Кораћ: Очекујем да ћемо добити предлог кандидата за предсједника Врховног суда

Судски савјет ће, уколико Општа сједница Врховног суда не предложи кандидата за предсједника те највише судске инстанце, морати то питање да ријеши измјенама Закона о Судском савјету и судијама, казао је предсједник Савјета, Радоје Кораћ.

Он је појаснио да се предложеним измјенама Закона више неће тражити двотрећинска, већ половична већина за предлог који би Општа сједница упутила Судском савјету, након чега би Савјет двотрећинском већином бирао пресједника Врховног суда.

Вршитељка дужности предсједнице Врховног суда Весна Вучковић заказала је за 15. март Општу сједницу на чијем је дневном реду избор кандидата за предсједника кровне судске инстанце, а за ту функцију пријавиле су се судије Врховног суда Ана Вуковић и Ранко Вукић.

Кораћ је, у интервјуу агенцији МИНА, казао да очекује да ће Општа сједница предложити Судском савјету једнога од два кандидата.

– Ако не предложе, мораћемо то питање да рјешавамо на другичији начин. Ако никако, онда предложеним измјенама Закона о Судском савјету и судијама гдје се више неће тражити двотрећинска, већ половична већина за предлог који би ишао према Судском савјету, па би онда Савјет двотрећинском већином бирао пресједника Врховног суда – појаснио је Кораћ.

Он је подсјетио да је Врховни суд у в.д. стању од 2020. године и да Судски савјет, иако је расписао седам огласа, није успио да изабере пресједника суда због тога што није добио предлог Опште сједнице, која треба са двије трећине да се изјасни о предложеним кандидатима.

Говорећи о стању у судству, Кораћ је казао да оно није онако како би требало и морало да буде.

Према његовим ријечима, данас 246 судија и 23 пресједника суда треба да пруже одговор на правну заштиту повријеђених субјективних грађанских права, да пруже заштиту и оштећеним особама и да казне учиниоце кривичних дјела, све то сагласно закону, Уставу и потврђеним међународним уговорима.

– Тај посао судије обављају уз годинама негативну перцепцију јавности, одсуство и низак ниво повјерења у судове, уз недостатак судница и кадрова у појединим судовима, уз велику оптерећеност појединијих судија – рекао је Кораћ.

Он је истакао да ипак велики број судије добро ради свој посао, у складу са законом, са интегритетом и одговорношћу.

Кораћ је казао да је „Ахилова пета“ правосуђа у Црној Гори недовољна ефикасност, што се, како је навео, посебно манифестује у предметима организованог криминала и корупције гдје има велики број оптужења, а мали број правоснажних пресуда.

Он је рекао да су предмети организованог криминала веома сложени, претежно са великим бројем оптужених и најмање толико бранилаца, али да би требало направити додатне, организационе напоре како би заказано рочиште било одржано.

– Није допустиво да двије и вше година прође од потврђивања оптужнице до доношења првостепене пресуде и да немамо, или имамо врло мали број, правоснажних пресуда у тој области – истакао је Кораћ.

Он је казао да Црна Гора спада међу државе које имају највећи број судија према броју становника и да увијек постоје захтјеви да се он смањи, али велики број заосталих предмета захтијевају да постоји предвиђени број судија.

– У овом моменту Црној Гори недостаје око 58 судија и тај број ће ове и наредне године бити попуњен – рекао је Кораћ.

Недостатак судија је, према његовим ријечима, узрокован тиме што је у посљедње три године из судског система отишло 107 судија, и то више на лични захтјев него пензионисањем.

Кораћ је казао да није лако попунити упражњена мјеста с обзиром на прописе који то регулишу, нарочито како се попуњава број судија у првостепеним судовима.

– Кад се распише конкурс и Судски савјет одабере кандидате, они за 18 мјесеци, од дана кад су изабрани, не могу да врше судијску функцију. Они се запошљавају, примају 70 одсто накнаде и могу да почну да раде тек кад заврше иницијалну обуку која траје 18 мјесеци – појаснио је Кораћ.

Он је казао да су Предлогом измена Закона о Судском савјету и судијама предложили да та обука траје шест мјесеци.

– То не значи да предвиђени програм треба редуцирати, али једном кондензованом теоријском и практичном наставом, могли би да оспособимо те кандидате да они могу да обављају судијску функцију послије завршетка те иницијалне обуке која би трајала шест мјесеци – навео је Кораћ.

Он је упозорио да ће, ако се продужи такво стање, да 18 мјесеци не може кандидат за судију да почне да ради, стално имати недостатак судија, што ће се посебно одражавати када треба да из нижних, односно основних судова, попуњавају Виши, Апелациони, Врховни суд.

Говорећи о реформи и именовањима у правосуђу, Кораћ је казао да се нада да је нови састав Судског савјета успио да потпуно елиминише утицај на избор, разрашење и одговорност судија, и на тај начин направио добру претпоставку за даље реформе и побошлање односа у правосуђу.

– Већ су одређене реформе направљене у промјени састава судова, али је потребно још неке додатне напоре да се та ситуација промијени. Нарочито је важно да се промијене неки организациони и процесни закони, односно рјешења у њима која би омогућила да и Судски савјет и судови раде боље – додао је Кораћ.

Он је указао да су на иницијативу Судског савјета и Министарства правде сачињене измјене и допуне важећег закона у циљу побољшања рада Судског савјета и судова, те да је Савјет посебан акценат ставио на избор пресједника судова и оцјењивање њиховог рада.

Кораћ је казао да ће Судски савјет сада бити у прилици да промјеном предложених одредаба о дисциплинској одговорности судија учини један искорак даље у том правцу, и да ће настојати да ријеши и питање избора предсједника Врховног суда.

Он је рекао да су у измјенама Закона о Судском савјету и судијама, осим предлога који се односе на избор пресједника Врховног суда, обуке за судије и дисциплинске одговорности судија, предложили да се питање зарада и других примања судија регулишу посебним законом.

– Била је идеја да се и питање престанка функције судија регулише посебним законом, иако ће то бити мало проблематично с обзиром на то да Закон о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО) прописује да се питања пензионисања било кога регулишу само тим актом, а не другим прописом – навео је Кораћ.

Коментаришући одлуку Уставног суде да из Закона о ПИО укине границу за коју сматра да дискриминише жене судије у односу на мушкарце, Кораћ је одговорио да је Уставни суд добро урадио, али да је закаснио.

Он је казао да је давно покренут такав предлог и да је Уставни суд требало брзо да реагује, јер је Уставом прописано да функција судије престаје кад стекне услове за остваривање права на старосну пензију, а који су регулисани Законом о ПИО.

– Тамо је била направљена разлика између жена и мушкараца, јер је изостала прецизна одредба о пензионисању жена, јер су правно-политички разлози били да жене могу да иду у пензију прије, али ако то желе. То је била заштитна одредба, а не обавезна. Она тако није била у коначном тексту закона и због тога је та дискирминација била очигледна и суд је могао много раније да реагује – рекао је Кораћ.

Он је, коментаришући то што одређене структуре не извршавају одлуке суда, као што је био случај са директором Управе полиције Зораном Брђанином, казао да се правоснажне пресуде морају поштовати, додајући да неивршавање правоснажних одлука представља кривично дијело.

Када је ријеч о измјени Уредбе о заступнику Црне Горе пред Европским судом за људска права, након чијег усвајања је Валентина Павличић разријешена дужности заступнице, Кораћ је рекао да то не може коментарисати јер се ради о предмету који је у току.

На питање да ли сматра да у Црној Гори има услова за увођење ветинга, Кораћ је рекао да је реформа у правосуђу неминовна.

– Да ли ће то бити ветинг, да ли ће то бити нека врста лустрације, општи реизбор, о томе не одлучује Судски савјет. То је питање више за извршну и законодавну власт – рекао је Кораћ.

Он је казао да када је ријеч о ветигну постоје различита искуства у државама које су спровеле тај процес, и да ни Европска комисија није баш наклоњена том рјешењу које би се радило сада за судове у Црној Гори.

– Али било како било, не треба чекати да се изврши темељна реформа, била она ветинг или нека друга, већ треба приступити раду. Већ сада се то чини, мијењају се неки прописи који треба да се нека питања боље разријеше, рецимо питања о етичкој одговорности судија, о дисциплинској одговорности судија, може се вршити провјера имовине судија – рекао је Кораћ.

Како је додао, мора се имати на уму да би за сваки такав потез или такву реформу требало промијенити Устав, што је веома тежак процес.

Кораћ је казао да не би добро ако би свака политичка већина приликом промјена правила реформу у правосуђу, јер би то изазивало одређену нестабилност.

– Црна Гора је мали судски систем по броју судија и до одлуке која би била озбиља реформа, треба приступити неким промјенама, повећању ефикасности, ангажовањем додатним Врховног суда, пресједника свих судова, проактивним радом Судског савјета, да се то стање почиње мијењати – навео је Кораћ.

Он је казао да треба имати у виду и чињеницу да је функција судије стална, али не за сваког судију.

– За оног ко нестручно и несавјесно обавља своју функцију, он чини најтежи дисциплински прекршај и дисциплинско вијеће, односно Судски савјет, може га разријешити дужности. Према томе, стална је функција за оне који савјесно раде и оне који су стручни у тој области – рекао је Кораћ.

Коментаришући најаву формирања специјалног суда за борбу против организованог криминала и корупције, Кораћ је казао да би имало просторада се формира такав суд с обзиром на велики број сложених предмета и слабу ефикасност у тој области.

Он је рекао да је питање да ли се у тренутним условима у Црној Гори може формирати такав суд и има ли судија који би у њему радили.

– За рад у том суду треба велико судијско искуство које ми у овом моменту немамо и не можемо га лако обезбиједити. Тако да вјерујем да није реално да се у овом моменту организује специјални суд – рекао је Кораћ, преноси Дан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: