ стоји на хрватском, то јест усташком становишту:

„Он стаје не само на страну Брисела, већ на страну Загреба који се никада није покајао због злочина који су над Србима извршени у НДХ. На крају крајева и садашња Хрватска баштини тековине НДХ у фактичком смислу, јер је довршила посао који су започеле усташе од 1941. до 1945. године“, наводи наш саговорник.

Хрватска жели да контролише српско сјећање

У том смислу наш саговорник посматра и предлог саборског заступника Мира Буља из Моста, да се сви посланици црногорског парламента који су гласали за резолуцију прогласе за непожељне особе због, како је рекао, „инструментализације сјећања на жртве Јасеновца“ у сврху, како је навео, „остваривања циљева политике ‘Српског света’, наставка великосрпске политике из 90-их година“.

Његово мишљење дијели и заступница ХДЗ-а Даница Баричевић, за коју је резолуција „неприхватљива, невјероватна и бизарна“.

„Неприхватљиво је да држава коју Хрватска сматра добросусједском, којој је годинама помагала да уђе у НАТО и која у будућности можда уђе и у ЕУ, доноси сада такву резолуцију“, рекла је Баричевићева.

Хрватски став према резолуцији може бити само негативан и не изненађује, јер се та држава никада није суочила са својом усташком прошлошћу, сматра Копривица. Штавише, ту је прошлост она деведесетих година надградила и уградила је у своју актуелну независност, јер су они који су се деведесетих борили за хрватску независност били инспирисани традицијом НДХ.

„Хрвати који су у Другој Југославији имали монопол на политику сјећања, односно забрањивало се Србима сјећање на своје жртве, сада, када су се отцијепили од заједничке државе имају амбицију да контролишу ко се како и чега сјећа и у другим државама које су настале процесом разбијања Југославије“, каже Копривица.

Капацитети саме Хрватске нису довољни за такве амбиције, али она у томе има подршку Запада, додаје он.

Чега се Запад плаши

Копривица не вјерује да Хрватска има довољно политичке снаге да изврши притисак на Шарла Мишела да не дође у посјету Црној Гори. Оно што може бити проблем за бриселску бирократију јесте схватање да од тога како се тумачи прошлост зависи како ће људи сагледавати садашњост, какве ће страхове и надања имати и како ће се односити према будућности, укључујући и политичку будућност. То се види из ставова Запада према распаду бивше Југославије, такозваној хашкој правди, као и ставовима према сукобу у бившој Украјини, наводи Копривица.

Идеја да Срби тврде да су били жртве геноцида у Другом свјетском рату, може веома лако да генерише врсту свијести коју на Западу не воле код нас, а то је супротност колонијалној свијести. Она веома лако може да доведе до тога да се повуче линија континуитета у дјеловању Европе према нама – 1914, 1941, 1991, односно 1999. година.

„Дакле, ма колико се они заклињали у либерализам, у некакву екстремну пермисивност према мањинама, према другости, према ЛГБТ идеологији, они, када је реч о гријеховима Запада према Србима и према Русима, никада нису признали кривицу“, објашњава Копривица и додаје да, ако се, на примјер, говори о процесу денацификације у Њемачкој, проблем су били геноциди над Јеврејима и Ромима, или о прогону хомосексуалаца. Међутим, у њемачкој јавној свијести не постоји свијест о томе да су починили геноцид над Словенима, Русима и Србима.

Према његовим ријечима, идеја је политичког Запада да, ако ми сами говоримо о својим жртвама у прошлости, врло лако можемо да успоставимо континуитет са оним шта нам се дешава у садашњости и да због тога нећемо бити склони да безусловно слушамо њихове диктате о томе како би требало да изгледа наша политичка будућност. Једном ријечју, Запад води политику манипулисања нашим жртвама како би могао да контролише нашу будућност.

То што је у црногорском парламенту усвојена резолуција о Јасеновцу је за похвалу – то је важна чињеница, не само због стања у Црној Гори. Резолуција даје једну врсту смјернице како Срби у свим другим српским земљама треба да се односе према питањима из прошлости, закључује Копривица.

Извор: Спутњик

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: