ИН4С

ИН4С портал

Корак до Рашке митрополије

1 min read
Одлука Сабора Српске православне цркве да административни центар Рашко-призренске епархије, осим у Призрену, буде и у Старом Расу, односно Новом Пазару, обрадовала је Србе у овом делу Рашке области који већ дуже времена траже формирање Рашке епархије и обнову Рашке митрополије, која је у Новом Пазару постојала до 1766. године.

Одлука Сабора Српске православне цркве да административни центар Рашко-призренске епархије, осим у Призрену, буде и у Старом Расу, односно Новом Пазару, обрадовала је Србе у овом делу Рашке области који већ дуже времена траже формирање Рашке епархије и обнову Рашке митрополије, која је у Новом Пазару постојала до 1766. године.

„Верујемо да је ово значајан корак ка формирању Рашке епархије, а потом и обнављају Рашке митрополије“, каже, реагујући на одлуку Сабора СПЦ др Добросав Никодиновић, председник Удружења „Рас“, које већ дуго од највиших црквених органа тражи формирање Рашке епархије са седиштем у Новом Пазару.

„Невероватно је да Стари Рас, где је Стефан Немања стварао прву српску државу, где је рођен Свети Сава и где су корени српске вере и културе, није седиште епархије која би Србима била велико охрабрење за опстанак на овим просторима. Овде су српске светиње светског значаја: Петрова црква, Сопоћани и Ђурђеви ступови, овај крај Цркви је дао четири патријарха. Формирањем Рашке епархије Црква би могла умногоме да помогне у заустављању сеоба Срба из овог краја, а тај проблем је алармантан“, истако је Никодиновић.

Непознаница

Где ће бити новопазарски административни центар владике рашко-призренског Теодосија још се не зна. У граду је обновљена зграда некадашње Митрополије, а било је и најава да ће се, у случају формирања Рашке епархије, градити и владичин двор код Петрове цркве.

Извор: Новости

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Корак до Рашке митрополије

  1. https://www.youtube.com/watch?v=YFxcUyeSHpM

    „….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“

    ……“ Оно што би се у историјској резултанти могло описати подразумева тежњу да се све што је српско сведе на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, Петар Лубарда, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско…..“, из беседе Мира Ломпара.

    https://www.youtube.com/watch?v=OZ7zjKmfmRE

    Бог ће помоћи, ако буде имао коме, говорио је блаженопочивши патријарх Павле.

    https://www.youtube.com/watch?v=uYM7qyeHP9I

    https://www.youtube.com/watch?v=a2FDN8UVZ28

    https://stanjestvari.com/2017/05/24/bojkot-separatistickih-izbora/

    …“ док су Косово и Метохија и Македонија били у саставу турске империје Краљевина Србија је финансирала основне и средње школе у тзв. Старој Србији. Нажалост, то Вучићев режим не зна. Па је тако у Скопљу још 1900. године основана Српска гимназија у којој је рецимо професор српског језика био прослављени српски писац Петар Кочић. На страну што запослени у здравству и просвети обављају исту делатност као и њихове колеге у остатку Србије, јер ови у просвети образују ђаке и студенте а лекари лече пацијенте.

    Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позива све Србе са КиМ да бојкотују сепаратистичке изборе које организује Приштина…“

    амбасадор Србије у Србији, …. не требају наводници

    https://www.youtube.com/watch?v=FRrxYVXI3EI

  2. Немањићи су пореклом из рејона данашњег Урошевца. Од првог до последњег свима је кућна адреса била била на дворовима у том крају : Петрич, Сврчин, Штимља и Неродимље. Што се ЦГ тиче, сви су имали резиденцију у Котору.
    Немања је у Рибници рођен јер му је отац био у збегу, а Рашку је добио на управу као што су његова браћа добила остале српске земље : Страцимир данашњу Шумадију, Мирослав Зету(Мирослављево Јеванђеље) и Тихомир данашњу Македонију.

    1. Косовац брате, пре светог Саве је широк појам. Центар је једно вријеме био код данашњег Сплита, а касније на косову, око пећи. Епископија код нас постоји од првих времена хришћанства. Двојица папа у размаку од неколике стотине година говоре о примогености наше цркве. А кнез Мирослав није владао Зетом, већ Захумљем.

  3. Пре свт. Саве, српска црква је имала само три епископије : Липљанску, Рашку и Призренску. Остали епископи у српским земљама су били странци које је постављао грчки или латински Рим.( С обзиром да се у то доба још није десило отпадање католика). Ту територију данас покрива епископија рашко-призренска и као целину је не треба раздвајати . А нико не брани епископу да у Новом Пазару сазида епископски двор и уњему борави један део године. Србима тамо заиста треба подршка и помоћ целе Србије, ја верујем да би им више значило да неко већ једном стане на пут муфтији и осталим локалним шерифима него да дође наш епископ да се са њим надмеће.

  4. Исправно, камо среће да је и до сад то учињено, на простору тако важном како духовно тако и историски. А шта је са епархијом милешевском, оће ли остати у цијело?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *