Корин Лепаж: Срби, борите се против ГМО

У књизи „Генетички модификовани организми – то је наша ствар“ Корин Лепаж, бивша министарка екологије Француске, а сада посланица Групе Зелених у Европском парламенту, описује како су прехрамбене индустрије као Монсанто успеле да уђу у европске демократске институције.
Она указује на то да су неки европски комесари и готово сви експерти који саветују Европску комисију заправо финансијски везани за прехрамбену индустрију.
Шта чека Србију која се нада уласку у ЕУ, да ли ће бити приморана да прихвати ГМО у тањиру?
„У Европи има земаља које су то одбиле. У Аустрији нема ГМО. Ми имамо један текст, ја сам била известилац у ЕП, који треба да омогући државама и регионима да забране ГМО на њиховој територији. Тај је текст изгласан у ЕП, али је блокиран на нивоу Савета министара ЕУ. Србима бих рекла исто што и Французима или другим Европљанима, а то је да треба пружити отпор. Треба инсистирати на обавезном стављању етикета на производе са ГМО, а потрошачи треба да одбију да купују ГМО. Треба се борити како не би било ГМО у Србији, као што је нема у Аустрији и у скоро свим европским државама.“
Србија ће уласком у Светску трговинску организацију морати да дозволи промет ГМО?
„Постоје две ствари. Једна је узгајање ГМО, а друга је продаја и промет. То није исто. На пример, једна земља може данас да забрани узгајање ГМО на својој територији. Соја и кукуруз који долазе из САД углавном су ГМО који немају етикету јер су намењени сточној исхрани. Једна сам од оних који се боре да у ЕУ буде уведена обавезна етикета као што је то сада случај са производима за људску исхрану.“

Намештени експерименти

„До сада је ЕУ издавала дозволе за ГМО на основу студија произвођача које никада нису трајале дуже од три месеца. Експеримент др Сералинија на пацовима, први који је трајао две године, показао је да постоје тешке здравствене последице употребе ГМО. Европска агенција за безбедност хране због сукоба интереса својих чланова и даље се врши притисак да ГМО добију дозволу за ЕУ без икакве експерименталне студије на дужи рок“, упозорава саговорница „Вести“.
Да ли постоје две врсте стручњака, они који имају интересе и они који су независни?
„Наравно да су сукоби интереса огромни у том домену. Известан број европских институција је то признао. Ти стручњаци су плаћени да би рекли да нема проблема или да није утврђено да их има. Независни стручњаци немају новца да врше истраживања. То тако функционише на исти начин кад је реч о дувану или климатским променама. Велике индустријске групе добро су организоване и на нама грађанима – на цивилном друштву је да се организујемо против њих. “
Организована превара
„Велике индустријске групе диктирају правила игре, параметре који су тако написани да никада није било никаквог проблема. А заправо је реч о огромној и организованој превари коју су институције јавне власти, нажалост, прихватиле“, каже Лепажова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: