Копривица поднио пријаву против Ђукановића: Његова Влада није смјела да закључи уговор са његовим сином!

Потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Момо Копривица поднио је Специјалном државном тужлаштву (СДТ) кривичну пријаву против бившег предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића због основане сумње да је извршио кривично дјело злоупотреба службеног положаја из члана 416 Кривичног законика Црне Горе, а у вези случаја „МХЕ Бистрица“.

У саопштењу Копривициног кабинета наводи се да је Ђукановић својим чињењем и омогућавањем свом сину Блажу Ђукановићу да закључи концесиони уговор са Владом којом је руководио, теже повриједио одредбе чл. 14 Закона о спрјечавању корупције, којим је, поред осталог, прописано: „Орган власти у којем јавни функционер врши јавну функцију не може да закључи уговор са привредним друштвом или другим правним лицем у којем јавни функционер и са њим повезано лице има приватни интерес.“

„Из наведене норме произлази неспоран закључак да Влада Црне Горе, као орган извршне власти на чијем је челу био бивши предсједник Мило Ђукановић, није могла закључити спорни уговор о концесији са правним лицем „ББ Хидро“ из Подгорице, у којем његов сродник у правој линији има приватни интерес. Законитом оцјеном навода истакнуте правне норме, свеобухватно и цјеловито се може утврдити колико је бивши премијер, свјестан свог дјела, чије извршење је хтио и на које је пристао, поступао противно одредбама Закона о спрјечавању корупције, које се односе на ограничења у вршењу јавне функције и на тај начин злоупотребио службени положај у односу на општи јавни интерес“, пише у саопштењу.

Истичу да је важно указати и на грађанско-правни аспект Уговора о концесији који је закључен између Владе као Концедента и правног лица „ББ Хидро“ као Концесионара, с обзиром на природу односа између, у то вријеме предсједника Владе и његовог сина као суоснивача и извршног директора друштва које је закључило предметни уговор са Владом. Чланом 14 став 4 Закона о спрјечавању корупције прописано је:“Уколико јавни функционер, односно орган власти поступе супротно ст. 1, 2 и 3 овог члана, на закључени уговор сходно се примјењују одредбе Закона о облигационим односима које се односе на ништавост уговора.“ Облигациони однос који је настао као последица закључења таквог уговора је у свијетлу одредби Закона о облигационим односима апсолутно ништав и не може производити било какве правне последице.

„Најрпије због тога што је одредбом чл. 101 Закона о облигационим односима прописано: „Уговор који је супротан принудним прописима или моралу друштва је ништав ако циљ повријеђеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује што друго.” Доводећи у кумулативну везу одредбе цитираног члана са горе истакнутим одредбама Закона о спрјечавању корупције и њиховим правилним тумачењем, довођењем у међусобну везу и оцјеном, несумњиво и лако се може утврдити да је спорни Уговор о концесији супротан принудним прописима, тачније супротан је одредби чл. 14 Закона о спрјечавању корупције, са разлога што орган власти, у конкретном случају Влада Црне Горе, на чијем је челу био тадашњи премијер Мило Ђукановић, није могла, и надасве није смјела пристати, да закључи уговор са привредним друштвом чији је један оснивача премијеров син, који има директан правни интерес за закључење таквог штетног уговора, као повезано лице, још као крвни сродник – син. Закључење предметног Уговора о концесији за изградњу мале хидроелектране Бистрица, у конкретном случају није законски забрањено само једној страни, већ искључиво објема, услед чега спорни уговор не може остати на правној снази“.

Начело законитости је, поручују, једно од фундаменталних обиљежја владавине права, а тежи облик санкције за кршење овог принципа управо је ништавост.

„У овом случају је експлицитно прописана ништавост као санкција. Према томе јасно произлази закључак о противправности свеукупног поступања премијера који је био у драстичном конфликту интереса и који представља Владу И руководи њеним радом, а које је довело до кршења есплицитне императивне законске норме, с намјером прибављања користи себи односно повезаном лицу, и закључења апсолутно ништавог уговора, уговора који се према важећем законодавству сматра супротним принудним прописима и моралу друштва“.

Копривица је, казали су, поднио и Државном тужлаштву иницијативу за утврђење ништавости овог уговора, имајући у виду одредбу члана 107 став 2 Закона о облигационим односима.

„Такође је иницијативу за утврђење ништавости уговора поднио и Заштитнику имовинско-правних интереса Црне Горе. И на крају, у вези случаја „МХЕ Бистрица“ поднио је иницијативу Агенцији за спречавање корупције за покретање поступка за утврђивање повреде одредаба Закона о спречавању корупције које се односе на ограничења у вршењу јавне функције. Сви поменути акти процесне иницијативе поднијети су на основу свеобухватне анализе и предлагања чврстих и конкретних доказа, који су и предложени надлежним органима, а све у циљу заштите јавног интереса и прочишћења правног поретка од коруптивних аката којим су креирани значајни бенефити привилегованим појединцима“, пише у саопштењу упућеном из кабинета Копривице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: