Kорона: Свијет се диви Ангели Меркел
1 min readНемачку савезну канцеларку већ подуже политички сахрањују. Али пандемија цороне јој је, како у земљи тако и иностранству, донела највећи углед. Ево и зашто.
Термин “хрома патка” је уобичајни предикат за политичаре који не стреме поновном мандату. Сматрају их за ослабљење, њихово политичко “време распадања” се да прецизно израчунати.
Већ пуно година политички посматрачи у ту категорију сортирају такодје и немачку савезну канцеларку Ангелу Меркел. Свако јој мало аналитичари одбројавају последње дане. Што су радили већ после лошег резултата ЦДУ на савезним изборима 2017, после њене оставке као председника партије 2018, после разноразних покушаја да освоји неку функцију њеног негдашњег конкурента Фриедрицха Мерза 2018 и 2020. А и “меркелијанци” у клубу посланика ЦДУ у Бундестагу су у разговорима иза затворених врата већ пре две године рачунали са њеном демисијом најкасније средином 2019. И ? Ништа од свега. Она влада. Попут старог фолксвагена: поуздана, ненакинђурена, помало неугодна.
Израел и Нови Зеланд, Танзанија и Агрентина
Тренутно Меркелку поштују и цене као ретко кад раније. Национално а још више интернационално. “Медији овде”, каже Амицхаи Стеин за ДW, “је доживљавају као једну од најјачих водећих људи на свету”. Стеин је дипломатски кореспондент “кан” – јавног сервиса Израела. Дешавања у Немачкој се веома пажљиво прате у Израелу. А гледе цороне та пажња је особито усмерена према Меркел, као водећој фигури “која људима не само да објасни ситуацију него им је и прецизно може објаснити.”
Angela Merkel: With 30 yrs of political experience,& facing an enormous challenge that begs calm, reasoned thinking, Merkel is at peak performance modeling the humble credibility of a scientist at work. And it seems to be paying off,- The Atlantic https://t.co/6estwfwGBE
— Mia Farrow 🏳️🌈 🌻🇺🇸💙 (@MiaFarrow) April 22, 2020
Ова новинарска оцена из Израела се поклапа са медијским коментарима, политичким проценама и гласовима у социјалним медијима широм света. Примери? Већ у марту је “Неw Зеаланд Харалд” насловио: “Немачко руководство сија у кризи и док му моћ копни”. За овај лист су Немачка и Меркел “добитници” а са својом стратегијом у борби против пандемије “пример”. Из Африке две објаве у социјалним медијима, из Танзаније. Пхилберт Јонатхан Кyенсхамби је твитовао да је немачка шефица владе “у борби против цороне препознала знаке времена”. А Алистиде Елиас Бyамунг пише: “Цонгратулатион, Цханцеллор Ангела Меркел!”. Колегинице и колеге у ДW одавно знају за похвале или кудње према Немачкој. А ових дана многи примећују респект за Меркел.
У Латинској Америци је коментар у “Цларин”-у, најчитанијем дневном листу Аргентине, био сав у форми химне која пуно говори и о тамошњим политичарима. Коментатор Рицардо Роа пише о Меркел као о “65-годишњој физичарки са докторатом, кћерки лутеранског пастора и наставнице латинског”, одраслој у Источној Немачкој, жени која се и после 15 година на челу једне велесиле “понаша као нормални човек”. А онда и цорона-криза. Меркел међу свим политичарима на свету припада “оној апсолутној мањини” која не спасава себе, него води друге. “Она комуницира научничком строгоћом. Она одише мирноћом. Она разоружава хистерију”.
Роа пише нешто што у шпанском лакше иде него у немачком, једну реч: “Меркелина”: поред свих конкретних корака попут координације и умрежавања свих политичких корака и осталих “лекова”, постоји и лек “Меркелина”: “трезвеност и одлучност” политичког водјства, “које покушава да проблем реши а не покушава да из проблема извуче политичку корист”. Закључак из Аргентине: Меркел је “права личност водје”.
“Нетипично сентимантално”
Похвале, којих је многима у Немачкој већ преко главе после 15 година Меркел на власти, јер мање наглашава политичко рвање а више вођство у кризи. И управо та похвала, која одаје да је овај начин вођења међународно постао раритетан. Што важи како за УСА тако и за Британију. Ко чита акутелна издања “Тхе Атлантиц”, “Форбес” или “Тхе Неw Yорк Тимес”, наилази и на похвале Меркел у којима је спакована и критика Трумпу.
“Већ недељама немачка шефица владе сија својом карактеристичном рационалношћу, упареном са поприлично нетипичном сентименталношћу”, пише у дугом прилогу у “Атлантицу”. И из Лондона, где има сличних иако хладнијих извештаја, једна новинарка јавља да на скоро свакој конференцији за штампу Борисове владе новинари питају зашто се Британија напокон не оријентише према примеру Немачке.
А у самој Немачкој већ дискутују о времену после Меркел. У самом Берлину се пред Ускрс нико није сетио 20-годишњег јубилеја: дана кад је Меркел преузела вођство ЦДУ. Само захваљујући корони Меркел у анкетама “АРД” досеже највећи степен популарности од 2017. Што се уклапа у њену јаку медијалну присутност као менаџерке кризе на немачким тв- екранима.
Похвале и од деснице и од левице
У чему је тајна овог скоро планетарног респекта према Меркел ? Посланик Бундестага Андреас Ницк (ЦДУ) је подпредседник Парламентарне Скупштине Савета Европе у Стразбуру, којој припадају скоро четрдесетак земаља. “За разлику од многих код нас у Немачкој, у иностранству -после 15 година- пуно интернационалних посматрача и колега из других парламената гледају на Ангелу Меркел са пуно више дубоког поштовања: због посебности њеног стила одлучивања и владања”, каже он за ДW.
У Европи најбоље умрежени Ницккаже да је томе допринео и контраст у односу на сопствена национална искуства код поштоваоца Ангеле Меркел. Ницк набраја: “Меркелкин приступ је како прагматичан тако и фокусиран, али увек дубоко аналитичан те пажљиво изваган, протестантски трезвен и освежавајуће ненадмен.” Мекел је просто научница са животним искуством у “пропасти једног превише у себе сигурног идеолошког система” у ДДР-у. И финално: она је жена.
У реду, Ницк је ЦДУ-овац, заступа политику Меркел, шта би могао друго и да каже ? Но и са друге стране политичког спектра стиже респект за курс канцеларке. Бодо Рамелоw (комунистичка “Левица”), премијер је источно-немачке савезне државе Тирингије, који у цорона добу најчешће види канцеларку на видео-конференцијама. Он за ДW каже да њена савезна влада ради исто што и већина влада 16 немачког савеза: “као кризни менаџер и комуникатор”. Он доживљава понашање савезне канцеларке као “благотворно мирно и фиксирано, што се посебно показује у добро структурираним видео и телефонским конференцијама”. Што у комплексне разговоре уноси и дозу опуштености.
При чему Меркел тренутно итекако критикује одлуке 16 влада немачког савеза. Овај критички приступ, признаје Рамелоw, “узимам к срцу, јер у данашња времена сво наше деловање мора бити заједничко”. Пошто је свет због пандемије “испао из лежишта” а политика мора да се бави обуздавањем опасности и доношењем конкретних решења да би помогла људима, њему је “прва жена државе као трезвена научница из фаха природних наука пуно дража него неки набедјени мушкарци, који се, као популисти, издижу изнад чињеница које јасно говоре у којој смо опасности”.
Меркел без маске
У свим овим цорона-недељама се Меркел у јавности никад није показала са маском на лицу. Она је просто Меркел. И можда никад није била тако јак и политичар и научник, као сада.
То инсистирање на проверама, на доказима а не претпоставкама, тај аналитички поглед усмерен увек ка напред. То је тачно оно што иначе Немце или нервира или успављује. У свету без цороне је био за крај априла планиран конгрес ЦДУ, на којем је за Меркелкину наследницу у фотељи председнице ЦДУ требао да буде изабран мушки наследник.
Па су се коментатори били такмички ко ће канцеларки да одброји што мање дана до краја каријере. Узалуд. Нови врх ЦДУ ће сада тек у децембру бити изабран. А Меркел 01. јула преузима још једну нову дужност: за 6 месеци ће Немачка председавати у ЕУ.
Пре годину дана је не мало политичара из ЦДУ спекулисало да ли ће Меркел још пре овог председавања у ЕУ бити смењена, тј дал’ ће бити срушена у пучу. Или ће још остати на власти. Сада нико од њих не би имао ништа против.
Ко онда ?
Али и поред све ове садашње еуфорије пуно њих ипак гледа у времена после тога. У једном новијем издању “Сундаy Тимес” прича око цороне у Немачкој више није била само Меркел-прича. Фото у овом медију показује Меркел и премијера Баварске Маркуса Соедера, наслов: “Цорона-Каисер јуриша у трци за наследје Ангеле Меркел”. Да, на енглеском је писало “Каисер”. А и Амицхаи Стеин у Тел Авиву, кад говори о таленту Ангеле Меркел да као вођа људима ситуацију јасно и разумиво објасни, долази до теме “ко после”: “Други разлог за интернационалну пажњу је и чињеница да нико тренутно не зна, ко ће је наследити….”
То питање ће ипак још дуго остати отворено.
Аутор: Christoph Strack(DW)
Превод: Мирко Вулетић
Прочитајте ЈОШ:
Збогом, Гоце Делчев: Од Македонаца се сада тражи и да мијењају историју
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Merkelova je prvo neprijatelj Njemačkom narodu pa pa onda ostalima. Osoba koja je primila na milione migranata potpuno drugačijeg kulturološkog obrasca, osoba koja mijenja demografsku strukturu Njemačke ( vjersku, kulturološku, rasnu, etničku i svaku drugu) tako da je danas u Njemačkoj preko 20% ljudi ne- njemačkog porijekla ( njihov broj se povećava a broj Nijemaca rapidno opada) nikako ne može biti prijatelj Njemačke. Još je u Starom Zavjetu zapisano da svaki narod ima svoje međe na kojemu bivstvuje.
Čim je hvale globalistički mediji tipa Dojče Vele, to znači da je sve suprotno od onoga što pišu.
Sorosova i Gejtsova saradnica!.
Nema vlastoljubivije osobe!.
Ljudski parazit i pijavica!.
Nikako da ode u penziju!.
Merkelova je kolonijalista Balkana.
Kolonijalista Balkana islamskim i ostalim migrantima. Uz pomoć domaćih političara ( primjer: Vučić) a koji je potpisao Marakeški sporazum što ukratko znači: svi migranti koji budu višek na zapadu imaju pravo nastanjivanja u Srbiji.
Onomad su komunisti (većinom srpski, da ne bude zabune) naseljavale masu šiptara na Kosovo a Srbima protjeranim tokom ww2 zabranjivali povratak. Danas domaći mundijalisti raseljavaju Srbe po svijetu bijelome a naseljavaće daleke Azijate i Afrikance, odnosno vršiće Kosovizaciju ostatka Srbije.
To se do duše dešava i na zapadu ( demografska zamjena stanovništva), ali zašto dijeliti sudbinu sa svojim neprijateljima a koja nije ni malo sjajna.
Меркелову хвале глобалистички медији, а аутор текста је из Дојче веле, још једног глобалистичког медија.
У Немачкој имамо коалицију ЦДУ и СПД, а уз њих и ЦСУ. Дакле, Немачка нема опозицију, а где нема опозиције нема демократије и сви медији су под контролом.
Да су питали АФД шта мисли о Меркел, чули би скроз супротне ставове. На жалист АФД за сада има око 10%.
Меркел насељава Немачку мигрантима. Да ли је то добра политика за Немачку ? Дојче банк је у банкроту, тврди финансијски стручњак Бранко Драгаш. Зато је Меркел окупирала Балкан, нарочито Србију и створила колонију јефтине радне снаге, уз сагласност локалних колонијалних управника, који себе сматрају председницима државе.
Меркел је опааност по Европу !