Корпоративни (некро)капитализам

Пише: Борис Јашовић, социолог

Почетком 2020. на овом истом месту писао сам о таљигању цивилизацијских кочија ка алегоријској провалији. Од тог времена „угостили” смо болест, рат и смрт те се увелико (да угођај буде комплетнији), спремамо да дочекамо и глад. Речју, на неколико десетина обртаја точка смо од ивице понора па нам се ваља определити – за слободу преузимања дизгина властитих живота у своје руке, или за безбедност коју нам „гарантује” глобална елита, али уз одрицање од слободе. У међувремену, негде је већ одлучено, без наше сагласности, наравно, да је човечанству потребна безбедност науштрб слободе. Противницима ове идеје, данас би тој категорији сасвим сигурно припадао и Бенџамин Франклин, етикету десничара лепе свесни, полусвесни и крајње несвесни опслужитељи система. Гле чуда, баш у моменту идеолошке конфузије у којој „левица” и „десница” размењују идентитетске предзнаке – прва оправдава репресију док друга брани слободу. Наравоученије – баталите застареле концепте и будите само своји.

Покушаји етикетирања и ликвидације мишљења која се супротстављају наметнутој догматској „истини” чине саставни део стратегије колонизовања света живота од стране нехуманог поретка. Контролисање људи, потреба да се доминира над њима, експлоатисање природе и јефтиног рада прекаризованих и обесправљених радника, те профитирање од свега тога одлика је репресивног система који живо претвара у неживо. Некрофилни карактер, како га је назвао Фром, представља суштину данашњег некрокапитализма који људски живот третира као прометну вредност, а људе као потрошну и лако замењиву робу.

Технолошки напредак цивилизације оличен у трајекторији коске коју човеков мајмунолики предак користи као оружје, а која се у Кјубриковој уметничкој визији трансформише у свемирски брод далеке будућности, не вреди много без развоја хуманистичке свести. Нама се, међутим, уместо хуманизма подмеће трансхуманизам, и у томе делимично лежи одговор на питање зашто се убрзано крећемо ка провалији. Остали, наоко неповезани показатељи пропадања распростиру се у широком феноменолошком луку – од смањења броја пчела и угинућа птица, преко умножавања лабораторија за производњу биолошког оружја (наука се ставила у службу нехуманих облика деловања), до пристајања људи да им се отима слобода и помућује разум под притиском технолошке рационалности. Премало је простора да би се навели остали бројни показатељи пропасти који су се наталожили током вишедеценијског врлудања неолиберализма између прокламоване слободе појединца и неутољиве глади корпоративног система за профитом, што је на концу резултирало идолопоклоничким клањањем ауторитету тржишта. Слобода појединца преметнула се у слободу инвестирања док је развој хуманистичке свести контаминиран механицистичким императивом економског раста.

Просветитељски етос потиснула је позитивистичка догма према којој је појединац функционални део система док је крајњи продукт свега тога технобирократски етос који прожима привреду, политику, науку, медицину, образовање, културу…, укратко све битне сфере друштвеног живота. Посматрано из историјске перспективе, средњовековну црквену догму заменила је научнотехнолошка догматика, док је хуманизам сменила идеологија симбиозе човека и машине. Реч је о онтолошкој смрти људскости унутар концентрационог поретка који почива на нехуманим потребама бројних подсистема. Војноиндустријском комплексу потребна су софистицирана средства за убијање али и експерти који ће та средства ефикасно употребљавати. Економском подсистему потребне су жртве ратова започетих из тежње за доминацијом – избеглице и мигранти као потенцијално јефтина радна снага. Фармацеутским корпорацијама потребни су хронично болесни (али функционални) појединци додатно претворени у огледне зечеве. Индустрији забаве потребан је човек масе прикован за екран којим доминирају телевизијске серије. Политичком подсистему потребан је надзирани роб који је задовољан својим положајем. Телекомуникацијама је потребан озрачени појединац прикопчан на мреже, чије су очи приковане за дисплеј телефона, а уши запушене слушалицама из којих допиру мелодије компјутерски генерисаних хитова. Да ли су људи икада у својој историји одбијали да виде и чују свет око себе

Некрокапитализам „великодушно” гарантује грађанима претвореним у потрошаче безбедност уживања у несвесности тренутка. То је систем који не брине о здрављу и безбедности људи мада настоји да их убеди у супротно. У време пандемије бригу за јавно здравље корпоративни систем везује за финансијску корист од продаје вакцина и лекова. Међутим, када је ископавање профитабилних минерала у питању, тада се на јавно здравље не помишља јер је таква брига неисплатива –премда постоји реална опасност да ће прљава технологија рударења изазвати епидемију канцерогених обољења. Укратко, људски живот губи вредност јер припада појединцу којег систем третира као лако замењиви шраф у тржишном механизму. Реч је о систему који убија хуманизам и највише људске вредности – слободу, разум, људско достојанство, истину… А систем који непрестано усавршава стратегије обмањивања нема право да говори о истини!

С друге стране, ако је слобода животворно својство човека, онда је човек без слободе само привидно жив. Речју, живот је поостварен али је као такав потребан корпоративном (некро)капитализму као нека врста погонског горива. Појединце који испољавају знаке живота, који се буне, протестују, пружају отпор систему, који мисле својом главом – некрофилни систем сматра опасним и неподобним те их олако препушта култури укидања („једним кликом”). Технобирократски ум врши репресију над људима покушавајући да им отупи хуманистички нерв и претвори их у безличне (али задовољне) аутомате. Вештачка интелигенција је финални производ таквог настојања о којем су некада врло критички писали Маркузе и Фром, а о којем ће се ове зиме афирмативно говорити у Давосу. Глобална елита и њени опслужитељи окупили су се у монденском селу да би осмислили план изласка из планетарне кризе којој су немерљиво допринели. Осећате ли и ви дискретни задах репресије који допире из тих дугорочних планова за спасење човечанства?

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: