Копривица: Управа за имовину се претвара у вјерску полицију

Управа за имовину се, на основу црквено-партијског програма Демократске партије социјалиста (ДПС) већ претвара у вјерску полицију и започиње прогон свих цркава и вјерских заједница, казао је Момо Копривица, потпредсједник Демократа.

„У томе им се агилно прикључују поједине подручне јединице катастра и Пореска управа, чији директор јавно жигоше Митрополију црногорско-приморску, а тајно испод жита, протура податке о пореском дугу Мешихата Исламске заједнице, како би, након јавне стигматизације, покоравали умјесто да нађу разумно правно рјешење, у складу са законом“, казао је Копривица, преносе Вијести.

Овим, како га је назвао, провокативним правним насиљем, се показује да Влада фингира позиве на дијалог, да „мешетари док траје мирно исказивање најмасовнијег грађанског незадовољства у историји Црне Горе“, као и да не поштује снажне поруке међународне заједнице да се треба повести отворени дијалог и наћи рјешење прихватљиво за све стране.
„Умјесто што поручују “да ће одговарати свако ко је у катастру радио незаконито”, при томе знајући да су, све и да јесу, а нијесу истинити ти хајкачки наводи, одавно истекли сви рокови за застарелост кривичног гоњења, треба да се признају сопствени криминал у који је укључена сама Управа за имовину у склопу наплате пореског дуга имовином, при чему су злогласни криминалци и тајкуни дајући руиниране и безвредне некретнине ослобађали се вишемилионских пореских дугова.

При томе, шеф ове Управе, најављује кршење и овог и оваквог закона, јер тврди да ће катастар бити дужан да на државу књижи вјерске објекте и земљиште по захтјеву Управе! Јасан им је циљ, а то је избјегавање вођења судског поступка прије прекњижавања, као и довођење цркава и вјерских заједница пред свршен чин. То је образац класичне отимачине. Чак и овако наопаким законом утврђено право уписа захтјева, шеф Управе за имовину покушава да представи као право уписа власништва“, наводи Копривица.

Посебно је, како додаје, индикативна и илустративна чињеница да је међу првима „фамозну документацију“ послала филијала Управе за некретнине Никшић, чије је, истиче Копривица, руководство актер афере „Грахово“, којом је оштећена држава за 10 милиона еура, тако што су катастарском кривотворином 5.771.458 квадрата и хотел на Грахову отуђени од државе, а у вези које је подигнута оптужница против руководиоца подручне јединице, „који је и дан данас на истој функцији, и још осам лица, чак и од стране Специјалног тужилаштва.“

„Ове катастарске кривотворине чињене уз политичко покровитељство и за рачун Милутина Симовића, који ових дана грлато говори о потреби образовања партијске цркве умјесто да положи рачуне за срамну аферу „Грахово“. Све ово указује да ДПС-у за ову нечасну и неуставну работу требају криминалци у институцијама, као што су они у никшићком катастру, са путером на глави, а који се као такви држе за перчин, уцјењују и диригује им се како да раде оно што не доликује часним и одговорним јавним функционерима и државним службеницима“, наводи Копривица.

Не мање је, истиче он, и забрињавајућа порука Управе за имовину да ће „покретати поступак за исправку уписа“, коју је назвао пропагандном, те се, додаје Копривица, поставља питање зашто до сад нису покретали поступак коришћењем свих расположивих механизама из Закона о државном премјеру и катастру непокретности. „Или сте се бојали дефицита властитих доказа, па сте ствар изокренули наопачке доношењем неуставног закона који елиминише рјешења из системских Закона о државном премјеру и катастру непокретности и Закона о својинско-правним односима“, наводи он.

Тиме се, како истиче, руши начело јединства правног поретка.

„Захваљујући томе, неће иста правила важити за све. Једна ће правила о стицању својине и промјени права власништва, према системским законима, важити за сва физичка и правна лица, а друга правила, из овог наопаког закона, само за цркве и вјерске заједнице. Тиме су оне доведене у неравноправан положај у односу на сва остала физичка и правна лица. То је чиста дискриминација и неједнакост! Није прва. Тако је рецимо Законом о реституцији из 2004. године право на повраћај и обештећење признато свим бившим власницима, осим црквама и вјерским заједницама. Нјима је, у члану 8. тог закона, записано и обећано да ће се та реституција уредити посебним законом, којег нема ево ни након 16 година. Ето како ова власт схвата примјену закона коју жели и ових дана потурити као предмет дијалога“, наводи Копривица.

Он је питао и каква је то власт која гази своју ријеч и закон који је управо она донијела, „спречавајући тако повраћај неправедно одузете црквене и вакуфске имовине, која је на жалост и на срамоту, нарочито скрнављена“.

„Овим неуставним рјешењем по којем жури да ради криминално руководство Управе за имовину, напушта се досадашњи начин утврђивања права својине пред редовним судом и на основу системских закона у овој области, а на штету права цркава и вјерских заједница. На то је актуелну власт подстакла чињеница да је Влада у три судска спора које је тужбом покренула против Митрополије (црква на Ћипуру, црква на Крушевцу и црква Светог Петра и Павла у Никшићу) изгубила на суду јер није имала ваљане доказе“, рекао је Копривица.

Потпуно је, сматра он, јасно како и зашто је настала „фамозна, у упоредном праву непозната“ својинска норма из члана 62 Закона о вјерским заједницама.

„Настала је антиправним извртањем наопачке и наглавачке члана 46. Богишићевог Општег имовинског законика који је гласио: „Ко буде без зле мисли, непрекидно држао као власник пуних 30 година, какво непокретно добро, па баш и да не може доказати на коме га је закониту темељу стекао, добро постаје његова чиста и тврда влаштина, чим истече рок тога ванредног одржаја.“

Дакле, није Богишић тражио фамозне „доказе о праву својине“ као што то перфидно ради Пажин, те се и без доказивања на ком се законитом темељу стекло неко добро које је у државини, под одређеним условима, на њему могла и тада стећи својина, а и према важећем Закону о својинско-правним односима“, истиче Копривица.

Потпредсједник Демократа пита и зашто је и тада постојао, а и сада постоји правни институт – одржај.

„У уџбенику по којем се и сад учи “Стварно право” на Универзитету Црне Горе, разговијетно пише: „Одржај служи и ради лакшег рјешавања спора, на начин што ће се држаоцу пружити алтернативни начин доказивања у случају да не може уобичајено доказати стицање свог права ( уговор је уништен, загубљен и сл.). Доказивање права својине често би било немогуће ако би се морало доказати стицање права својине по деривативном основу. Одржај је начин којим се једноставно доказује стечено право својине: довољно је доказати узукапиону државину (савјесност се претпоставља) која је трајала законом одређено вријеме.“ Сасвим јасно, жели се црквама и вјерским заједницама, онемогућити коришћење, поред осталих, и овог правила које важи за све остале правне субјекте, те да им се административном тиранијом ускрате права која уживају сви остали власници и држаоци ствари. Никад држава није устала конкретним правним средством да оспори савјесност државине црквама и вјерским заједницама, нити је имала основа. И сад им жели пребацити врео кромпир терета доказивања, умјесто да онај ко нешто тврди то и доказује, управо зато што су евиденције својинских права биле, кроз историју, или непостојеће или крајње лоше и некредибилне, тј. такве да би мало ко, да нема института одржаја, могао доказати својину предака од прије 1918 године. Управо зато је Венецијанска комисија дала јасну примједбу, а која није испоштована, а гласи: “У одредбама се не спомиње да ли се дуготрајни одржај стечен бона фидес може сматрати доказом“,“ наводи Копривица.

Истиче да према Закону о заштити културних добара, статус културног добра нема никакве везе са својинским правом, односно својинским статусом.

„Колики је степен правничког знања правног заступника Црне Горе, говори и чињеница да он јавно тврди да културно-историјски споменици не могу бити предмет привате имовине. Наиме, према Закону о заштити културних добара, статус културног добра нема никакве везе са својинским правом, односно својинским статусом.

О томе свједочи члан 2 став 2 овог закона који гласи: „Културно добро може бити у државној или приватној својини.“ Шта очекивати од таквог промашеног правног заступника? О томе како се државна власт старала о културним добрима, нарочито свједоче похаре цетињског и никшићког музеја. Ова административна тиранија мора бити окончана да не би ескалирала друштвена криза коју упорно изазива ДПС који дијели људе на вјере и нације, сије омразу међу народима и религијама, гази људска права и гради култове шачице богаташких фамилија, све зарад својих исповиједаоница, а то су шалтери Прве банке и све у име свога божанства, а то је новац“, закључио је Копривица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: