Кораћ – хумор или експеримент

Пише: Александар Тијанић

Жарко Кораћ је политичар из којег су насилно избачени логични детаљи. Његова судбина је стога страшна за ношење. Кад сиђе са власти, осетиће чари потпуне усамљености. Везиваће себи шницлу око врата да његов рођени пас пристане на игру с њим. То што је он други човек српске владе показује да је Онај имао бољи смисао за хумор него што сам веровао. Или, да је добри Бог мало експериментисао над Србима.

Свеједно. Постоји убедљив разлог зашто је Дисфункционални Оперативни Систем, звани ДОС, баш њему поверио истрагу о пропустима владиних службеника који су омогућили стрељање премијера. Мотиви су исти као у првим данима нове власти када је Онај лично задужио Кораћа да се бави цигаретама, о којима овај ништа није знао. Затим медијима, о којима ништа није научио. Школству, које није познавао.

Здравству, чију функцију никад није схватио. Универзитетски професор, миром човека који годинама држи даљински управљач телевизора у оригиналном целофану, примао је сва задужења као да су почасти. Као да су заслужена признања за његову ренесансну мудрост, знање и енергију. Какво слепило? Какво превиђање ефикасне формуле тајног центра моћи што испред себе истура маскоте, убеђене да су велики играчи, а не таоци.

Но, мора се признати да Кораћа власт није променила. Она га је само раскринкала. Особа коју остала деца нису звала на рођендане, под старост се није упитала зашто је наједном толико жељена, неопходна, битна, важна, кључна? Како је контејнер непотребних информација, бар тако му тепа један од ретких пријатеља међу политичарима, постао складиште тужних факата? Тако што је шеф Ложе заобишао његову интелигенцију и директно сарађивао са његовом сујетом.

Сад Кораћ ваља да потпише грамату о невиности владе. Дијагноза: шеф Ложе је убијен природном смрћу! Ако то није тачно, онда је неодвојиви део његове истраге не само питање – шта је омогућило атентат, већ и шта је, заправо, убило Ђинђића? Сме ли човек – чија ароганција није понос и чија сујета не чини карактер – да се упусти трагом таквог питања?

Сумњам! Како човек који свима упада у реч, као што Чеда свима упада у посао, никада није питао одакле његовим колегама из владе скупа одела, скупи сатови, коиба цигаре, нове жене, фирмиране љубавнице, одмори у иностранству, Митровић, рачуни на Сејшелима, телохранитељи, базени, пинковски нови пријатељи са ланцима око врата.

Како може професор, који покушава да направи врлину од своје обичности, три године да буде на власти а да не приупита досовце за ситницу – јесу ли се дружили са убицама, дилерима, јесу ли од сваког уговора тражили десет процената за своју странку, да ли су од страних инвестиција узимали проценат за кошаркашки клуб, где иде рекет од крупних набавки за униформисане системе, зашто се најповерљивији људи хватају за гушу око милионских тендера, ко је отварао досијеа, ко прислушкује по Србији, ко затвара медије, ко уређује државну телевизију, ко дели рекет преко оф-шор компанија, ко ратује са амбасадорима, јер уместо ранијег новца, испостављају захтеве?

Сад ваља мутави Кораћ да построји Јањушевића и Колесара, као Ћирила и Методија тајног дај-дам и њам-њам механизма Србије, људе који су обављали послове о којима он не зна ништа. Да их построји, кажем, да буде строг према њима, испита их шта знају о систему који је убио свог првог човека. Нереално.

Они тачно знају шта је покојник мислио о Кораћу. Сад га гледају сажаљиво. Баш како приличи политичару без странке, без присталица, без следбеника, без симпатизера. А на власти. Уникатан, нумизматички вредан примерак флоре и фауне преживљавања. Кораћев документ представљаће фишек за леблебију, ако не садржи оптужницу за читаву пирамиду безбедности. Све што је мање од директне одговорности за све који су ћутали кад је шеф телохранитеља дао оставку, кад је тражио да Онај носи панцир, да аутомобилом улази у заштићени трем зграде, иде у корист тезе о његовом самоубиству снајпером. Све то ослобађа кривице људе чији је посао да контролишу непосредни систем обезбеђења, биће анекс о страху професора којег је и ова улога надрасла, пре него се ње прихватио.

Сам Кораћ, сложићете се, никоме није битан. Његово политичко вађење, такође. Могу да га прогласим резултатом насилне контрареволуције породичних гена и да завршим анализу. Јок. Има ту нешто општије. Кад такав човек пристане да буде део секте која се брине да новац остане у уском кругу, кад као телеевангелиста проповеда бесмилице скупа са Лечићем, кад намерно превиђа колико је свака власт преливена преко закона мрачна и опасна, он постаје алат политичке вештине којом се блокира интелигенција просечног Србина – док се не добије његов пристанак да се уради оно на шта иначе никад не би пристао.

По њему, има више криминала у Библији него у ДОС-у. То јесте тачно, али сам Кораћ, својом универзитетском каријером, презименом које је наследио, даје утемељење формули по којој већ само припадање реформистима јесте равно папској индулгенцији, опраштању свих грехова. Онда понавља бедну мантру: ако неко има супротне доказе, нека их донесе полицији. Па ће видети свог бога! Ето разлога што за три године владања нема промашаја, заблуда, грешака, злоупотреба, пораза, злоћина, халуцинација у владају�ој Коалицији. То је нека врста Светог политичког Синода.

Истина о оваквом систему разара тај систем без остатка. Зато ДОС допушта једину официјелну самостворену илузију о себи, самодопадљиву, самоочаравајућу, самооправдавајућу и са насилношћу која иде против свих који не виде слику што не постоји. Парола о оваквим реформама представља замку за добре људе. Она их оправдава пред њима самима; мирно себе могу да прогласе следбеницима култа реформе без стида, без осећаја да себе умањују или унизују. Они верују да подржавју опште добро а не групу којој јесте добро. Тако, истовремено, добри људи постају верници и жртве.

Проблем досизма није у сличности са слобизмом. Нити у коришћењу истих механизама за контролу друштва. Проблем је у њиховој еквидистанци од истине. Једнако далеко, само с друге стране! Ако потпише невиност свих који су криви, Кораћ – тај милиметар у досовском метричком систему – убиће Онога по други пут. Кад га је бирао, Онај је то знао!

Извор: nin.co.rs

Прочитајте још:

Карпентер: ДПС пао због корупције и организованог криминала

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: