Коров злобе и амброзија карактера

Пише: Мишо Вујовић

Бог нам је подарио и знање и имање, и није шкртарио, али су се коров злобе и амброзија карактера толико запатили да се злослут 1914. ниско надвио над земљом у којој готово да и нема опозиције,али натофили и србофоби у јавном простору нису дефицитарни.

Један од репрезентативнијих примерака је велики кувар мада се он бави само запршком већ готових јела. Првом војвођанском аутономашу, пореклом Личанину комунистичке провинијенције, бестиђе, виспреност, образовање, дрскост и безобразлук се не могу оспорити.
Није тешко погодити ко је војвођански политичар Титоиста и олињала антиратна профитерчина, али мало људи зна да има фобију од 29. новембра јер га асоцира на покољ њему физиолошки и ментално најближих сродника, које и сам немилосрдно тамани да га је тешко разликовати од капиталаца на некој фарми блиских му тајкуна. Сељака и домаћина све је мање, а све више увозника сумњивог меса од кога настају канцерогене прерађевине препуне хемије, разних адитива и емулгатора.
Није баш једноставно представити овог знаменитог двоножниг сродника, врсте анатомски веома сличне човеку, чији интелект свакако није за потцењивање као ни морал за оцењивање. Када су те две категорије у дисбалансу коначни производ је да лице или индивидуа, без обзира и на добар генетски материјал, постаје парадигма карактера свог четвороножног сродника.
Овај морални далтониста који само разазнаје боје новчаница, у Црној Гори познат као мистер 500 еврића, колико кошта хонорар за пљување по Србији,плакање по муслиманским мезарјима, гостовања по усташким медијима, кажу не наплаћује, али није гадљив на апанаже власти да би се пред западним менторима створила слика слободног изношења ставова и аутономија медија, које нема нигде па ни у Србији. Свака независност је зависна од онога ко даје паре. Толико о независном новинарству и слободи информисања.
Још горе, он и његова антиратна профи дружина себе сматрају светионицима у мрачном лавиринту обмана и предрасуда. Наравно прећуткују да су годинама држали и држе свећу свима који су напствовали и данас обогаљују Србију. Не мали број њих је тражио силовање и у несвесном стању.

Удрите бомбама док се не освестимо, клицала је НАТО-у друга половина Осме седнице СКЈ. Поражена али добро ухлебљена у разбијању идеје о интеграцији српског народа.
Неке је, чак и актуелни, режим наградио амбасадорским функцијама, да би показао свој демократски капацитет, шаљући их у државе у којима ће имати висок степен сагласја о Србији и осуди њене улоге у распаду Југославије. Надам се да је некима сугерисано да макар редовно одржавају хигијену, облаче се пристојно, не пишају са терасе по улици, не оснивају свингерска удружења у просторијама амбасаде…
У праву је да су Руси 1999, после малиганске егзибиције Бориса Јељцина, у то време зависника од истих центара моћи побегли са Космета, за разлику од Чанка који је у Загребу боравио на манифестацији “ Сријем Хрватској” у то време сам боравио на КиМ и извештавао о стварању највећег гета у жици на прагу 21 века.
Оно што заборављамо је да је Царска Русија због уласка у Први светски рат срушена изнутра, сличан сценарио постоји и данас. Преумили смо ултиматум Цара Николаја Романова савезницима да под хитно са албанске обале евакуишу десетковане остатке Српске војске иначе ће Русија иступити из рата.
Да није било тог геста питање је да ли би данас постојала Србија.
У Другом светском рату Руси су поразили Хитлера, данас су брана слободе слободног света.
Толико о Русији. Ставове дотичног о Космету, Новаку Ђоковићу, Српској православној цркви нећу коментарисати, Олују и Сребреницу, Хаг, још мање, али што је много, превише је и од једног тако даровитог и још увек актуелног конвертите. У његовим ставовима има и истине вешто деформисане у убедљиву лаж, наравно за лаичко ухо, али више за оне који их хонораришу. По учинку или паушално.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: