Корона & контрола

Пише: Сибин

Устајем и одлазим да још једном (детаљно) оперем руке. По ко зна који пут данас процес дезинфекације. Мрзовољан и сувишан себи, тек тако погледам кроз прозор и сјетим се да у Књизи Проповиједника пише: И потамниће који гледају кроз прозоре.

То сам први пут прочитао у зиму (прехлађен у кревету), двијехиљадеиседме, у књизи Николе Милошевића – Сјенке минулих љубави. Поднаслов: Меланхолични запис о Стразбуру.

Враћам се да сједнем у фотељу. Гасим теве. Десети дан у стану, међу петнаестак зидова. Уздишем. Толико црних вијести са толико страна само додатно зацрњују стање у којем се свим налазимо. Зато психолози кажу да је сасвим нормално благо стање панике као физиолошка реакција у данима самоизолације. Да, психолози чије прогнозе живимо тек сјутра.

Искрено речено, рекох себи, то куражи. Јер је неизвјесност коју живимо као модернистички принцип, нешто што доприноси осјећању неподношљиве напетости. Из које настаје ванредност и хитност, карактеристике овог одвећ ужурбаног доба.

Укида се право на приватност зарад очувања општег здравља. Спољашност се све више искључује, асоцијална, препуштена је полицији и видео надзору. Који сада има да региструје својим недреманим оком пустињу реалног у катастрофичном пејзажу. (Пуста Европа, Америка, Русија и Кина. Одложена Олимпијада! Глобализација је дочекала свој тренутак: произвела је један, јединствен и догађај којег свим потврђујемо.)

Постоји страст према фаталном и крајњем. Према, дакле, догађају који у себе укључује, без остатка, све, дакле – психичко и техничко.

Још само фали вирус виртуелног, и овјерили би глобални колапс. Али свједно је на прагу, будући да присуствујемо – „капитализму катастрофе.“ Наоми Клејн

Тако да, живећи крајње интересантна времена у напетом исчекивању епилога, разумијемо да је прогрес против планете. Сада људска врста трпи последице свог рада на будућности.

Сјутрашњица долази као старт са нулте тачке. Први пут се пракса показала црњом од најпесимистичних теорија о заласку, свршетку, крају… Тим прије, или ће уследити промјена, или пропаст. Средине нема, балансирање се показало врло опасним. Међутим, избор је увијек на нама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: